Izvor: S media, 27.Sep.2010, 23:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je muškarac bez brkova?
Nekad odraz prave muškosti i patrijarhalnog, tradicionalnog svetonazora, jesu li brkovi kao etablirani, punokrvni privezak, aksesoar, pa i dokaz muževnosti, sa 20. vekom odslužili svoje?
„ Nekada je to zaista bio atribut muškosti, a bio je lak detalj za održavanje. Setite se tih finih malih brkova Nikole Tesle ili Dalija. Ipak, u suštini, kao muškarac moram da kažem da je to vrlo nepraktičan detalj, pošto skuplja sve što treba i ne treba", kaže kroz smeh stilista Ašok >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Murti .
Pisac Mihajlo Pantić podseća na simbolički i mitski značaj brkova:
„To se može povezati i sa mitskim matricama mišljenja i heroičkim predstavama o čoveku, po kojima snaga muškarca leži u njegovoj kosi. Svi naši epski junaci su brkati ljudi! Ne znam na koji je to način preteklo i preživelo u novijim vremenima, ali očigledno funkcioniše kao nekakav refleks nekog našeg razumevanja tih kategorija da je muškarac sa brkovima muževniji, ističući njima svoje rodne karakteristike.
Žene pak misle da to danas ne samo da apsolutno više ne važi - već da su se brkovi, nekakvom čudnovatom ironijom odmetnuli upravo u suštu suprotnost odvažnom, samosvesnom i neumoljivom, tradicionalnom mačizmu. Mnoge žene ih bez razmišljanja proteruju kao potpuno neprihvatljive, jer su danas, u eri metroseksualaca - brkovi postali upravo atribut te prenegovane, premirišljave, izdepilirane kvazimuške populacije!
Tako stvari stoje na zapadu, dok istok, razume se, i po ovom pitanju misli drugačije. Na istoku i danas brkovi imaju široko osveštano simboličko značenje rodnih karakteristika i muške zrelosti, te se s njima nikako nije šaliti.
„To mi je pričao moj kolega pisac Vladimir Pištalo koji živi u Americi, priča Mihajlo Pantić. Naime, tražio je neki jeftini čarter let za Evropu, i kad je ušao u azerbejdžanski avion, ugledao je bukvalno dvesta muškaraca sa brkovima. Svi do jednog su imali brkove! Jednostavno, to je i dalje obrazac muževnosti u tim kulturama".
U Indiji posebno,u kojoj živi najviše brkajlija na planeti! Ali i najduži brkovi na svetu od 411 cm, koji su ušli u Ginisovu knjigu rekorda.
„To je znak koji odvaja muškarca od dečaka, i u nekoj tradiciji - simbol zrele muškosti i snage. Mislim da se danas takav vid označavanja zadržao samo u neurbanim, patrijarhalnim sredinama. Urbana sredina je ćosava", kaže Ašok Murti.
Danas,u urbanim sredinama koje su po nekakvom nepisanom pravilu - ćosave, taj dlakavi ukras na licu više ne krasi samo žestoke muškarčine ruralne provenijencije, policajce starog sistema i starije generacije uživalaca istih, već i neke mekše, gradske dečake i kicoše.
„To danas više nije ni moda, to su lifestyle koncepti. Klatno se kreće levo-desno...Čak i oni muškarci koji su nekada bili epitomi i rodonačelnici onoga što se zove metroseksualac- trend koji je prvi definisao muškarce kao meke, približavajući ih ženskoj strani- vidim da su se oni okrenuli ponovo brkovima. Mislim pre svega na Dejvida Bekama“, podseća Ašok Murti.
Poslednji veliki povratak brkova bio je sedamdesetih godina prošlog veka. Potom su ih zdušno prigrlili i fetišizirali homoseksualci. Osamdesetih su potom bili u modi u Nemačkoj, za muškarce u kuvanom džinsu i sa frizurama a la Bundes liga, a danas su apsolutni hit za neke nove trendsetere.
"Kao i potreba za primitivnim esteskim obeležavanjem poput tetovaža i pirsinga, ove vrste ukrasa se ciklično vraćaju u mejnstrim, tj.popularnoj prihvaćenosti", objašnjava stilista večno kruženje modne materije u prirodi.
Ali, još uvek se postavlja pitanje- u čemu leži tako privlačni kvalitet tih dlačica u predelu između nosa i gornje usne, da ih čovek gaji i punih trideset godina, kao npr. pisac Mihajlo Pantić.
" Možda je to isprva bio neki mali poriv koji postoji u svakom čoveku da bude drukčiji, da se razlikuje. Gledano pragmatički, profano- ne volim da se brijem, a onda mi je vremenom to prešlo u naviku i u jednom trenutku sam shvatio da ne mogu sebe da zamislimbez tog dela svog izgleda. Pre desetak godina, kada sam se na moru jednom obrijao zbog sinova, da bi videli kako ja to izgledam bez brkova, rekli su:“tata, nemoj više nikad da se briješ,“ priča pisac.
Što je muškarac bez brkova - naslov je hrvatskog filma Hrvoja Hribara. Ali zašto se kaže „šta je poljubac bez brkova“?
„To je iz novih mediteranskih, latinskih kultura, iz tog zaleđa. To je naprosto začin bez koga stvar ne bi bila tako čarovita, draga i erotična“, objašnjava Mihajlo Pantić.
Ašok Murti je drugačijeg mišljenja:“ Često izaziva kontroverze pri ljubljenju jer – žene se žale!“
Bilo kako bilo, podsećamo i da je prestižna srpska glumačka nagrada Zoranov brk imenovana upravo prema poslovičnom atributu nezaboravnog Zorana Radmilovića. Da brkovi mogu biti i moćno oružje revolucije govori u prilog i jedna od voljenijih anegdota jedne beogradske televizije- akcija BRKOVIMA PROTIV BRKOVA. Naime tridesetak zaposlenih, protestne 1997. godine sedam dana nosilo je brkove, posvetivši ih trojici direktora brkajlija, iz tada omraženog političkog miljea. I danas, čini se kao da prizivaju magijsku ulogu.
„Možda je to neki novi varvarizam, jer surova vremena traže surove muškarce!“ objašnjava Ašok Murti.
Stoga, muškarčine koje ovo čitate, ili vi pak, drage čitateljke, prenesite svojim muškarcima: sučite brke.Trebaće vam! :)
Izvor: S media; Smiljana Popov
