Izvor: S media, 19.Okt.2009, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pod lupom: Zašto ogovaramo i zavirujemo u tuđ život
Dobro poznatom rečenicom počinje gotovo svako kafenisanje, uz koje se razmenjuju najnovije „vesti” o tome ko je gde, čime se bavi i šta mu se događa. Često se to izrodi i u neprijatnost zbog kojih neko pati, ali taj argument oni koji prenose informacije, a pogotovo pišu tekstove u trač-rubrikama ne uvažavaju
Šta ljudi, zapravo, traže u tuđem životu? Zašto ogovaraju svoje prijatelje, zaviruju im u novčanik i sumnjičavo vrte glavom zbog činjenice da su se oni >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << vratili sa letovanja za koje ne bi imali para „da se ne bave nekim ko zna kakvim poslom”? Zašto mnogi čitaju žutu štampu koja čitaoce ubeđuje da se razvode poznata pevačica i slavni sportista, da je neki glumac maltene ostavio svoju suprugu koja nije mogla da ima decu dok nije otišla na veštačku oplodnju. Još je glasnije u tabloidima zvečalo maratonsko pisanje o pevaču koji je godinama negirao da je izvesna dama rodila njegovo vanbračno dete. A tek kad je posle 20 godina u Kanadi „otkriven” sin muzičara koji ovde u Srbiji ima skladan brak i već i unučiće…
Naravno teško je reći da li je bilo ko od novinara trač- rubrika, misleći samo na podizanje tiraža, uspeo da se zamisli nad pitanjem: a kako je deci pominjanih ljubavnika, šta im kažu u školi kad im se mama pojavi na slobodnijim slikama, ukradenim sa ko zna čijeg snimka? Pregršt pitanja na koja smo od stručnjaka potražili odgovor.
Odgovornost za svaku reč
A stručnjaci tvrde da osim zlobe, pakosti, zavisti, namere da se drugi uvredi, postoje i pozitivni razlozi za zavirivanje u tuđ privatan život, kao što su na primer želja da se podeli neka informacija, isplanira iznenađenje, osmisli vreme, zaštiti porodica, prijatelj ili kolega. Ukratko, ogovaranje se tretira kao OK kada ne obezvređuje ličnost.
Aleksandra Jovanović-Mađar, psiholog ističe da u većini rečnika ogovaranje ima negativno značenje koje prate reči kao što su tričav, zloban, pričati o nekom „iza leđa”, senzacionalan, bezrazložan, a osobe koje ogovaraju prozivaju se kao brbljive, trivijalne, banalne, a ipak tako uzbudljive. Složićete se, kaže psiholog, da su među uspešno prodavanim časopisima, i u našoj zemlji, i u svetu, upravo oni koji sadrže trač-rubrike. Često „naslovnice” poput onih ko je sa kim u vezi a ko je „raskinuo”,bajkovitih zaljubljivanja, udvaranja, luksuznog nakita i garderobe, maštovitih putovanja, venčanja „iz snova”, ali i skandaloznih razvoda.
Uz trač se ljudi osećaju sigurniji, jer se nevolje događaju i bogatima, podižu njihovu prodaju, zato što ulaze u privatni život poznatih. Uopšte, ljudima je veoma zabavno i zanimljivo da slušaju o sreći i nesreći drugih. Često se izmišljaju događaji, ili se na stvarne „nalepljuju” pikantni i neistiniti detalji zbog kojih se oni lako šire.
Ako ogovarate, reči koje ste jednom rekli zapravo ne možete povući, upozorava Aleksandra Jovanović-Mađar. Ogovarajte odgovorno, budite svesni svoje namere i upitajte se da li biste vodili istu vrstu konverzacije i da je osoba o kojoj pričate prisutna. Zatim se zapitajte – da li je ova priča istinita. Ukoliko jeste, da li je neophodno da se prenosi dalje, od „usta do usta”? Da li je pošteno?
Najmanje troje u društvu
Dr Zoran Milivojević, psihoterapeut, podseća da reč ogovaranje dolazi od „govoriti o...”. Izvorno, svaki put kada neko govori o nekome ko nije prisutan on ga „ogovara”. Savremeno značenje je govoriti negativno o nekome ko nije prisutan. I u tom smislu svi mi ponekad ogovaramo nekoga. Drugim rečima to što ljudi govore jedni drugima o svojim iskustvima sa drugim ljudima je jedna sasvim normalna pojava.
Ali, naglašava naš sagovornik, ako ogovaranju priđemo kao predmetu proučavanja, tada vidimo da je ono jedna kompleksna društvena pojava koja uključuje najmanje troje ljudi između kojih postoje različiti odnosi. Za utvrđivanje uzroka ogovaranja važno je da li onaj koji ogovara govori o nekom svom direktnom iskustvu sa trećom osobom, u smislu da se drugom žali na postupke koje je doživeo od te treće osobe. Tada je ogovaranje čin komunikacije sa bliskom osobom, traženje razumevanja i podrške od prijatelja.
Sasvim drukčiji uzrok ima ono ogovaranje kada osoba koja ogovara govori o onome što je čula, „što se priča”, dakle ne o onome što je doživela. Tipičan primer za to su ogovaranja kojim su izložene javne ličnosti.
Razlog za ovu vrstu ogovaranja je to što ljudi funkcionišu tako da samo pred onima sa kojima su bliski ne nose psihološke maske, već se ponašaju opušteno i spontano, onakvi kakvi jesu. Međutim, kada komuniciraju sa osobom sa kojom nisu bliski ljudi nose maske i uspostavljaju distancu. To znači da se u javnoj komunikaciji pokazuje samo deo ličnosti, samo maska, a da određeni deo ostaje skriven. E, to je sada ono što kopka! Oni znaju da se drugi samo predstavlja na određeni način – a to znaju zato što to i sami čine – ali ih zanima kakav je on u stvarnosti, šta se krije iza maske ili nameštene fasade. Zbog toga ljudi prate ponašanje drugog i sve one male signale koji se ne uklapaju u način na koji se on predstavlja tumače kao izražavanje skrivenog. Dakle, u toj potrebi da se otkrije istina o drugome leži ona radoznalost koja nas čini gladnim tračeva.
Vera Bošković
----------------------------------------------------
Žarko Trebješanin: Zadovoljstvo zbog obezvređivanja drugih
– Ako postoji trač da na primer neka žena vara svog muža, ona tu ne može ništa promeniti. I to je problem sa tračevima što ih ne možemo uspešno demantovati – objašnjava psiholog Žarko Trebješanin. – Čisto logički mogući rezultati trača su ili da i dalje ostajemo sumnjivi ili da potvrdimo da je trač istinit. I zato moramo naučiti da podnosimo tračeve iako su oni veoma neprijatni. Važno je među njima uočiti one koji su potencijalno opasni i zaštititi se. Na primer, spomenuta žena mora odmah na taj trač da upozori svog muža. To može izazvati malu bračnu krizu, ali to je najbolje rešenje. A nekada je potrebno nekoga ko ogovara tužiti sudu.
Po mišljenju psihologa Žarka Trebješanina, ogovaranje je uvek štetno, budući da se sastoji od prenošenja neistinitih informacija ili podataka o nekoj osobi. Ono što ogovarača odlikuje jeste uvek prisutna degradacija i nesvesna želja da se nanese šteta. Ali, šta se dobija „olajavanjem”? Pre svega zadovoljstvo obezvređivanja drugih, jer se njihovom devalorizacijom „lajara” uzdiže. Zanimljivo je da takva osoba ne samo da o sebi ne misli ništa loše, već i ne uviđa veličinu emocionalne povrede koju izaziva.
Ipak, spletkarenje je najgori oblik ogovaranja i posebna vrsta nasilja. U školama 33 odsto učenika pribegava ovom obliku agresije, saznajemo od Trebješanina. To je podmukao način da se iz jake zavidljivosti osvetimo nekom koga ne volimo i to samo zato što je lepši, uspešniji ili bolje živi. I ne treba zaboraviti da oni koji ogovaraju uvek imaju temu za ovu podmuklu misiju, a to čine pre svega iz dosade, pakosti ili osećanja nemoći. Zanimljivo je da se „olajavanje” često pokriva društvenim pravilima, principima i normama. Uvek kada ogovaramo imamo sniženo poštovanje prema sebi.
Ogovaranje ima veći značaj kada su na meti osobe iz sveta politike i kulture. Ova ogovaranja mogu nastati spontano ili biti smišljena i plasirana preko štampe, recimo da se ocrni i izazove podozrenje političkog protivnika pred izbore, naruši privatan život, osujeti dodela nagrade. Kada slušamo tračeve, ogovaranja i spletke, savetuje Trebješanin, uvek je dobro imati distancu i zapitati se da li je to baš tako kao što se priča.
---------------------------------------------------
Nema vremena za ogovaranje
Ogovaranja je uvek bilo i biće. Pitali smo Žarka Trebješanina da li on lično ogovara, a poznati psiholog je odgovorio „nikad, jer je oduvek mnogo radio”. Napisao je mnoge zanimljive knjige, ali je za tračere potpuno nezanimljiv.
---------------------------------------------------
Mladi to rade SMS-om
Aleksandra Džamić, psiholog u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” navodi da je tačno da učenici ogovaraju svoje vršnjake i to čine licem u lice, u telefonskim razgovorima, kao i sms porukama, i-mejlom, na internet blogovima i preko popularnog sajta „Facebook”. Glavno opravdanje je da „to svi rade”.
-----------------------------------------------------
Muškarci ogovaraju koliko i žene
Muškarci tračaju jednako često kao i žene, pokazalo je istraživanje britanskog Centra za društvena pitanja. Trećina muškaraca ogovara druge, a više od polovine tvrdi da tako brže postaju deo poslovnog tima.
Žene za sagovornika u tračanju najčešće biraju najbolje prijateljice ili porodicu, muškarci su u istraživanju izjavili da im je lakše podeliti sočne detalje sa ženama. Žene radije ogovaraju žene, prijateljice, koleginice, čak i svekrvu. Muške teme su najčešće pijanstvo, seksualni ekscesi, rasipništvo, glupost i podlost.
------------------------------------------------
Mali saveti za velike tračare
1. Nikad nemoj gledati osobu koju ogovaraš
2. Ogovaraj tiho, da te ne čuju baš svi
3. Nemoj ogovarati pred ljudima za koje znaš da će sve reći
4. Ne ogovaraj sebi bliske osobe
5. Ne širi lažne tračeve
Izvor: Politika Magazin
