Izvor: B92, 17.Feb.2023, 13:11

Šta je zajedničko pesmama "Ne daj se, Ines", "Jedne noći u decembru" i "Olivera"

Znate li šta je zajedničko slavnim stihovima "Ne daj se, Ines", "Jedne noći u decembru" i "Olivera"? Otkrivamo vam zato što znamo da ćete uživati u otkriću

Stihovi za sva vremena

Kao što se posebno rado gledaju filmovi rađeni po istinitom događaju, jer im to daje naročitu dozu autentičnosti, tako se sa posebnom pažnjom slušaju ljubavne pesme koje su njihovi autori posvetili svojim ljubavima, ostvarenim ili neostvarenim svejedno.

I na našim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prostorima nekoliko je takvih, koje su generacije rado slušale i još slušaju. Kao što je ona koju je Arsen posvetio Ines, Đorđe Balašević Oliveri, Kemal Monteno Branki, Toma Zdravković Danki, Šaban Šaulić Gordani, Goran Bregović Radmili M.

Arsen Dedić i Ines Barezo

Voleli su se 50 godina nakon raskida

Svaka žena u srednjim ili malo poznijim godinama bi poželela da je baš ona Ines iz pesme Arsena Dedića "Ne daj se, Ines" i da je neka davna mladalačka ljubav pesmom podseti na dane ispunjene ukradenim trenucima sreće i prizna da je još voli. Ali Arsenova Ines je bila samo jedna određena, Splićanka Ines Bareza, burna mladalačka ljubav iz vremena kada je on imao 25 godina. Ines tada nije delila Arsenovu želju za zajedničkim porodičnim životom, ali ljubavnog žara kod nje je ostalo i decenijama kasnije. Kako je Arsen (1938–2015) ispričao pre pet godina, tada već udovica, Ines je skoro svake godine dolazila iz Milana, gde je živela, odsedala u zagrebačkoj "Esplanadi" na tri-četiri dana, da mu bude blizu i da se vide. "Ona me još ne napušta u emocionalnom smislu, a sa njom sam prekinuo prije 51 godinu", ispričao je Dedić za portal lupiga.com.

Ne daj se, Ines

Ne daj se, Ines,

Ne daj se godinama, moja Ines.

Drukčijim pokretima i navikama,

Jer još ti je soba topla,

prijatan raspored i rijetki predmeti.

Imala si više ukusa od mene.

Tvoja soba, divota,

gazdarica ti je u bolnici,

oduvijek si se razlikovala

po boji papira svojih pisama,

po poklonima.

Pratila me sljedećeg jutra oko devet do stanice.

I ruši se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom,

kao list niz jednu beogradsku padinu.

U večernjem sam odijelu i opkoljen pogledima.

Ne daj se, mladosti moja, ne daj se, Ines.

Dugo je pripremano naše poznanstvo

i onda slučajno, uz vruću rakiju,

i sa svega nekoliko rečenica,

loše prikrivena želja.

Tvoj je način gospođe i obrazi seljanke,

prostakušo i plemkinjo moja.

Pa tvoje grudi, krevet i moja soba,

obješena u zraku kao naranča,

kao narančasta svjetiljka nad zelenim

i modrim vodama Zagreba,

Proleterskih brigada 39, kod Grkovića.

Knjige i ploče na istim policama,

pokisla ulica od prozora dalje

i šum predvečernjih tramvaja,

lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromaštva,

upotreba zajedničke kupaonice

i „Molim vas, ako me tko traži“.

Ne daj se, mladosti moja, ne daj se, Ines.

Evo me ustajem, tek da okrenem ploču,

da li je to nepristojno u ovakvom času?

Mocart, rekvijem, Agnus Dei,

meni je ipak najdraži početak.

Raspolažem s još milion nježnih

i bezobraznih podataka naše mladosti,

koja nas pred vlastitim očima vara,

i krade, i napušta.

Ne daj se, Ines.

Poderi pozivnicu, otkaži večeru,

prevari muža odlazeći da se počešljaš

u nekom boljem hotelu,

dodirni me ispod stola koljenom,

generacijo, ljubavnice.

Znam da će još biti mladosti,

ali ne više ovakve – u prosjeku 1938,

ja neću imati s kim ostati mlad, ako svi ostarite,

i ta će mi mladost teško pasti.

A bit će ipak da ste vi u pravu,

jer sam sâm na ovoj obali,

koju ste napustili i predali bezvoljno.

A ponovo počinje kiša,

kao što već kiši u listopadu na otocima,

more od olova i nebo od borova,

udaljeni glasovi koji se miješaju,

glas prijatelja, roda, brata, majke,

na brzinu pokupljeno rublje pred kišu

i nestalo je svjetla s tom bjelinom,

još malo šetnje uz more i gotovo.

Ne daj se, Ines.

Kemal i Branka Monteno

Najdraža pesma za najdražu ženu

Branka je, kao što je Kemal sam pričao, bila njegova prva prava, velika i jedina ljubav. Upoznali su se na sarajevskom korzou 1967. godine, kada je on imao 18, a ona 16 godina, a četiri godine kasnije su se venčali. Kao što mu je Branka bila najveća ljubav, najdraža mu je bila pesma posvećena njoj "Jedne noći u decembru".

Prvu strofu ove pesme napisao je kao vojnik, na straži, na kutiji tada popularnih cigareta "filter 57". Vojnicima u kasarni, kojima je pesmu podelio, veoma se svidela, a pošto je Branki ubrzo bio rođendan, odlučio je da to bude njegov rođendanski poklon.

Ona nije krila da joj je to najdraži rođendanski poklon u životu. Kako je jednom ispričala, Kemal je po povratku iz vojske, napisao muziku za tu pesmu i sa njom nastupio na jednom festivalu. Međutim, u početku, publika nije bila posebno oduševljena njome. Tek kasnije je stekla popularnost, a malo starije generacije i sada je rado slušaju.

Zanimljivo je da Branka i Kemal u periodu kada je on pesmu napisao, još nisu imali sina, o kome je Kemal pevao. Sina Đanija i kćerku Adrianu su dobili kasnije. U braku, kakav bi svako poželeo da ima, Kemal (1948–2015) i Branka živeli su 44 godine.

A na pitanje kako se čuva brak, Kemal je u intervjuu za "Glas javnosti" pre 15 godina rekao: "Tako da ti mene razumeš, i ja tebe, i da nema ljubomore, one bolesne. Moja Branka me je razumela, a i ja nju. Pratimo se. Danas je volim više nego ikada. Sada najviše. Kada sam je video, odmah sam je spazio, znao sam istog trenutka da će biti moja i gotovo".

Jedne noći u decembru

Jedne noći u decembru,

kad je bila hladna zima,

čuvao sam tebe, Branka,

čuvao sam našeg sina.

Želio sam puno vina

i orkestar mandolina,

želio sam tvoje oči

da me griju one noći.

Ali ničeg nije bilo,

osim one hladne noći,

mislio sam samo, draga,

kad ću opet kući doći.

Da u našem toplom domu,

u tišini kraj kamina,

ljubim tvoje bjele ruke,

ljubim našeg dragog sina.

Đorđe i Olivera Balašević

Pesnička muza, inspiracija, podrška

Đorđe i Olivera Balašević upoznali su se 1979. godine, kao gosti u jednoj emisiji, svako iz svoje branše, on kao muzičar, a ona kao sportista. To gostovanje im je živote usmerilo u istom pravcu. Kako je Đorđe (67) priznao u jednom razgovoru za "Blic", pre Olje (61) imao je "neke tragične, formalne veze", ali kada je video nju, pomislio je da želi da se oženi i ima svoju porodicu. Tako je i bilo. Venčali su se dve godine kasnije. On nikada nije krio da je ona bila njegova velika inspiracija i podrška u životu, a ona da, kako je rekla za "Blic ženu", nikada nije zažalila što se opredelila za ulogu supruge i majke njihove dece, zato je i odbijala nuđene filmske uloge smatrajući da je jedan umetnik u kući dovoljan.

Odgovarajući kako se oseća kada zna da je čuvena Đoletova pesma "Olivera", posvećena baš njoj, zagonetno je rekla: "Pa lepo mi. Ali ja nikada nisam sigurna da je to baš za mene. Ta pesma govori o njemu, a ne o meni. Da li je tako? Ma biće ipak da sam ja samo nesigurna".

Biće da je baš tako, jer sve što u pesmi piše ukazuje da je posvećena upravo njoj, njegovoj suđenici i opisuje jako osećanje ljudi, koji kada se zavole, ne mogu da zamisle kako su to ranije živeli bez onog drugog. Njih dvoje u skladnom braku žive 39 godina i imaju troje dece. Jovanu, Jelenu i Aleksu.

Olivera

Na pragu svojih dvadesetih

bio sam laka roba,

bile su moderne barabe onih dana.

Ne želim svega ni da se setim,

hteo sam, eto, sve da probam,

zvalo me zabranjeno voće s raznih grana.

Sad žalim, da, al' šta sam znao ja?

Ti si bila još devojčica.

Leteo je kao leptir tvoj čuperak.

Drugi bi sve imalo smisao,

drukčije bih život disao

da sam znao da postojiš, Olivera.

Možda sam, a da nisam znao,

pred isti izlog s tobom stao,

možda smo zajedno iz voza negde sišli?

Možda si sasvim blizu bila,

ulicom mojom prolazila

i možda smo se na trenutak mimoišli?

Sad žalim, da, al' šta sam znao ja?

Ti si bila još devojčica,

daleko od oka i mog pera.

Drugi bi sve imalo smisao,

ne bih svakoj pesme pisao

da sam znao da postojiš, Olivera.

Drugi bi sve imalo smisao,

ja bih iz te gužve zbrisao

i nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram.

Znao bih gde da sebi nađem mir,

skrio se u tajni manastir

i čekao da ti odrasteš, Olivera

Još zanimljivih tekstova na ljubavne teme možete pročitati u aktuelnom broju magazina "Ah, ljubav". Izlazi dvomesečno, postoji samo u štampanom obliku, prodaje se samo s knjigom, a sledeći broj stiže 24. februara.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Nastavak na B92...