Izvor: S media, 02.Nov.2010, 14:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naši Četvoronožni Sugrađani
Neobična modna revija pseće odeće u okviru protekle beogradske nedelje mode, prva takve vrste u nas, koja je izazvala veliku pažnju javnosti, i u regionu, nije još jedna dekadentna modna izmišljotina za dokone, kako se nekim vazda opreznim skepticima i dežurnim kontrašima i kritizerima mogla učiniti, već jedno gorko pitanje posvećeno svakome od nas: da li smo i pse morali da nateramo da nauče da hodaju modnom pistom, kako bismo probudili našu, sobom-obuzetu-pažnju i jedno obično, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ljudsko saosećanje sa njima? Psima lutalicama koji stradaju tu, kraj nas, pred našim očima, od naše neosetljivosti i nemara, ili pak još čudovišnije - na najnečuvenije, najmorbidnije i najsurovije moguće načine.
Šta su sve u stanju da učine da bi nam pokazali koliko nas bezrezervno vole, a koliko smo mi sami prečesto nepravedni i neosetljivi, a često i surovi prema njihovim psećim životima! Čak su i modnom pistom naučili da šetaju.
Vlasnik bele hrtice Here, koja već pet godina radi kao model za revije Ralph Laurenta, a koja je na reviji Doggy Style pobrala neskrivene simpatije publike svojom belom, prozirnom, mladenačkom odeždom, sa sve ogrlicom, kaže: „ Ovo je više šou za ljude. To je poruka ljudima, da im se skrene pažnja na pse, da su tu s nama“.
Pratilac mešanca Đure na pisti, koji je bio najangažovaniji maneken na reviji, zadovoljan je što se Đura za svoj prvi put u modnim vodama odlično pokazao, i prenosi njegove impresije da se „garderoba lako oblači i lako skida. Čitava kampanja je sjajna jer je posvećena sterilizaciji pasa, koja je jako važna. I to ne samo sterilizacija pasa lutalica, već i vlasničkih pasa, jer se samo tako može regulisati rast pseće populacije“.
Tako naši četvoronožni sugrađani od sada imaju svoju modnu liniju za sve prilike-od prsluka i trenerki za park do smokinga i večernjih haljina. Pseću odeću Doggy Style kreirali su neki od najboljih srpskih dizajnera poput Irene Grahovac, Ane Ljubinković, Aleksandra Nikolića, Tijane Pavlov, Suzane Perić, Dejana Despotovića, Ive Stefanović i drugih.
Dizajner Tamara Radivojević kaže da niko od dizajnera nije radio ništa slično, i da je bilo zabavno kreirati za pse. „Znate, kad dizajnirate odeću za kuce morate da pazite da im je udobno, jer mi, ljudi možemo da podnesemo da nas nešto žulja, da nam nije komotno, možemo da istrpimo, ali kuce - ne. Tako da smo se potrudili da im napravimo garderobu u kojoj će moći da izađu svaki dan u park, u šetnju“.
Tamara Radivojević sigurna je da je ovakva vrsta akcije dobar način da se radi na rešavanju jednog ozbiljnog problema. „Setite se da se ovako mnogo ranije počelo i sa kampanjama protiv raka dojke i side, jer moda je oblast interesantna vrlo širokom auditorijumu, te kroz modu vi možete da doprete do ogromnog broja ljudi“, objašnjava Tamara.
Ono što najviše zaprepašćuje kod naše „perverzne“ i samo-sobom-obuzete-ljudske-prirode jeste vrlo očigledno pitanje: da li je moguće da je keruša Mila morala onako stravično da pati, kao i veliki broj drugih pasa, da bismo svi mi uopšte počeli da primećujemo lutalice?! Da su svuda oko nas, sastavni deo naših neurasteničnih stvarnosti kroz koje jurcamo bezglavo, da zavise od naše pažnje, brige i dobre volje, da nas svakoga dana posmatraju svojim vernim, psećim očima, a da mi o tome pojma nemamo. Mi ih jednostavno ne vidimo, ili ih odurno, prezrivo oteramo od sebe kad nam na autobuskoj stanici priđu nemo moleći za malo nežnosti ili koji komadić piže.
Svakako, čast izuzecima! Ali kad govorimo o nama samima kao o narodu, složićete se da se ovde, na ljude koji vole pse i brinu o njima, pre gleda na neku vrstu iščašenih ekscentrika koji „nemaju druga posla nego se bakću s kučićima“. Ili bi im „bolje bilo da šetaju decu ili unučiće, nego što vodaju pse!“ Da se ne lažemo, nismo li kao posledicu svega što smo kao nacija preturili preko glave u poslednje dve decenije, malko ogrubeli i ohrapaveli na saosećajnost? Nismo li u ovim tmurnim, olujnim vremenima, hteli mi to da priznamo ili ne, navukli, ili sebi sami „sašili“ po svojoj meri, nekakve gunjeve od deblje kože, kroz koje malo šta od spolja prolazi? Kako bismo se zaštitili.
Zato se rađaju ovakvi projekti. Modna revija je tek početak. Sav prihod od prodaje modela tokom nedelje mode, na aukciji, na koju su bile pozvane mnoge javne ličnosti i vlasnici velikih kompanija, gde je zvanična cena po komadu bila 16 000 dinara, a za pravna lica 42 400 dinara, omogućiće sterilizaciju pasa lutalica. Projekat je podržala i Skupština grada. To je sekundarna stvar, ipak. Novčana sredstva za sterilizaciju, novi azil...
„Primarni cilj ipak je da podignemo svest kod ljudi da su psi naši prijatelji, da treba da vodimo računa o njima, bez obzira što nemaju vlasnike. Jer napušteni psi su stvarno mice male koje vole da se maze, i super je da im date deo svog hamburgera, ili ako imate neku staru ćebad odnesite u azil, to je suština za koju se bori ovaj projekat“, kaže Ivana Bajić, njegova autorka.
Kampanja Doggy Style želi da svima koji još ne shvataju (da li je moguće da postoje?!) da je nasilje nad životinjama zločin i da psi imaju prava na sreća i bezbedan život, to zaista napokon i postane jasno. Jer, mi dajemo psima naše slobodno vreme, raspoloživo mesto i višak ljubavi. Zauzvrat, psi nam daju sebe cele, to je najbolja pogodba koju je čovek ikada sklopio, ko što neko reče.
Mislite o tome, i sutra dok budete čekali autobus, ili vam negde priđe neki pas lutalica, proverite sebe, iskušajte svoju saosećajnost - jeste li i Vi postali debelokožac tokom svih ovih godina? Ili te dobre, nevine pseće oči mogu da Vam izmame osmeh? I još ponešto?
