Izvor: SrbijaDanas.com, 24.Jan.2022, 08:15

ŠTA SE ZAPRAVO DOGAĐA u našem organizmu tokom POPODNEVNE DREMKE? Telesni sat može da bude ubrzan ili usporen, a efekti su višestruki...

Stručnjak otkriva!

Navika poslepodnevnog dremanja dobro je poznata u mediteranskim zemljama. Radi se o kratkotrajnom spavanju koje blagotvorno deluje na um i telo, umiruje, leči, jača imunitet, a dovoljno je svega desetak minuta.

- Glavni telesni sat, ili središnji pejsmejker, sastoji se od dva skupa od po 10.000 neurona u mozgu, svaki veličine glave čiode. Njihov zadatak je da kontroliše veliki broj bioloških ritmova koji sinhronizuju telesne funkcije tokom razdoblja >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << od 24 sata, ritmove koji ne uključuju samo izmenu ciklusa spavanja i buđenja, već i telesnu temperaturu, oslobađanje hormona, respiratorne potrebe, otkucaje srca, krvni pritisak i tako dalje, a bez kojih ne bismo bili živi. Upravo taj sat nas tera da zaspimo i probudimo se u određeno vreme. Iako prosečni ciklus traje 24 sata i 12 minuta, nismo svi isti - objašnjava Brajs Faraut, neuronaučnik iz Centra za spavanje u Parizu, navodi 24hr.

Ako imate brzi telesni sat, verovatno ste ranoranilac, a ukoliko vam je taj sat sporiji, verovatnije je da ćete da budete noćna ptica. To se zove hronotip i ima uticaj na idealno vreme za dremanje.

- Kako starimo, kvalitet sna nam postupno opada, postaje plići i nestabilniji, isprepleten sa sve dužim periodima buđenjima. Kao rezultat toga, često se ujutro ne osećamo potpuno osveženi i obnovljeni. Duboki polagani san, najlekovitija je vrsta sna. U tom vremenu "medicinski tim" našeg tela radi na popravkama, ali to se postupno smanjuje oko 40. godine i postaje sve ređe nakon 70. godine života.  Dremanje je jedna od najučinkovitijih stvari koju možete da učinite kako biste nadoknadili štetne efekte gubitka dubokog sna

Nastavak na SrbijaDanas.com...