Izvor: SrbijaDanas.com, 31.Mar.2023, 11:15

Našu glumicu MUŽ BATINAMA VRAĆAO KUĆI! Žanka Stokić udata na silu - čistila ulice, pa umrla sama (FOTO)

Životna priča Žanke Stokić, glumačke dive koja je popularnost stekla igrajući u komedijama, nalik je na tragediju.

Velika srpska pozorišna glumica Živana Stokić – Žanka (1887-1947), poznata po tumačenju likova iz dela Branislava Nušića, svoju najveću popularnost stekla je igrajući u komedijama, ali njen život i dan danas intrigira javnost.

O Žankinom životu se i danas, mogu naći oprečne infomacije u medijima. Oduvek je bilo sporno mesto njenog >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << rođenja, emotivne veze, boemski život, angažman tokom nemačke okupacije… Ipak dve stvari su sigurne i to danas niko ne osporava – bila je izuzetno darovita glumica i nije zaslužila da joj se oduzme nacionalna čast.

Pisalo se da je rođena je u Velikom Gradištu i  da je kao mala ostala bez oca, a da je dodatno njenu tužnu sudbinu pogoršalo to, što je morala na inicijativu očuha da se uda sa samo 14 godina.

Govorilo se da je Žanka oduvek volela glumu, a upravo je zbog glume i pobegla iz svog nametnutog braka. Naime, u ono vreme u Zaječar su dolazile razne pozorišne trupe, a ona je sa jednom od njih, trupom Ljubomira Rajčića - pobegla. Prvi "umetnički" zadatak u trupi za Žanku je bio - pranje veša. Ubrzo ju je muž batinama vratio kući, ali je ona ponovo pobegla i tada je u zaštitu uzima glumac Aca Gavrilović, za koga se govorilo da joj je kasnije postao velika ljubav.

A post shared by Belgrade’s finest (@belgradefinest011)

Prekretnicu u njenoj karijeri donosi gostovanje u Beogradu avgusta 1911, kada ju je zapazio Milan Grol, znamenita ličnost ovdašnje kulture i pozorišnog života, a samo mesec dana kasnije biva primljena u Narodno pozorište u Beogradu, gde ubrzo igra u predstavama "Figarova ženidba", "Sirano de Beržerak", "Rodoljupci"... Kao već čuvena glumica, pišu hroničari, 7. marta 1929, za svoj jubilej - četvrt veka umetničkog rada - od deset časova ujutro primala je čestitke i poklone u jednoj skadarlijskoj kafani.

Prva izvedba danas kultnog komada Branislava Nušića "Gospođa ministarka" bila je 25. maja 1929. u režiji Vitomira Bogića. Smatra se da je slavni komediograf ovaj komad pisao baš za Žanku, što neki osporavaju. U svakom slučaju, predstava je doživela veliki uspeh, do 1941. izvedena je više od 200 puta, gostovala u Pragu, Budimpešti, Beču, Varšavi, Krakovu... Imala je, naravno, Žanka Stokić i drugih kultnih i čuvenih uloga.

Država Srbija i Crna Gora je štampala poštanske markice sa njenim likom i 2003. na predlog Mire Stupice ustanovljena je nagrada "Žanka Stokić" čiji su laureati naše velike glumice: Milena Dravić, Ceca Bojković, Mira Banjac, Dara Džokić i druge.

Nagrada Žanka Stokić dodeljuje se glumicama koje su svojim radom izuzetno doprinele srpskoj filmskoj, televizijskoj i pozorišnoj umetnosti. Zajedno sa Dobričinim prstenom predstavlja najvažniju nagradu koja se u Srbiji dodeljuje za glumačku delatnost.

Miru Stupicu su njene kolege - glumci, počastvovali titulom „Najveće srpske glumice prošloga veka“. Tom prilikom Stupica je rekla u svom svečanom govoru u Narodnom pozorištu, sledeće:

Nisam ja najveća srpska glumica prošloga veka. Najveća glumica koju je srpsko pozorište imalo je Žanka Stokić, koja je nepravedno zaboravljena, a toliko je zadužila pozorišnu umetnost i našu kulturu. Zato molim našu kulturnu javnost da Žanku Stokić vrati na mesto koje joj pripada, i predlažem da se ustanovi glumačka nagrada koja će se zvati „Velika Žanka“, piše Wikipedia.

Sama Mira Stupica nije dobitnica Velike Žanke. No budući da je bila osnivač i doživotni predsednik komisije koja dodeljuje ovu nagradu, glumica je samim tim bila van izbora.

A post shared by Zanimljivosti o Beogradu (@zanimljivostiobeogradu)

Žanka je bolovala od raznih bolesti među kojima je i dijabetes. Za vreme Drugog svetskog rata igrala je u pozorištima Veseljaci i Centrala za humor kao i u programima radio Beograda koji su direktno bili pod nemačkom upravom. Po završetku rata komunisti su je optužili za saradnju sa okupatorima. Izašla je na sud bez branioca, a kao argument iznosi to da joj je bio potreban novac kako bi nabavila insulin. Plakala je dok se njena publika, koja je prisustvovala suđenju, smejala i vređala je. Osuđena je na zabranu javnog rada i gubitak nacionalne časti na osam godina. Kako izvori navode određen joj je i društveno koristan rad pa je čistila ulice.

Svoje slobodno vreme je najradije provodila u skadarlijskim kafanama posebno u "Tri šešira", gde je umela da dočeka i zoru. Takođe, jedna od njenih strasti bio je i poker.

Pričalo se da pored velikog uspeha, igranja u komedijama, Žanka nije mogla da sakrije svoju melanholiju zbog teškog detinjstva i tragedija koje su je zadesile. U kafanama je često drugovala sa beogradskim kraljem smeha čiča Ilijom Stanojevićem.

Žanka je dočekujući često i jutra u kafani sa setom slušala čuvenu Sofku Nikolić. Pisalo se da je Žanka u jednom periodu i živela prekoputa restorana "Dva jelena" gde je nebrojno puta i provodila dane.

Svojom harizmom i osmehom šarmirala je ljude i van pozorišta te bez nje nije mogao da prođe nijedan važan događaj. To dokazuju i mnogobrojni pokloni i čestitke koje je dobijala od svojih obožavaoca. Živela je sa dva psa u kući na Topčiderskom brdu, koju je za vreme svoje uspešne karijere priuštila da kupi.

Posle završena četiri razreda škole, majka i očuh su odlučili da Žanku udaju i to za mnogo starijeg čoveka od nje. Njeno prijateljstvo sa glumcem iz pozorišne družine Aleksandrom Gavrilovićem ubrzo je preraslo u ljubav. Aleksandar je bio Žankina velika ljubav, ali su zajedno proveli samo 6 godina, nakon čega je Aleksandar ostavio zbog druge glumice.

- Ja u ljubav ne verujem, ne verujem da su me ikada i voleli. To nikada nije bilo iskreno, a volela sam ludo - saopštila je svojevremeno Žanka Stokić.

U ljubav razočarana Žanka, nije umela drugačije da živi nego da tu ljubav iskazuje, pa i prema životinjama. Ostali su zapamćeni njeni kanarinci, i naravno psi Milkica i Lolica. A u intervjuima je radije pričala o psima nego o sebi.

1947. godine posetio je Milivoje Živanović i rekao da joj je sve oprošteno što se tiče njene osude i gubitka nacionalna časti i da može da se vrati u pozorište, međutim u tada novo Jugoslovensko dramsko. Bila je jako bolesna i tri dana nakon toga je preminula. Žanku nije sahranila ni država, ni pozorište već njena služavka s natpisom: "Svojoj plemenitoj gazdarici Žanki podižem ovaj spomenik, blagodarna Magda." Sahranjena je na Topčiderskom groblju, uz pesmu po njenoj želji - „Oj, Moravo“, a svedoci su pričali da je to bio ispraćaj koji Beograd nije video još od smrti Đure Jakšića. Pričalo se da je njena verna publika volovska kola koja su vozila njene posmrtne ostatke do Topčiderskog groblja obasipala cvećem, a policija je palicama rasterivala hiljade uplakanih Beograđana.

Nastavak na SrbijaDanas.com...