Izvor: S media, 16.Jun.2009, 16:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta nam je SEKA donela?
Šta nam je kriza odnela, a šta donela? Jesmo li više izgubili ili pak, po mišljenju nekih, dobili?!!! Zašto SEKA( Svetska Ekonomska Kriza, kako su je zbratimili ovdašnji ministri iz milošte) ima svoje dobre strane... ?
Šta je kriza donela i odnela?
Svetska ekonomska kriza donela je nezabeleženu potrošnju antidepresiva, kondoma i Marksovog „Kapitala“.
Uzeti svog direktora za taoca je u Francuskoj postala pregovaračka taktika očajnih radnika >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kojima preti otpuštanje, pa list za ekonomiju „Tribin“ daje danas savete onima koji se nađu u tom nezgodnom položaju.
Ekonomska kriza u Indiji pak primorava sve više žena na takođe drastičnu odluku- da postanu surogat majke ne bi li zaradile nešto novca za preživljavanje, dok su menadžeri i biznismeni širom Britanije i Amerike prinuđeni da se odreknu svojih ljubavnica, jer im recesija ovakvu vrstu „luksuza“ više ne dozvoljava.
Dijamanti su večni...
S druge strane, tržište luksuzne robe čini se imuno na recesiju- kriza je donela najveću aukcijsku cenu u istoriji za jedan dragi kamen-plavi dijamant za 9.49 miliona dolara ,i npr. najskuplji prodati komad dekorative 20. veka do danas- kožne fotelje koju je u vlasništvu imao Yves Saint Laurent za tričavih 18 miliona funti.
Zanimljivo je da je, dok većina planete gubi svoje bogatstvo, pored vlasnika luksuzne robne kuće Harods, Mohameda al-Fajeda, koji je svoje povećao za 17 odsto, na 650 miliona funti, britanski umetnik Lusijen Frojd udvostručio svoju imovinu na 120 miliona. Umetnine se tretiraju kao luksuzna roba, pa su se dela Pikasa, Matisa, Šagala ili Endija Vorhola, usled krize našla u zalagaonicama, kao način da se njihovi vlasnici domognu novca. Čak su I neki njujorški muzeji bili prinuđeni da založe svoje slavne eksponate.
S druge strane, opet, više je nego zanimljiva situacija sa umetninama u nas. Najprodavaniji beogradski slikar, Bata Prica, kaže da premda se uplašio kad je u martu spremao svoju izložbu u galeriji Progres, za pravo čudo, prodao je slika više no ikad. Postoji svojevrsna generalizacija o krizi, kaže on. „ Ipak, kriza ne pogađa svakoga. Sve je stvar u tome kako se ko snađe. Postoji nekoliko dobrih slikara koje znam, a koji 10 god nisu prodali sliku. Danas nije dovoljno da budete talentovani, to se podrazumeva,morate znati kako da predstavite svoj rad, ˝˝ misli Prica. On tačno zna ko će biti ljudi koji će kupovati njegove slike, želi da se dopadne široj publici, a pre svega ne slika tamne slike, jer je shvatio odavno da ih ljudi ne vole Pogotovo u vreme krize.
Beogradska slikarka Jelena Blečić krizu vidi kao pravi trenutak da se ljudi vrate sebi, jedni drugima, pravim vrednostima, samopozdanju, jer ih je novac izneverio.
„Ja vidim krizu kao dobru stvar koja nam se desila“, kaže ona.
Poziv za buđenje
"Postoji mnogo ljudi koji mogu biti objektivni o morskim puževim ili o korenu broja 2, ali postaju shizofrenični ako moraju razmišljati o izvoru vlastitih prihoda", razumevao je mehanizam prosečne ljudske prirode u borbi za vlastitu egzistenciju Džordž Orvel. Nebrojeni primeri kroz istoriju pokazuju pak da je onima senzibilnije, rafiniranije strukture, umetnicima, naučnicima, kreativcima upravo taj egzistencijalni, materijalni momenat bio ne samo jedna od sporednih stvari na koje se nije smelo ni vredelo trošiti, već I podsticaj da se što dublje zaroni u svet ideja I pobegne od materijalnog. U takvoj klimi gotovo su po pravilu stvarana sva najblistavija dela naše civilizacije. O tome kako je upravo teško vreme u kojem je stvarao odredilo suštinu I dubinu njegove umetnosti, govorio je I sam Orvel primetivši da je kojim slučajem rođen u vreme bezbrižnog baroka- verovatno bi mu I literatura bila kićena I laka. Ovako je morao da napiše “Životinjsku farmu” I “1984” i postane jedan od najvećih pisaca 20.veka.
I 21. vek se na svoj način sa time slaže.
Nedavno završene nedelje dizajna- Belgrade Design Week I Mixer Design Expo želeli su upravo da pokažu da kreditna kriza ne samo da ne znači kreativnu krizu, već je naprotiv najplodnije tlo za ideje.
“Uvek je kroz istoriju umetnosti .i dizajna bilo pravilo da kad je finansijski tanko-kreativnost je ta koja je jaka. Kada se nema para, mnogo dublje se misli. Kriza je prilika da se pojave nove sveže ideje “, kaže proslavljeni srpski dizajner Saša Vidaković, čija je izložba otvorila Design Week.
Glavni I odgovorni urednik najpoznatijeg časopisa specijalizovanog za dizajn na ovu temu kaže:
“Svakako da svako mrzi da vidi ljude kako pate i gube poslove. Ekonomsko propadanje ima sve užasne strane kojih su svi svesni. Ali s druge strane, mislim da takvi problemi iz dizajnera i kreativnih ljudi uopšte izvlače ono najbolje. Stvar je u rešavanju problema, a kada su takvi problemi u pitanju- stvarno morate jako da se potrudite. Oni vas prosto teraju da se fokusirate. Mislim da kada su stvari previše lake, kada se mnogo novca vrti- što je i bio slučaj u poslednjih nekoliko godina- takvo stanje opusti i ulenji ljude, što se očituje i u poslu. Takva vrsta poziva za buđenjem, kao što je trenutna kriza, tera ljude da se usredsrede, odvaja ljude od dečaka, i čini da dobri ljudi postanu još bolji.
Nova Spiritualnost?
Vreme će pokazati svoje. Ali da je kriza otreznila čoveka od, do skoro prirođene mu mantre da je vreme pa i sreća- novac, pokazuje i činjenica da su se Amerikanci masovno, ponovo, kao nekad, latili motike i okrenuli svojim baštama i uzgajanju voća i povrća i starim zaboravljenim zanatima. Tom trendu posvetila se I prva dama Amerike, Mišel Obama. Bogme presedan kad Amerikanci ignorišu fast-food i ne kupuju novo- već popravljaju.
Istok, pak, od Tajvana do Tajlanda, razume se, pohrlio je u hramove, crkve i džamije kako bi se pomolili za brzi ekonomski oporavak. Posao feng šui učitelja i ostalih savetnika je propao. Ljudi se sve više okreću sami sebi, jedni drugima, prirodi ili Bogu, svejedno. Tek ideja je ponovo u modi, ko što neko reče.
Izvor: Smiljana Popov
