Izvor: S media, 18.Maj.2010, 02:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzej s pogledom
Muzej van grada sa pogledom na Dunav, spavaća soba njegovog vlasnika kao deo postavke, konzumiranje savremene umetnosti sa decom i životinjama uz ležanje na travi, samo su delići jedinstvenog iskustva koje krije poseta privatnom Muzeju Macura.
23 km severozapadno od Beograda, na desnoj obali Dunava, u Novim Banovcima, pre dve godine niklo je pravo arhitektonsko čudo, kubistički objekat nalik Kjubrikovom monolitu, koji meštani već zovu „kućom bez prozora“ i „kućom >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << bez krova“. Vlasnik i jedan od graditelja tog neobičnog muzeja je kolekcionar Vladimir Macura, čija zbirka predstavlja najveću kolekciju neoavangardne umetnosti na našim prostorima. Na samom ulazu u muzej posveta graditelja i osnivača: „MOME NARODU“.
Beogradski nadrealizam, jugoslovenski dadaizam, zenitizam, visoka moderna i konceptualna umetnost - dakle naša avangarda između dva rata, jedan su od retkih momenata kada je naša umetnost dala autentični, blistavi doprinos svetskoj istoriji umetnosti. Sve je to Vladimir Macura sakupljao više od dve decenije.
„Danas se ovde nalaze zaista važna dela koja pripadaju tom periodu od 1918. godine do osamdesetih godina 20. veka i veoma je važno apostrofirati jedan aspekat privatne muzeologije koji se desio u poslednjih sedam, osam godina u Srbiji. To je početak jednog novog perioda, ono što liberalni kapitalizam definiše kao ekspanziju privatnog kolekcionarstva, što je važno napomenuti, jer se na tim mestima nalazi ogroman broj radova koje država nije uspela da otkupi. Jer država je spora i nema taj teorijski diskurs unutar svojih kuća da može da odvoji dovoljan novac da tu kulturnu baštinu smesti u državne muzeje. Zato su ovakva mesta toliko važna“, napominje Živko Grozdinić, direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.
Na otvaranju nove sezone muzeja Macura srećemo našeg poznatog reditelja Slobodana Šijana, potpuno oduševljenog postavkom: „ Ja sam kolekciju Macura prvi put video na Kalemegdanu u Paviljonu Cvijeta Zuzorić sasvim slučajno i bio sam iznenađen količinom radova i pokrivenošću svega onog što se dešavalo na avangardnom ogranku naše umetničke scene, a onda sam posle saznao da je on napravio ovo zdanje u Kniferovom obliku, obliku Kniferovog meandra, što je zanimljiva ideja. Inače, mesto je super, i stvarno je divno ovako izaći u prirodu i čitava ta organizacija da se ljudi dovedu autobusima. Ko zna - u budućnosti možda i brodom i jednom uspinjačom? Biće super!“
Tu je i direktorka Muzeja Afričke umetnosti, Narcisa Knežević Šijan koja deli sa nama svoje impresije neobičnim muzejom: „Čini mi se da je u biti umetničkog stvaralaštva eskapizam, a jedan od vidova eskapizma je i onaj fizički, tako da je ovo bekstvo, tj. izmeštanje nekog muzeja koji se svesno dislocira mimo centra - način da provokacija bude utoliko veća“.
Reditelj Nikita Milivojević verni je obožavalac, poštovalac i posetilac tog čudesnog mesta: „Meni se čini da je Vlada Macura sa svim ovim što je uradio prava institucija! Ovde je čovek ostvario svoj san. Mesto je potpuno nadrealno, božanstveno! On ovde stvarno živi neku svoju priču u koju je uložio ceo svoj život. Okupio je sjajne ljude koji ovde dođu na otvaranje svake sezone. Svake sezone on promoviše neku novu postavku i objavljuje knjigu posvećenu jednom autoru. Prosto neverovatna pojava! A ono što mene posebno raduje u celoj ovoj priči to je što nigde nijednog političara ne vidim, tj. ne vidim nikoga ko navodno stoji iza cele ove priče, jer on sam stoji iza svega, i on je sam svoj projekat. Kadgod imam vremena ja dođem ovde, na ovo idealno mesto...“
Branko Francesći, direktor Virtuelnog muzeja avangardne umetnosti došao je iz Zagreba po toploj preporuci: „ Neobično mi je drago što sam došao, s obzirom da sam za Muzej Macura čuo od ranije, i sve kolege iz Zagreba su mi govorile koliko je fantastično, netipično i drugačije ovo mesto zbog lepote njegove pozicije na obali Dunava i neverovatne lokacije muzeja koji u seoskom okruženju čuva kolekciju koja se bavi vrhovima avangardne umetnosti. Ja sam istinski zadivljen i zavidan!“
Pored svojevrsnog preseka razvoja avangardne umetnosti u Evropi, Muzej Macura prikazuje i originalna dokumenta iz tog perioda, kao i zbirku dizajniranih stolica iz 20. veka. Muzej radi subotom i nedeljom od 10-18 sati. Zakažite posetu i pravac Novi Banovci. Ne propustite idealnu meru prirode i kulture, gradskog i pastoralnog, privatnog i javnog.
Izvor: S media; Smiljana Popov
