Izvor: S media, 21.Dec.2009, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
One su uvek nova šansa
Kada se jedna faza našeg života završi, započeti novu nije uvek lako. Promene često dolaze neplanirano, kada nekoga važnog izgubimo, promenimo posao ili način života, izneveri nas prijatelj, ili kada, na primer, deca napuste dom i započnu svoj život. Ono na šta samo navikli nepovratno se menja, a nove okolnosti nekada plaše, bude nemir, stvaraju osećaj nesigurnosti. Rastanak, novi početak, oproštaj... sve su to važni, često i zastrašujući koraci u životu.
Poznata >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je činjenica da čovek tokom života prolazi kroz različite faze, ali ono što najviše plaši tokom prolaska kroz njih su razočaranje, tuga, strah od novih izazova.
Bečki psiholog Julija Umek tvrdi da je svaka promena u životu uvek i šansa i nov izazov koji košta snage i energije, i daje savete kako da što bezbolnije doživite prelazak iz jedne u drugu životnu fazu.
Ona tvrdi da je kvalitetno življenje upravo sposobnost pronalaženja smisla i prilagođavanja novom. Savetuje da promene prihvatimo pozitivno, ali i da naučimo da izbegnemo nezadovoljstvo zbog nečega što nismo u stanju da promenimo. A, toga u životu i te kako ima.
Najjednostavniji savet kako to postići, po rečima renomiranih psihologa, jeste da sledimo svoje srce. Čak i kada se ništa ne menja, uvek smo u večnoj potrazi za životnim radostima, ljubavlju i srećom. Nova iskustva mogu nas obogatiti, a svaka nova životna faza donosi i nove uloge.
Tajna je samo u tome da se dobro pripremimo i prilagodimo svakoj od njih.
U mladosti ljudi su, uglavnom, privučeni novim zadacima, znanjima, izazovima, rešenjima koja tek treba da nađu. Međutim, kako vreme prolazi, ono što nas najviše koči jeste vezanost za navike. One polako, ali sigurno stiču moć nad čovekom, tvrde psiholozi, sužavaju vidike i smanjuju samopouzdanje. Svaka napuštena navika i novo iskustvo obogaćuju život. Zbog toga se potrudite da ne robujete navikama i predrasudama, jer su to glavne prepreke u privikavanju na drugačije životne okolnosti.
Psiholozi tvrde da je ljubav najveća životna promena u životu svakog čoveka. U svakoj životnoj fazi interakcija sa drugim ljudima bitno nas oblikuje, a upravo najveća promena događa nam se kada se zaljubimo. Tada se menjaju stavovi, gledišta, navike... Ono što do tada nije bilo važno dobija na značaju, i obrnuto. Tu leži i najveća opasnost, pa se mnoge ljubavne veze završavaju baš zbog nespremnosti za nove uloge, koje nas najviše i određuju. Zbog toga je najvažnije suočiti se sa sopstvenim emocijama, čak i ukoliko su negativne.
Važno je i da promene na koje se svesno odlučujemo budu harmonične, odnosno da ono što nam se događa nadgrađuje ono što smo već doživeli. Psiholozi tvrde da nam i svest i podsvest uvek šalju znakove kada je vreme za promene i da je prepoznavanje tih znakova, u stvari, umeće življenja.
Ipak, to je mnogo lakše reći, nego uraditi, pa stručnjaci savetuju da pre nego što se upustite u bilo koju svesnu promenu, dobro razmotrite svoje stavove, interesovanja i očekivanja. Tek kada sve uzmete u obzir moći ćete da vučete poteze koji će vam doneti satisfakciju.
Još jedna kočnica pozitivnih životnih promena je činjenica da ljudi ne prate svoje snove, upozoravaju stručnjaci.
Zbog toga ćete često čuti kako neko kaže: “Eh, da sam tada to uradio, sada bi sve bilo drugačije.” Upravo zbog toga je čest slučaj u psihijatrijskoj praksi da ljudi tek posle mnogo vremena shvate da su dugo živeli po želji drugih. Tako su vremenom sopstvene životne snove potpuno zanemarili i potisnuli. Zato budite svesni da NIKADA nije kasno da živite onako kako želite i da krenete u susret svojim snovima. Kada se na kraju puta osvrnete iza sebe, nećete se setiti nevažnih stvari, već samo malih i velikih trenutaka sreće, radosti i ljubavi, odnosno momenata kada su vaše potrebe i želje bile ispunjene.
Julija Umek savetuje i da pišete sve lepo što vam se tokom života dogodilo i da razmislite o tome čime ste doprineli da do tih trenutaka dođe. Pisanje ciljeva, takođe, može pomoći da ih se stalno prisećate i da upoređujete planirano i učinjeno.
Češće mislite o onome što ste dobro uradili, jer ćete vremenom postati jači i hrabriji da živite svoj život onako kako želite.
MALIM KORACIMA DO VELIKOG CILJA
Prihvatanje životnih promena, ma koliko one velike bile, treba tražiti u malim koracima. Prihvatite situaciju takvu kakva jeste i ne mislite da će sve preko noći nestati. Potrudite se da budete svesni da vam je čak i negativno životno iskustvo donelo nešto dobro. Kada se, na primer, završi brak ili duga veza, nemojte na to gledati kao na kraj sveta. Ne odbijajte podršku, jer ma koliko da ste jaki, ponekad samo razgovor sa nekim može da vam otvori potpuno nove vidike i horizonte. Zatvaranje u sebe i potiskivanje emocija nikada nije dobro rešenje, bez obzira na okolnosti. Ukoliko ne možete sami sa tim da se borite, potražite stručnu pomoć. Istina da uvek postoji svetlo na kraju tunela, treba da bude vaša vodilja. Šanse za novi početak postoje, uvek i svuda.
ZADOVOLJITE SVOJE POTREBE
Ljudi imaju različite potrebe, od onih primarnih za hranom i pićem, pa sve do najsloženijih, emocionalnih i duhovnih. Američki psiholog Abraham Harold Maslov ljudske potrebe predstavio je kroz piramidu. Razvio je teoriju motivacije u kojoj je opisao proces kroz koji prolazi čovek od ispunjenja svojih osnovnih potreba, poput jela i pića, pa do samoostvarivanja, odnosno ostvarenja punog potencijala jedne osobe. Potrebe su za njega samo motivi koji su poređani po hijerarhiji, koji zavisi od kulture i variraju u zavisnosti od ličnosti pojedinca i vremena u kojem se događaju. On tvrdi da nemogućnost da se zadovolje potrebe vodi u bolest i da su svi fizički simptomi, u stvari, samo refleksija naše psihe. A ljudi dostižu samoostvarenje, kao najvišu potrebu, upravo kroz životne promene i izbalansiran odnos prema njima.
ŠKOLA ŽIVOTNIH VEŠTINA
Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije socijalne ili životne veštine su sposobnost prilagođavanja i pozitivnog ponašanja, koje ljudima omogućavaju da se uspešno nose sa obavezama, problemima i životnim izazovima. Današnji svet mnogo se razlikuje od nekadašnjeg, pa su i čovekove potrebe i obaveze drugačije. Više nije realistično da očekujemo da će sve doći na svoje mesto, kao što je to bilo normalno u svetu naših očeva i deda. Socijalne veštine ogledaju se u uspešnom obavljanju bilo kog posla, olakšavaju snalaženje u savremenom svetu, komunikaciji, smanjuju nivo stresa i pomažu da se odupremo depresiji.
U Srbiji postoji nekoliko programa, odnosno škola socijalnih i životnih veština, koje se prvenstveno bave prepoznavanjem i analizom sopstvenih potencijala, što praktično znači da bismo pre nego što se suočimo sa problemima, izazovima, promenama i iskušenjima prvo trebalo da postanemo svesni sopstvenih mogućnosti. Zatim, postoje i različiti treninzi koji pomažu da upravljamo sopstvenim snagama i potencijalima. Psiholozi smatraju da pojedinci koji imaju potrebu za promenom, imaju veće šanse za uspeh ako mogu da kontrolišu proces promene. Kada čovek uspe da preuzme kontrolu nad promenama koje mu se dešavaju, mnogo lakše će se sa njima nositi. Programi “upravljanja sobom” mogu da utiču na veliki broj veština, uključujući tačnu samoprocenu, samopouzdanje, samokontrolu, savesnost i pouzdanost.
Izvor: Novosti
