Izvor: SrbijaDanas.com, 03.Jul.2023, 06:58

Srbi NE MOGU bez SLANINE! Nutricionistkinja SKRENULA PAŽNJU - Sačuvajte zdravlje i liniju, birajte ovu vrstu

Kraljica suhomesnatih proizvoda tema je mnogih sporova između stručnjaka, a evo kako da znate da niste preterali!

Srpska tradicionalna kuhinja obuhvata riznicu ukusa i mirisa nastalu mešavinom uticaja raznih naroda koji su prolazili ovuda i živeli na našim prostorima. Kao i u kulturi uopšte, ova fuzija različitih uticaja rezultirala je originalnošću, pa bogata srpska trpeza nudi nezaboravne ukuse koji se samo kod nas mogu osetiti.

Spremanje >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << hrane je poseban deo srpske tradicije i kulture. U srpskim selima kuhinja se nazivala još i "kuća", a centralni deo je bilo ognjište, oko kog su do kasno u noć sedeli ukućani i gosti i uživali u tradicionalmnim "grickalicama" - slaninici i čvarcima i sve to zalivali rakijom.

Kako joj samo ime kaže, slanina je obično mastan potkožni sloj utovljene svinje koji se tradicionalno suši svake zime. Srpski "suši" koji se smatra i jednom od tri naša glavna medikamenta (pored luka i rakije) u narodnoj kulturi leči sve bolesti. Šalu na stranu, u redovima nutricionista i lekara vrlo često se raspravlja o "lekovitosti" i štetnosti slanine. Neki tvrde da je zdrava, a neki da je veoma štetna, međutim, kako to obično biva, istina je uvek negde na sredini. 

Zamolili smo nutricionistkinju i dijetetičarku Anitu Alerov da nam jednom zasvagda reši mit koji se ispreo oko slanine. Ona navodi da je sve stvar u umerenosti i da ishrana treba da bude raznovrsna, a to podrazumeva i masti koje čine glavni deo slanine. Na pitanje da li je slanina zdrava imala je jasan odgovor:

- Da, u umerenim količinama jeste. Iz ishrane ne treba izbacivati ni jednu namirnicu, ukoliko ne postoje zdravstveni razlozi za to. Slanina je dobar izvor zdravih masti i proteina, kao i mnogih vitamina i minerala,kaže ona i dodaje:

- Slanina, zbog veće količine masti, daje duži osećaj sitosti pa se može koristiti i u restriktivnim dijetama. Ne treba brinuti o mastima iz slanine jer polovina masti u slanini pripada mononezasićenim mastima, tačnije sadrži oleinsku kiselinu, koja je zdrava i preporučljiva u zdravoj i pravilnoj ishrani. Slanina je i dobar izvor omega 3 masnih kiselina koje se uglavnom nalaze u morskoj ribi i orašastom voću. Moram napomenuti da je sadržaj omega 3 masnih kiselina veći kod slanine domaćih svinja, dok je kod slanine svinja sa farmi manji i tu preovladavaju omega 6 masne kiseline. Negativan uticaj slanina ima ukoliko se konzumira u većim količinama, zbog većeg sadržaja zasićenih masti i soli i na taj način povećava rizik od srčanih i bubrežnih oboljenja. Slanina sadrži nitrate i nitrite, koji mogu da deluju kancerogeno. Zato je najbolje da koristite domaću slaninu, gde je sadržaj ovih supstanci kontrolisan, odnosno ne sadrže ih.

Iako nikada to sigurno ne biste pomislili, ali slanina sadrži čitav niz vitamina i minerala. Nutricionistkinja Anita ističe da su to vitamini i minerali koji treba svakodnevno da se unose u organizam:

- Slanina sadrži vitamine B grupe, koji učestvuju u metaboličkim procesima u organizmu i bitno je da se unose svakodnevno. Neki od njih su niacin (B3), piridoksin (B6) i biotin (B7) koji učestvuju u procesu varenja ugljenih hidrata i masti. Od minerala slanina sadrži selen koji je bitan za održavanje zdravlja štitne žlezde. Pored selena, sadrži fosfor, gvožđe, magnezijum, cink, kalijum. Zbog mnogih procesa u organizmu bitno ja da unosimo sve ove vitamine i minerale svakodnevno.

Studije su pokazale da određeni poremećaji mentalnog zdravlja kao što su depresija, bipolarni poremećaj, šizofrenija i opsesivno-kompulzivni poremećaj, mogu biti pogoršani ili čak uzrokovani nedostatkom aminokiselina. Naravno, slanina nije lek za mentalne poremećaje, a njena korisna svojstva deluju samo kao deo uravnotežene ishrane.

- Zanimljivo je da slanina, zbog većeg sadržaja aminokiselina, može da pomogne u lečenju simptoma depresije. Kod depresije se često javlja

nedostatak neurotransmitera poput serotonina, dopamina, noradrenalina, a telo koristi aminokiseline da ih stvori, pa na taj način namirnice bogate aminokiselinama pomažu. Pored slanine, tu su meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi od namirnica životinjskog porekla i žitarice, jezgrasto voće, mahunarke i semenke od namirnica biljnog porekla.

Mnogi misle da slanina krivac za višak holesterola, triglicerida i bolesti kakva je moždani udar i zato je izbegavaju u ishrani. Anita navodi da, ukoliko je unosite u normalnim količinama, njen učinak na holesterol je minimalan, a još više se smanjuje ako je konzumirate uz neko povrće:

- Slanina, u zavisnosti od vrste može da sadrži od 50 -100 mg holesterola na 100 g. Ukoliko unesete preporučene količine od 30 g, unećete oko 15-30 mg holesterola, što je zaista minimalno. A ako poslušate i moj savet da je jedete uz neko povrće koje je bogato vlaknima, onda će ta vlakna da upiju holesterol i izbace ga iz organizma, tako da je to najbolja opcija. A imajte u vidu i da je dnevni preporučeni unos holesterola do 300mg, tako da zaista nema opasnosti, ako umereno konzumirate slaninu, zaključuje ona i dodaje uz koje još namirnice ju je zdravo jesti.

- Može da se kombinuje sa jajima, kao dobar i kvalitetan doručak za početak dana, obavezno uz unos svežeg povrća koje će da obezebedi i određenu količinu biljnih vlakana uz zdrave masti i proteine. Može da se kombinuje sa obrok salatama u restriktivnim dijetama, kako bi osećaj sitosti bio veći nakon konzumiranja. Takođe, dobar je dodatak kao začin raznim jelima u malim količinama.

Dijetetičarka navodi i da samo kod njih u Vojvodini ima bar 15-ak vrsti slanina (sapunjara, pančeta, barena slanina, pečena slanina, sirova soljena bela slanina, mesnata slanina) i da je najbolje jesti domaću sušenu slaninu koja nema dodate nitrate i nitrte, dok je barena štetnija jer sadrži nitrate i pojačivače ukusa, koji su štetni za zdravlje. Ona preporučuje da se konzumira do 2 puta nedeljno, u manjim količinama, oko 30g po obroku, jer je veoma kalorična - U proseku 100g slanine ima 500 kcal, a ukoliko izaberemo masnije parče, ono može imati i oko 700 kcal na 100g.

Mnogi se plaše slanine i zato što goji, ali u umerenim količinama i sa pravim dodacima ne može povećati telesnu masu, a čak se preporučuje i u mnogim dijetama:

- Ako se koristi u umerenim količinama i ne svakodnevno, ne može da utiče na povećanje kilaže. U umerenim količinama je poželjna i u dijetama, zbog svih sastojaka koje sadrži. Takođe, poželjna je i u ishrani dece, sportista, radno anagažovanih ljudi. Osobe sa visokim krvnim pritiskom i bubrežnim bolestima moraju da povedu računa o njenom unosu, zbog veće količine soli. 

Anita nam je otkrila i jedan fantastičan recept za letnje dane - paprika sa slaninom i sirom.

Potrebni sastojci:

-10 tak paprika

- 500g sira (urda ili rikota)

- 2 jajeta

- 100 g seckane slanine

- 100 g seckanih maslina

- 50 g mlevenog lana

- 50 g suncokreta

Priprema: Pomešati sve sastojke i napuniti paprike. Peći ih 20-25 min. na 200 stepeni.

Nastavak na SrbijaDanas.com...