Izvor: S media, 05.Okt.2009, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski stipendisti - nekad i sad
Mnogi mladi i talentovani Srbi u 19. i 20. veku školovani su u inostranstvu o trošku države, da bi se dobili stručnjaci za dalji razvoj. Planskim školovanjem u inostranstvu, Srbija je gradila svoju elitu. Državni stipendisti su iz sveta svojoj zemlji donosili ono najbolje, i u nju se vraćali i ostajali, jer im je garantovala zaposlenje. Danas je situacija potpuno obrnuta.
Da Dositej Obradović nije napustio kaluđerski poziv i krenuo na dugo putovanje po Evropi, ko zna šta >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << bi se dogodilo sa osnivanjem srpskog nacionalnog školstva? Jer glavnu zaslugu za otvaranje Velike škole iz 1808, prve visokoškolske ustanove u Srbiji i preteče beogradskog univerziteta, imao je Dositej Obradović, najučeniji Srbin svog vremena, koji je ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma primio putujući po Evropi. Ponesen njima počeo je da radi na prosvećivanju svog naroda otvaranjem škola, postao prvi srpski ministar prosvete i Karađorđev lični savetnik.
A da se posle sloma prvog srpskog ustanka, 26-ogodišnji Vuk Karadžić nije otisnuo u svet i u Beču nije upoznao filologa Jerneja Kopitara, ko zna da li bi danas uopšte pisali kao što govorimo.I dok je u svom narodu bio osporavan (njegovi protivnici bili su i dva najmoćnija Srbina-knez Miloš i mitropolit Stratimirović), u stranom svetu Vuk je stekao priznanja i podršku mnogih velikana tog doba poput Getea, Jakoba Grima, Leopolda Rankea i dr.
Najznačajniji srpski pesnici 19. veka poput Branka Radičevića, Đure Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja školovali su se u Pešti, Minhenu, Pragu, Beču. Osnivanjem institucija Narodnog muzeja (1844) i Društva srpske slovesnosti (1841), koje je preraslo u Srpsku akademiju nauka i umetnosti, ostvareni su uslovi za organizovano bavljenje naukom. Mnogi mladi i talentovani Srbi su u tom periodu školovani u inostranstvu o trošku države, da bi se dobili stručnjaci za dalji razvoj, koji su Srbiji iz sveta donosili ono najbolje, poput Jovana Cvijića, Josifa Pančića, Milutina Milankovića, Mihajla Pupina. S druge strane država je umela i da se ogreši, pa je danas najpoznatijem svetskom pronalazaču - Nikoli Tesli uskratila stipendiju koju je on dva puta od Matice srpske molio, a onda digao ruke, počeo da radi i uči sam u belom svetu.
Da nije bilo školovanja u inostranstvu Mileva Marić npr. nikada ne bi upoznala Ajnštajna.Takođe, mnogi mladi umetnici iz novoustanovljene srpske države 19. veka školovali su se u inostranstvu, posebno u Francuskoj i Nemačkoj, i Srbiji tako doneli avangardu, pa je pored Pariza i Minhena, Beograd u prvoj polovini 20. veka bio jedan od centara impresionizma. Nadežda Petrović slikala je u stilu fovizma, dok je Sava Šumanović bio inficiran kubizmom. Iako se početkom 20. veka bar dvostruko više studenata samofinansiralo na evropskim univerzitetima, većinu onih koji su činili vrh srpske političke, kulturne, privredne, ekonomske ili vojne elite školovala je država, a za to je izdvajala više nego za troškove Narodne skupštine, navodi istoričar Čedomir Antić. Planskim školovanjem Srbija je gradila svoju elitu. Rezultat je bio priliv mozgova, pa do Prvog svetskog rata, nije zabeleženo da se student nije vratio u otadžbinu nakon završenog školovanja .
Sto godina kasnije mozgovi se iz Srbije odlivaju o svom trošku i ne vraćaju se. Od 700 000 ljudi koji su poslednjih 15 godina napustili Srbiju, 35 000 otišlo je sa visokom stručnom spremom. Danas bi, kako se navodi u strategiji za mlade Ministarstva za omladinu i sport, više od 70 odsto njih emigriralo, od čega čak 84 odsto dobrih i odličnih studenata BU aktivno traži posao van zemlje. Država nema nikakvu strategiju da ih zadrži, za razliku od Srbije pre 100 godine koja je to umela.
Troškovi narodne skupštine danas imaju neupitan imunitet i prioritet, a država stipendira neustrašive genijalce poput mladog Miladina. I Miladini su oni koji se u Srbiju rado vraćaju.
Izvor: S media; Smiljana Popov
