Izvor: S media, 11.Nov.2009, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smejte se, bićete bolji i biće vam bolje!
Stidljiv, gromoglasan, onaj propraćen suzama, onaj zbog kog se držimo za stomak... Kakav god bio smeh, važno je da ga ima što više, jer je dokazano da ima blagotvorno dejstvo na zdravlje. Na to je ukazao i Bajron poručivši: "Koristiti svaku priliku za smeh, jer to je najjeftiniji lek".
A da li se mi, u ovom vremenu, smejemo dovoljno? Nemački psiholog dr Mihael Tice uradio je studiju koja je pokazala da su se 50-ih godina prošlog veka ljudi smejali 18 minuta dnevno, a danas >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << to čine ne duže od šest minuta, uprkos boljim životnim uslovima.
U medicini smeh se koristio od davnina. Među najranijim pisanim zabeleškama o tome koliko je dobar za zdravlje su mudre izreke u Bibliji. Postoje zapisi da su graditelji u staroj Grčkoj podizali bolnice u blizini pozorišta da bi pacijenti svakodnevno slušali smeh i povike vesele publike. U drevnoj Indiji postojali su mudraci koji su putovali po zemlji i, umesto da propovedaju, samo su se smejali da bi druge učili koliko je smeh moćan. Jedan francuski hirurg je već u 13. veku pacijentima, tek operisanim, pričao viceve i tako im olakšavao bol. I jedan engleski pedagog je u 16. veku prepisivao smeh za lečenje nazeba i depresije. Savetovao im je izazivanje smeha golicanjem ispod pazuha. Martin Luter koristio je oblik “humor terapije” u tretiranju depresivnih osoba. Savetovao im je da se okruže prijateljima koji imaju smisla za humor.
Bilo je, međutim, i onih koji su u smehu videli opasnost. Platon je smatrao da iz literature treba da bude izbrisano da su bogovi i heroji bili pobeđivani smehom. Puritanci su u 16. veku bili još radikalniji. Nisu zabranjivali samo smejanje, nego i osmeh. Iz tog perioda ostalo je zabeleženo da je jedan čovek nekoliko dana bio iza rešetaka zbog smeha.
U vreme Drugog svetskog rata, kako je izjavio jedan od preživelih u koncentracionim logorima, logoraši su spas pronalazili u molitvama i humoru. Napisao je: “Posle svega, sigurniji sam nego ikada da je humor jedan od najvećih darova koje je Bog dao čoveku da može da se izvuče iz beznađa.”
A osamdesetih godina prošlog veka, dr Hanter Pac Adams, počeo je da leči pacijente uz pomoć smeha i dobrog raspoloženja. On je začetnik ideje o angažovanju klovnova–terapeuta u radu sa bolničkim pacijentima. To su kasnije prihvatile mnoge bolnice širom sveta i dokazano je da, uz smeh, i mališani oboleli od ozbiljnih bolesti imaju manje potrebe za analgeticima.
Nekako u isto vreme, zahvaljujući američkom političkom novinaru Normanu Kazansu, smeh je ozbiljno počeo da se izučava. On je, naime, 1976. godine u engleskom medicinskom časopisu objavio članak u kome je detaljno opisao kako se izlečio smehom. Kičma ga je užasno bolela i lekari su smatrali da će se sa strašnim bolom boriti do kraja života. Ipak, nije se predao. Odbio je da pije lekove protiv bolova i odlučio da se sam izleči. Napustio je bolnicu i otišao u hotelsku sobu, gde je danima čitao viceve i gledao filmske komedije i ostale humorističke sadržaje, kao što su "Skrivena kamera", "Braća Marks"... I smejao se. Ubrzo je primetio da smeh opušta njegove mišiće, te da posle samo desetak minuta urnebesnog smeha može dva sata mirno da spava. Smejao se tako do potpunog ozdravljenja.
I Frojd je na humor gledao kao na jednu od najboljih odbrana čovečanstva od patnji. Smatrao je da oslobađa ljude od agresivnosti i stvara osećaj prijatnosti. Mnoge klinike prepoznaju pozitivno dejstvo terapije smehom na bolesnike. Njujorški "Velika jabuka cirkus" od 1986. godine šalje klovnove u bolnice, najčešće na dečja odeljenja. U SAD postoji Američko udruženje za terapijski humor, koje čine lekari, medicinske sestre, psihijatri...
Svetski dan smeha osmislio je 1998. indijski lekar Madan Katarija, osnivač joge smeha, jedinstvene tehnike vežbanja koja kombinuje grupni smeh i disanje. Pokret je počeo 1995, u parku u Bombaju. Tog 13. marta, u ranu zoru, Katarija je sa još četiri osobe koje je zainteresovao za svoju ideju otišao u park. Pričali su viceve i smejali se, a postepeno su im se pridruživali potpuni neznanci. Kada su konstatovali da su potrošili viceve i da više nisu mogli da izazivaju smeh, lekar je obećao da će smisliti kako da se do smeha dođe na drugačiji način. Ljudi su u početku bili nepoverljivi, ali Katarija je održao reč. Smislio je sistem vežbi koje izazivaju smeh, a obuhvata: vežbe disanja uzete iz joge, vežbe istezanja i tehnike za stimulisanje smeha. Veoma brzo taj sistem postao je popularan širom sveta, pa danas u svetu ima oko 6.000 klubova smeha, u gotovo 60 zemalja. Članovi se sastaju samo da bi se smejali i tako bili zdravi.
Sistematsko izlaganje smehu blagotvorno je i za telo i za um. Naučno je dokazano da čak i ako se smejete samo smeha radi, vaše telo oslobađa endorfin koji doprinosi dobrom raspoloženju. Kako naš organizam nema sposobnost da pravi razliku između iskrenog i izveštačenog smeha, preporučuje se i smejanje na silu. Rezultate toga brzo ćete primetiti. Poznata američka terapeutkinja Anet Gudhart, koja godinama smehom leči različite poremećaje, tvrdi da „kada bismo mogli da se smejemo kao deca, imali bismo istu srčanu vitalnost”, a drugi stručnjak naglašava da „smeh podstiče i rast, jer deluje na lučenje hormona rasta”.
Dobar smeh je najlakši oblik meditacije, koji nas momentalno opušta. On jača imuni sistem. Mnogi članovi klubova smeha primetili su da ređe imaju prehlade, upale grla i infekcije disajnih organa. Uz to je i najbolja aerobik vežba. Posle desetak minuta smeha ujutru ljudi se osećaju sveži tokom celog dana. Razlog? Tokom smejanja udišemo više kiseonika. Smeh stimuliše rad srca i cirkulaciju krvi kao bilo koje standardno aerobik vežbanje. Pomaže i protiv depresije, anksioznosti i psihosomatskih poremećaja. Pomogao je mnogim ljudima čiji su životi bili nezamislivi bez antidepresiva i tableta za smirenje. Pomaže i da se krvni pritisak drži u granicama normale, a kod osoba kod kojih postoji veliki rizik od razvijanja srčanog oboljenja smeh bi mogao da bude najbolji oblik preventivne terapije. Smeh ublažava bol, jer se tada u našem telu luči endorfin, prirodno sredstvo protiv bola. On je i jedna od najboljih vežbi za sve one koji boluju od astme i bronhitisa. Iako ima mnogo vežbi koje služe za vežbanje mišića tela, smeh obezbeđuje dobru masažu svim unutrašnjim organima, a i odličan je za stomačne, mišiće grudnog koša i lica.
Sve prednosti smeha potvrđene su različitim eksperimentima, gde se pacijenti izlažu smehu, posle čega se njihova fiziologija upoređuje sa normalnim nalazom. Recimo, početkom 90-ih godina Univerzitet Indijana studente je počastio odlaskom u bioskop. Studenti su, umesto karata, na ulazu dobrovoljno davali krv. Za vreme projekcije smejali su se do suza, a po završetku filma još jednom dali krv. Uzorci krvi studenata, dati pre i posle filmske projekcije, odneti su u laboratoriju, gde je utvrđeno da u krvi izvađenoj posle filma ima mnogo više zaštitnih ćelija nego u onoj izvađenoj pre gledanja filma.
Smeh je instinktivna reakcija. On odražava naše raspoloženje, zdravlje i sposobnost uživanja u životu. Onaj od srca odražava našu sreću i zdravlje, a otklanja tugu, ružne emocije, osećaj umora, zabrinutosti... Ukratko, on je najbolji lek za sve životne lomove. Zato – smejte se grohotom!
MOGUĆE GA JE IZMERITI
Japanski profesor Joji Kimura sa Univerziteta u Osaki, koji veruje da je smeh toliko snažno oružje da se njegovim zdravim doziranjem mogu zaustaviti svetski ratovi, prošle godine je odlučio da izmeri smeh, a pronašao je i način kako da to učini, kao i mernu jedinicu za smeh - "aH". Kada meri smeh, Kimura ispitanicima na kožu stomaka prilepi senzore i prati pokrete mišića. Njegov način toliko je precizan da može otkriti smeje li se čovek na silu ili od srca.
"Za sada smo otkrili da se deca slobodnije smeju, ispuštajući 10 aH-a po sekundi, gotovo dvostruko više od odraslih osoba“, rekao je Kimura.
Zanimljivosti
o Nauka o smehu naziva se gelotologija (gelos je grčka reč za smeh).
o Smeh se sastoji od niza tonova sličnih samoglasnika koji se ponavljaju svakih 20 stotinki sekunde, a zahtevaju rad petnaest mišića lica.
o Odrasli se dnevno smeju oko 17, a mala deca i do 300 puta.
o Žene se muškarcima smeju dvaput češće nego oni njima. Oni se najčešće nasmeju agresivnim vicevima, a one vole igre rečima.
o Američki stručnjaci su ustanovili da je, u proseku, posle gledanja komedije cirkulacija za čak 50 odsto bolja nego posle gledanja neke melodrame.
o Utrošak energije tokom nekoliko minuta smeha jednak je utrošku za vreme 10 minuta vežbanja na trenažeru koji imitira veslanje, ili 15 minuta na sobnom biciklu.
o Od 2007. godine Beograd ima "Klub smeha". Osnovan je 6. maja, na Svetski dan smeha, a u njemu se praktikuje joga smeha.
Suzana Bijelić,
Izvor: Novosti
