Izvor: S media, 12.Dec.2009, 00:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neka novac radi za mene!
Koliko puta vam se desilo da ste ušli u prodavnicu i kupili pregršt nepotrebnih sitnica, a da ste to shvatili tek kada ste bacili pogled na prazan novčanik, ili još gore, na kraju meseca, kada ste morali da se “stisnete” ne bi li nekako preživeli do prvog. Psiholozi kažu da je, na primer, dobar trik da u mega markete nikad ne idete praznog stomaka, jer je tada veća verovatnoća da više potrošite. Ima tu istine, ali kako se kontrolisati pred izazovima, na koji način upravljati novcem >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kada vam onog dana kada dobijete platu sve treba.
Ne znate na šta bi prvo dali, a šta bi precrtali sa spiska. Znate li šta je još gore? Na kraju kupite mnogo više stvari koje uopšte i nisu bile na toj listi najpotrebnijih.
Kada bi se svi finansijski opismenili, verovatno bi nam i upravljanje novcem bilo mnogo lakše, a život normalniji. Nešto više o tome kako trošiti, biti finansijski pametan i pismen, o treninzima za prodavce, ali i kupce, saznali smo od psihoterapeuta dr Zorana Milivojevića.
Šta podrazumeva termin finansijska pismenost, odnosno nepismenost?
- Kada su pojedinci i zajednica siromašni, tada se fokusiraju na to kako da zarade dovoljno novca, kako da prištede i pametno ga potroše. Međutim, kada se pojavi višak, kako kod pojedinca, tako i u zajednici, tada u psihi dođe do promene stava, ljudi ne umeju da se ponašaju kako treba sa novcem. Drugim rečima, novac je važniji kada ga nema dovoljno. Ali, kada ga imate, najvažnije je da znate sa njim da upravljate. Treba ga zaraditi, pametno trošiti, deo akumilirati, a zatim taj deo oplemenjivati na razne načine. Iz mentaliteta “radim za novac” treba preći u mentalitet “novac radi za mene”. Ali, to nije tako jednostavno, jer je upravljanje novcem, pre svega, povezano sa poznavanjem nekih osnovnih koncepata koji su inače apstraktni. Kada imate ovo znanje, tada se to zove “finansijska pismenost”. Ovo znanje orijentiše, pomaže da smanjite rizike, da uvećate vrednost svoje imovine. Tada se može reći da ste finasijski pismeni, i da možete da koristite svoju inteligenciju u ovoj oblasti, odnosno finansijsku inteligenciju.
Koji faktori utiču na finansijsku pismenost, odnosno nepismenost?
- Ne postoji gen za finansije, sve je stvar učenja. Novac je, sam po sebi, nešto apstraktno i nije ga lako razumeti. Mala deca, na primer, nisu u stanju da uvide u čemu je vrednost novca. Tak kada se razvije apstraktno mišljenje, dete počinje da shvata njegovu vrednost, a to je tek oko sedme godine. Međutim, iako je novac toliko važan u životu, roditelji često ne znaju da nauče decu kako da se ponašaju sa njim, upravo zbog toga što ni sami ne upravljaju novcem kako treba, jer ni njih niko nije naučio. Pojedini svojoj deci prenose i poruke koje odražavaju mentalitet siromaštva u stilu „novac kvari ljude“. S druge strane, mnogi su rođeni u socijalizmu, a žive u kapitalizmu. U socijalizmu je upravljanje novcem bilo ograničeno na štednju i kupovinu jednog stana, eventualno vikendice. Još uvek zastupamo stare vrednosti, jer u socijalizmu su sebičnost i materijalizam bile mane, a u kapitalizmu su to vrline. Finansijski pismenom čoveku je mnogo toga jasno i njega nije lako prevariti. On, jednostavno, zna da svako ko obećava preko 20% profita godišnje, fantazira, ili se bavi toliko rizičnim stvarima da u to ne treba ulaziti. Ali, finansijski nepismeni ljudi su lak plen, jer su naivni i lako se odriču svog novca. Pri tom, ne mislim samo na prevarante, već na celokupno tržište. Tek kada tržište budu sačinjavali kupci, tj. potrošači koji su finansijski pismeni, tek tada će to biti inteligentno tržište.
Koliko vremena je potrebno da se odraslom čoveku usade navike koje nije stekao od malena?
- Kada ljudi shvate koliko gube jer neke stvari ne poznaju, odnosno koliko mogu da dobiju ako nešto nauče i promene, oni će se rado menjati. A na to ih tera i sistem.
Kako se uči pametnom upravljanju novcem?
- Prvo što treba da uradite je da počnete u novinama da čitate o finansijama, ili neku knjigu iz te oblasti, da naučite šta znače pojedini osnovni izrazi. Tek tada ćete moći sami da ocenite da li je neki kredit dobar ili loš. Uskoro neće biti novčanika i novčanica, jer novac i kod nas sve više postaje elektronski. Plastična kartica nas još više udaljava od konkretnog poimanja novca. Upravo zbog toga potrebno je da ljudi shvate apstraktne stvari oko novca. Prvo da nauče da raspolažu novcem na konkretan način, kao što rade domaćice koje odvajaju novac u različite koverte za razne račune. Kada se to primeni na delu, tada je to moguće raditi i imaginarno, u glavi. A za one koji nikako ne uspevaju, preporučujem da vrate platne kartice, i da se služe samo kešom. Ukoliko su skloni impulsivnoj kupovini, najbolje je da ne nose puno novca. To im pruža mogućnost da robu rezervišu, a ako istu tu stvar budu želeli da kupe i kada se “ohlade” posle par sati, onda to treba i da urade. Ali većina se, ipak, predomisli.
U kojoj meri društvo i sistem utiču na finansijsku pismenost, odnosono nepismenost?
- Ovaj uticaj je presudan. Mnogi još uvek ne shvataju da smo napustili socijalizam, da država više neće biti majka koja voli bezuslovno, već pomalo i maćeha koja voli vrlo uslovno. Zbog toga i danas roditelji ponavljaju ono što su nekad čuli od svojih roditelja, a mladi idu utabanim stazama koje više ne vode tamo gde su ranije vodile. Jasno je da za dvadeset do trideset godina neće postojati takav penzijski sistem koji bi davao penzije od kojih će moći da se živi. To sadašnje mlade generacije treba da znaju i da prihvate odgovornost za svoje finansije i svoju finansijsku budućnost, ne da bi bili bogati, nego da bi normalno živeli, da ne bi bili siromašni.
Kako se odbraniti od marketinškog bombardovanja i reklamnih trikova?
- Moj savet je ili da ignorišete reklame, što je svakako teško, ili da ih analizirate. One imaju dva cilja: da nas informišu da se pojavio neki proizvod i da izazovu želju da ga imamo, odnosno kupimo. Reklame manipulišu na dozvoljen način. Veoma je važno da naučite i decu da shvate šta reklama želi da postigne. Poznavanje nekih od ovih trikova i prepoznavanje onoga na šta ciljaju, povećava otpornost prema marketingu.
U kojoj meri treninzi za prodavce i kupce utiču na svest o novcu?
- Kupčev interes je da kupi ono što mu zaista treba, po što povoljnijim uslovima, a prodavčev da mu proda što više, za što veću cenu, uključujući i ono što kupcu nije potrebno. Prodaja je određena veština, zanat, koja ima svoje zakonitosti. Zbog toga prodavci uče o nekoliko osnovnih tipova kupaca, uče kako da im pristupe da bi ostvarili prodaju. A sam proces prodaje ima određene korake kojih se prodavac drži. I zato je prodavčeva ljubaznost njegov alat za rad dok “obrađuje” kupca. U psihološkom smislu prodavac kupcu “sladi” određeni proizvod, hvaleći prednosti, umanjujući nedostatke. Poslodavac je taj koji za svoje prodavce organizuje treninge prodaje, jer je dokazano da to povećava promet, a samim tim i profit. Međutim, sa druge strane su neobavešteni kupci, koji ne poznaju ovu tehnologiju. Zbog toga je potrebno da i oni poznaju šta prodavac radi da bi se oduprli manipulacijama, da bi slobodnije odlučivali i kupovali ono što im zaista treba.
A kako izgledaju treninzi za kupce?
- Cilj je kupiti samo ono što zaista treba, za što povoljniju cenu. Način da se do toga dođe je da se razume šta radi prodavac, koje trikove koristi i kako na to odgovoriti. Manipulacija može da uspe samo onda kada druga strana ne zna da je manipulisana. Na taj način dobijamo ravnopravnost između kupca i prodavca - dvoje ljudi koji ljubazno razgovaraju.
Ima li kod nas tih treninga za kupce?
- Dok je za trening prodaje lako naći zainteresovane, jer poslodavci u tome vide nešto što dodaje vrednost i povećava profit, kupci su neorganizovani pojedinci. U poslednjih nekoliko godina, od kada u jednom slovenačkom časopisu imam kolumnu o psihologiji novca, razmišljam o tom projektu. Razgovarao sam sa kolegama i imamo nameru da organizujemo više ovakvih radionica u Beogradu i Novom Sadu, ali nas trenutno sprečava to što sumnjamo da će se okupiti dovoljno polaznika koji su spremni da plate za to da bi narednih decenija kupovali pametnije.
Sanja Kostić
Izvor: Novosti
