Izvor: B92, 26.Mar.2022, 11:49
Šta je zdravije - kefir ili jogurt
Jogurt pijemo pre svega zbog njegovog predivnog ukusa i činjenice da stvara pravu magiju u kombinaciji s pecivom ili semenkama i voćem u zdravom doručku. Međutim, on je poznat i kao pravi melem za gastrointestinalni trakt, zahvaljujući svom probiotičkom dejstvu.
Proteklih godina, kefir preti da mu ukrade popularnost, kako zbog ukusa, tako i zbog činjenice da je hvaljen na svakom koraku. Da li je jogurt to zaslužio? Da li je kefir stvarno zdraviji od njega ili smo se samo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << toliko navikli na jogurt da ga više ne hvalimo kao nekad?
U čemu je razlika između kefira i jogurta?
Oba ova pića nastaju prirodnim procesom fermentacije mleka uz pomoć bakterija, odnosno prelaska laktoze u mlečnu kiselinu. Dok se kefir dobija iz mezofilnih kultura, odnosno na sobnoj temperaturi, jogurt može da se napravi od dveju vrsta kultura: i mezofilnih i termofilnih. Ove prve su, dakle fermentisane u normalnim temperaturnim uslovima, dok su termofilne one za koje je potrebno posebno zagrevanje, odnosno temperatura od 42 do 45 stepeni.
Kako se prave?
Kefir se pravi od samoobnavljajućih kultura: kefirnih zrnaca i kefirnih zrna u prahu. U pitanju je želatinasta masa koja se sastoji od mnogo vrsta bakterjia i gljivica i kefir nastaje samo spuštanjem kefirnih zrnaca i zrna u prahu u mleko, a potrebno je da na svaka 24 sata zrna vade i stavljaju u sveže mleko, koje se kasnije fermentiše.
Jogurt se pravi na dva načina — ili tako što se s mlekom pomeša već postojeći jogurt i ostavi da odstoji ili uz pomoć termofilnih starter bakterija u obliku praha.
Što se tiče ukusa, kefir je nešto kiseliji, a oba su vrlo, vrlo zdrava.
Zašto ih treba piti?
Fermentisana hrana i piće obiluju probioticima, bakterijama koje poboljšavaju stanje normalne bakterijske flore i utiču pozitivno na opšte zdravlje na bezbroj načina. Zbog toga je poželjno piti i jogurt i kefir, koji nastaju fermentacijom.
Šta je zdravije — kefir ili jogurt?
Ipak, istraživanja su pokazala da je kefir korisniji jer sadrži više mikroorganizama koji blagotvorno utiču na zdravlje creva. Uz to, ove bakterije i sojevi bakterija su raznovrsniji — studija objavljena 2016. godine u naučnom magazinu Frontiers in Microbiology pokazala je da kefirna zrna imaju 61 soj bakterija i gljivica.
S druge strane, tipična kultura koja se koristi za pravljenje jogurta ima od četiri do šest soja bakterija, ali mnogi proizvođači dodaju neke vrste bakterija poput Lactobacillus acidophilus, Bifidus regularis i Lactobacillus casei.
Razlog za to je što se kefir fermentiše znatno duže nego jogurt, pa ima više vremena da razvije bujniju populaciju bakterija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
