Izvor: S media, 07.Sep.2010, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prezime kao dar i breme
O bremenu slavnog porodičnog imena, o specifičnosti odrastanja deteta poznatih roditelja, o pubertetskim bubicama i životnim izborima, i još koječemu pričali smo sa glumicom Jovanom Balašević.
Svakako da je specifično odrastati kao dete poznatih roditelja, kaže mlada glumica Jovana Balašević. Kad svi znaju ko vam je tata, pa kad idete s njim na sladoled ili da kupite patike - svi ti nepoznati ljudi imaju potrebu da ga gnjave i dave, a vi imate samo svoje dečije potrebe >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sa svojim tatom. I ne želite mnogo da ga delite sa svima. A u školi vam se čini da vas vaše prezime odvaja od druge dece.
-Sećam se u osnovnoj školi kada me prozovu da odgovaram, ja sam to smatrala bukvalno - prozivkom. Meni je to bilo strašno, i u početku sam imala veliki problem. Počinjala sam da plačem, imala sam užasnu tremu. Doživljavala sam to kao da me svi posmatraju. Ta nelagoda se osećala, ali je sve to zdravo tretirano i ja sam o tome dosta razgovarala, majka je posmatrala, pričale smo..., a bila sam zatvorena kao dete, da bi kasnije na Akademiji to meni prestalo da bude problem. Rano sam bila osvešćena. Još u Osnovnoj školi osećala sam da je to moje prezime drugačije, i tu sam se na tabli čeličila. U pubertetu me je pratio neki osećaj „zašto nisam nešto drugo?“, da bih to prevazišla sa 20, 21 godinu, kaže Jovana.
Shvativši da vam vaše prezime može doneti mnogo toga jer ste to i sami zaslužili.
-Po prirodi nisam optimista, ali sam to uvek doživlajvala kao dar - jer nemam prirodno samopouzdanje, sposobnost probijanja, što sam shvatila kroz ovaj posao. Nisam neko ko se bori, lakta... nego tek kad doživim nepravdu, onda tako nastupam. Mislim da mi je bog dao to breme i drugačije prezime i roditelje jer ja drugačije ne bih bila primećena.
Na taj način je negde skretana pažnja na mene...
A klicu tog sceničnog, egzibicionističkog, tako prirođenog svakom glumcu, prepoznala je mama, razume se, u svim tim pubertetskim bubicama, kao budni posmatrač njenog odrastanja, i preporučila joj da tinejdžersku ulogu „buntovnika bez razloga“ zameni onom sa razlogom.
-Bila sam vrlo zatvorena, čudnog karaktera, gotovo na granici autističnosti u društvu, u školi. A onda se desi neki klik- razvalim bravu, orman kao pravi delikvent, kao da sam imala nekih neobjašnjivih ponašanja. Niko nije mogao da ih poveže sa mnom koja delujem tako smerno i ćutljivo.
-Upisala sam baletsku školu i od svoje desete godine sam bila u tome. Kad je došlo vreme za studiranje, pitali su me: “šta ćeš da studiraš?“ a ja ne znam. Počela sam da izlazim, da se farbam, zaljubila se, baleta mi je bilo dosta... i onda mi je mama rekla: „Molim lepo, ako je ulica tvoja scena, ako ćeš da budeš taj majmun za kog se predstavljaš - za to postoji škola. Idi školuj se za scenu, pa pod reflektore!“
-To je bio mamin stav i tako je sve krenulo. Ona me je zapravo i usmerila. Ja sam to negde osećala, ali šta sam mogla da znam sa 17 godina. Ništa tu nije bilo direktno forsirano. Ono što je ona ponela u miraz - da stvari nazivamo pravim imenom- samo je to bilo forsirano.
Jovana je danas član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, igra u predstavi Madlenianuma „Miris kiše na Balkanu“. Igrala je u porodičnom filmu i tv seriji „Kao rani mraz“, snima serije... Sve u svemu - kako je jednom rekla, radi na tome da dođe vreme kada će Đorđe biti otac glumice Jovane Balašević.
Izvor: S media; Smiljana Popov
