Izvor: Blic, 02.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moda: Šoping na crtu
Ček na poček nikada nije ni bio izašao iz upotrebe, a nakon ograničenja roka isplate keš kredita, ovaj način plaćanja dobio je znatan zamajac. Posebno kada su u pitanju trajnija dobra (nameštaj, bela tehnika, pa i obuća i odeća), trgovci prodaju robu na rate, najčešće na tri do osam meseci, odnosno tri do osam čekova - na poček.
Slična i sve „modernija" forma jeste plaćanje namirnica i sitnih kućnih potrepština „na crtu". Uglavnom male prodavnice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << one iz kraja, prime ček od svojih stalnih mušterija i puste ga na naplatu kada dug dostigne 3.000 dinara, kolika mu je vrednost. Onda mušterija da trgovcu novi ček...
Prema dostupnim podacima, čekovi na odloženo plaćanje učestvuju u ukupnom prometu sa 15-20 odsto, a u novim uslovima njihov udeo se povećava. Limit je, tvrde trgovci, što banke forsiraju kartice i odobravaju mali broj čekova.
Kako banke nisu ni humanitarne ni dobrotvorne ustanove, već rade za profit, njihovo ponašanje je sasvim razumljivo. A profit ostvaruju plasmanom novca uz kamatu. Plaćanje čekovima na odloženo je, naravno, najjeftiniji kredit koji se trenutno može dobiti, pa je na građanima da se eventualno domognu većeg broja čekova. Ni to, konačno, nije besplatna pozajmica, jer je tako kupljena roba nešto skuplja nego kada se plati u gotovom.
Kupovanje kreditnim karticama učestvuje u ukupnom prometu približno isto kao i čekovima na poček, oko 20 odsto, a na godišnjem nivou to je prilično skup način nabavke, jer ovako kupljena roba može ispasti i do 30 odsto skuplja u odnosu na plaćanje u gotovom.
Zbog svega toga i zato što korišćenjem debitnih kartica nije moguće zaduživanje preko eventualnog dozvoljenog minusa, gotovinsko plaćanje je i dalje dominantno, tako plaćamo oko 50 odsto robe i usluga.
Nakon nagle ekspanzije keš kredita, namenski, odnosno potrošački, pomalo su zaboravljeni, pa su u ukupnom prometu svedeni na oko 10 odsto učešća.
