Izvor: S media, 19.Jan.2010, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokloni se i počni - bez straha!
Pojedine osobe se kada govore, recituju, pevaju, sviraju, glume - osećaju kao ribe u vodi. Odišu samopouzdanjem. Glas im ne drhti, dlanovi se ne znoje, srce im radi besprekorno... Ima, međutim, mnogo ljudi koji ispite i sve vrste testova i nastupa pred publikom doživljavaju kao strašni sud. Upravo o njima, kao i o načinima kako da se oslobode treme, za "Život plus" govori mr Tijana Mirović, vlasnica Psihološkog savetovališta "Mozaik" i stručni saradnik psiholog u Muzičkoj školi "Mokranjac".
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Postoje li rođeni tremaroši ili neke strahove od kojih nam klecaju kolena stičemo tokom života?
- Postoje ljudi koji imaju osetljiviji simpatički nervni sistem i čiji temperament odlikuje veća osetljivost i nesigurnost. Ipak, da bi trema postala problem, potrebno je delovanje još nekih faktora - preterane kritike, lošeg iskustva...
Da li je kod nekih ljudi adrenalin i u normalnim okolnostima povišen? Koliko je to opasno za njihov organizam, zdravlje?
- Ako su ljudi zdravi, adrenalin im u normalnim okolnostima nije povišen. Kod ljudi čija je osetljivost autonomnog nervnog sistema adekvatna, do značajnog povećanja lučenja adrenalina doći će samo ukoliko se nađu u neposrednoj opasnosti. Tada se aktivira simpatički deo autonomnog nervnog sistema i dolazi do pokretanja niza reakcija čija je funkcija da nas pripreme za beg ili borbu sa opasnošću. Dolazi do ubrzanog lupanja srca, lučenja adrenalina u krvotok, stezanja krvnih sudova u nogama i rukama, ubrzavanja disanja. S obzirom na to da ne predstavlja realnu biološku opasnost, javni nastup ne bi trebalo da izaziva ovakve reakcije. Ukoliko osoba ima fiziološke simptome treme, to znači da nastup procenjuje kao mnogo opasniji nego što on to realno jeste. To se najčešće dešava zato što deluju neki drugi nebiološki faktori (iracionalno mišljenje, pređašnje negativno iskustvo, nedostatak samopouzdanja). Kod manjeg broja ljudi ovaj intenzivniji strah može biti povezan i sa većom biološkom osetljivošću autonomnog nervnog sistema. Oni će imati tendenciju i ka intenzivnijem i ka češćem emocionalnom reagovanju. Ukoliko ne nauči da umiruje sopstveni organizam i sopstvene emocije, osoba će često biti u stanju pojačanog stresa, što može dovesti do psihosomatskih poremećaja.
Kako da tremu držimo pod kontrolom? Postoje li neke tehnike?
- Najvažnije je spremiti se (naučiti, navežbati). Ukoliko to ne učinimo, naša nesigurnost će se hraniti na objektivnoj činjenici da nismo spremni. A ako jesmo spremni, a trema se pojavi, važno je podsetiti sebe da nema razloga za to. Ako se pojavi tokom nastupa, treba učiniti sve da se njome što manje bavimo. Simptome treba odmah prevesti u uobičajeno uzbuđenje, a misli fokusirati na ono što govorimo ili radimo. Dobro je fokus usmeriti na nekog bliskog i poznatog u publici, ili zamisliti da smo negde drugde ili da nastupamo pred nekim drugim. Što manje mislimo o publici i što je manje ozbiljno shvatamo, to bolje. Neki savetuju i zamišljanje publike u donjem vešu ili smešnim okolnostima, jer humor često pobija strah. Ipak, priprema za javni nastup ne sme da se ostavi za sam nastup ili za nekoliko minuta pre njega. Ona, ako je prava, mora da uključuje i dugoročnu i kratkoročnu i neposrednu pripremu.
Šta podrazumevaju te pripreme?
- Dugoročna podrazumeva rad na prihvatanju sebe i u situacijama kada ne ide sve onako kako smo zamislili, postavljanje ličnih ciljeva, jačanje samopouzdanja, emocionalne kontrole i stabilnosti u stresu. Treba raditi na razvijanju "zdravog stava prema nastupu". Prvi korak podrazumeva učenje kako trema nastaje i jačanje uvida da ona nije nešto što nam se tek tako desi. Tačno je da svi osećamo određeni nivo uzbuđenja prilikom javnog nastupa, ali samo određeni ljudi tumače to uzbuđenje kao opasno, nepodnošljivo... Svi žele što bolju ocenu i nastup, svima je važno da ostave što je moguće bolji utisak, ali samo neki ljudi odu i korak dalje razmišljajući da će, ukoliko ne ostave dobar utisak, to značiti da su glupi ili nesposobni. Dakle, kako je destruktivnost treme povezana sa načinom
na koji mislimo, najvažnija tehnika podrazumeva prepoznavanje i menjanje sopstvenih iracionalnih i štetnih misli u vezi sa nastupom, odnosno tremom. Pored toga, imaginacija se koristi i kao vid mentalne pripreme za nastup. Možemo je koristiti za zamišljanje izvođenja, predviđanje potencijalnih problematičnih situacija i osmišljavanje načina na koje će se one prevazići. Uz ova dva tipa tehnika možemo koristiti i vežbe disanja, relaksacije...
Preporučuje li se, pred javni nastup, vežbanje pred ogledalom?
- To je veoma dobra tehnika, posebno kod predavača, muzičara, i drugih izvođača. Vežbajući pred ogledalom uviđamo kako delujemo i dobijamo mogućnost da procenimo svaki pokret. Ukoliko naši pokreti pokazuju da smo nesigurni, treba raditi na tome da se oni promene, i pred ogledalom uvežbavati samopouzdaniji stav.
Kako treba disati?
- Ima mnogo tehnika disanja koje mogu biti korisne za smanjivanje treme. Uglavnom se insistira na tome da budemo fokusirani na sopstveno disanje, da se udiše na nos, a izdiše na usta. Prilikom udisaja treba polako i duboko udisati vazduh (brojeći u sebi 4 sekunde za ceo udisaj). Važno je da se vazduhom prvo napuni donji deo pluća (uz izbacivanje abdomena napolje), pa zatim srednji i na kraju gornji deo pluća. Vazduh neko vreme (4-5 sekundi) treba zadržati, a potom polako (u tajanju od bar 5 sekundi), kao da gasimo sveću, polako izdahnuti. Dobro je da kako izdišemo, svesno pokušavamo da iz sebe izbacimo tenziju, tremu i strah. Posle ove prve runde, treba napraviti malu pauzu, a zatim ponoviti udisaje još nekoliko puta.
Treba li nekoga, ko je veliki tremaroš, "gurati u vatru"?
- Što više nastupamo, to sve više stičemo rutinu i samopouzdanje. Određeni stepen uzbuđenja prilikom javnog nastupa je očekivan i ukoliko na njega ne reagujemo, on se spontano smanjuje. Zato se savetuje da se osoba gura u što više javnih nastupa. Ipak, da bi "guranje u vatru" dalo pozitivne efekte, osobu prethodno moramo naučiti kako da umanji neprijatnost i izdrži sve to dovoljno dugo da strah nestane. Gurnuta u nastup nepripremljena, potvrdiće ideju da je nastup strašan, a da je izbegavanje jedini lek.
Šta je najgore što tremarošu može da se desi?
- Kada ljude pitate šta je najgore što na nastupu može da se desi, većinom kažu: "Da stanem i da ne umem da nastavim – da se potpuno blokiram." Ipak, ako je neko izašao spreman, čak i blokade nisu nešto što se često dešava. Ponavljajući da se može desiti nešto loše, jačamo tremu i povećavamo mogućnost za grešku.
Postoji li nekakva gradacija trema?
- Uglavnom se priča o konstruktivnoj (pozitivnoj) i o destruktivnoj (ometajućoj) tremi. Istraživanja (Jerks-Dodsonov zakon) pokazuju da se odnos uzbuđenja ili motivacije i uspeha može prikazati krivom koja liči na obrnuto, latinično slovo "u". To znači da do jednog momenta važi pravilo da što je veći motiv i uzbuđenje, to je veći i uspeh, jer ako smo ravnodušni prema nastupu, on neće biti posebno uspešan. To je pozitivna trema. Ipak, u jednoj kritičnoj tački naše uzbuđenje postaje preterano (motiv prelazi u pritisak) i uspeh počinje da opada. Tada govorimo o ometajućoj tremi.
Da li se može reći - jednom tremaroš uvek tremaroš?
- Trema vremenom i sa porastom iskustva može da iščezne. Takođe, ona spada u pojave koje sa uspešno leče, tako da ako neko potraži pomoć, sve su šanse da će je i dobiti.
Koliko vaspitanje, socijalno okruženje i drugi faktori utiču na nastajanje i održavanje treme?
- Svi veoma utiču, a naročito je značajna uloga vaspitanja i ranog odnosa roditelj–dete. Istraživanja pokazuju da je trema izraženija kod ljudi čije je samopouzdanje umanjeno činjenicom da su njihovi roditelji pokazivali neadekvatan stepen brige i kontrole. To znači da su bili ili zanemarujući i hladni ili preterano zaštićujući i "bdijući", ili su preterano hvalili ili su preterano kritikovali decu. Ponekad se desi i da dete učenjem po modelu usvoji roditeljsko ponašanje koje odlikuju nesigurnost i strahovi od grešaka. Ponekad trema nastane kao posledica nekog traumatskog događaja kao što su podsmeh, neprimerena kritika i slično. Sociološke teorije dovode tremu u vezu sa negovanjem preteranog takmičenja i ideje da uspeti znači vredeti.
Da li je uputno popiti lek pred neki uznemirujući događaj?
- Značajan broj ljudi koji pati od treme uzima različite vrste lekova (beta-blokatori, anksiolitici, antidepresivi), ali oni mogu imati ozbiljne posledice i po zdravlje i kvalitet nastupa zbog koga se uzimaju. S obzirom na to i činjenicu da se trema uspešno leči, uvek bih prvo preporučila psihoterapiju ili druge metode kao što su meditacija, grupe samopomoći, treninzi za povećanje kvaliteta javnih nastupa. Jer, kao što kaže dr Stefen Šid, šef kardiološke službe bolnice u Njujorku: "Upotrebiti jedan beta-blokator zato što neko traži da bude smiren pri držanju nekog govora, ravno je upotrebi atomske bombe radi ubijanja jedne muve“.
Izvor: Novosti
