Izvor: S media, 25.Sep.2009, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preventivni pregledi najvažniji
Nema žene koja ne oseti zebnju kada u predelu dojke oseti bol ili napipa nešto neuobičajeno. U takvim trenucima najčešće pomisli na ono najgore - karcinom.
Na sreću, savremeni tretman oboljenja dojke je umnogome modifikovan i unapređen razvojem dijagnostike i omasovljenjem preventivnih pregleda. Šta sve u tom smislu može da se učini, objašnjava epidemiolog dr Ana Jovićević iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
- Karcinom dojke ne možemo da eliminišemo, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ali možemo da smanjimo rizike koji do njega dovode. Ne može da se utiče na njegovu učestalost javljanja, ali blagovremenim skriningom zdrave populacije, mamografskim pregledima i dijagnostikovanjem u ranim fazama javljanja, vrlo uspešno može da se deluje i ženi pruži zdrav i kvalitetan život. Nažalost, skrining programi kod nas ne primenjuju se kao u drugim evropskim zemljama, zbog čega je učestalost javljanja još uvek visoka.
Šta to znači?
- Svake godine otkrije se četiri hiljade novoobolelih žena od ove zloćudne bolesti, a umire 1.400. Ako se zna da u Srbiji ima oko 1,8 milion žena, onda je ovo poražavajući podatak. Zato su veoma važni blagovremeni i redovni pregledi. Žene bi trebalo da znaju da su sve podjednako ugrožene, bez obzira na faktore rizika koji se nabrajaju. A to pokazuje i statistički podatak da 90 odsto žena koje obole nema ključne faktore rizika, koji se najčešće navode.
Koji su glavni faktori rizika za nastanak bolesti?
- Nasledni faktor je najbitniji, ali i hormonski preparati koje žene vrlo često koriste, bez obzira na upozorenja lekara. Nekim ženama u menopauzi hormonski preparati su neophodni, ali to je manji postotak. Uglavnom su to žene sa izraženijim tegobama, ispoljenim u vidu teških depresija, nesanica i valunga karakterističnih za menopauzu. Postoje i drugi mogući rizici - hormonski status, kada je dobila prvu menstruaciju, da li je rađala ili nije...
Koje je doba za ženu najrizičnije za pojavu bolesti?
- Rizik je veći posle četrdesete godine. Karcinom dojke može da se javi i ranije, ali vrlo retko. Zato se i insistira na redovnim pregledima i mamografiji posle četrdesete. Sve do 70. godine žena bi trebalo jedanput u dve godine da obavi mamografski pregled, odnosno specifičan rendgenski pregled kojim se registruje svaka netipična promena dojke. Osim toga, žena posle 30. treba jedanput mesečno sama da obavlja pregled dojki. Uz pomoć stručnjaka, svaka žena će vrlo brzo naučiti da prepozna promene.
Koliko su ovi pregledi važni?
- Veoma su važni, što se može pokazati na primeru za prošlu godinu. Polovina žena sa tumoroznim promenama došla je ranije, odnosno na vreme. To znači da su one imale male tumore na koje je moglo uspešno da se deluje. Druga polovina naravno nije došla, zbog čega je dalji tok lečenja bolesti komplikovaniji i neizvesniji. Mamografskim pregledom se, inače, otkrivaju tumorske ćelije i pre nego što su uspele da formiraju čvorić, što je od izuzetne važnosti za dalje lečenje, ali samo pod uslovom da žena dođe na vreme. A da bi se izbegle gužve uobičajene za naše zdravstvene ustanove, priprema se nacionalni skrining sa pozivom ženama na kućnu adresu.
MANJA SMRTNOST
U svim zemljama sa razvijenim skrining programima beleži se značajan pad smrtnosti od karcinoma dojke, kaže hirurg onkolog docent dr Nebojša Ivanović sa Katedre za hirurgiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Kod njih na pet obolelih žena jedna umire, a kod nas umire svaka treća. Kada bismo i mi imali program obaveznih preventivnih pregleda, od ove zloćudne bolesti u Srbiji umiralo bi 400 do 500 žena manje!
Operacije tumora dojke u ranoj fazi, dok je malih dimenzija, daju izvanredne funkcionalne i estetske rezultate. U najvećem broju slučajeva po završetku lečenja teško se može primetiti i da je dojka uopšte operisana. Treba znati da kod tumora promera manjeg od jednog centimetra limfni čvorovi ispod pazuha nisu zahvaćeni tumorskim ćelijama, što je još jedan garant uspešnog lečenja.
Izvor: savremena žena
