Izvor: S media, 09.Jan.2011, 14:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav nije isto što i zaljubljenost
Da ljubav nije zaljubljenost i da zajednički život sa svim usponima i padovima tek počinje tamo gde se većina ljubavnih filmova završava, znali smo odavno.
O tome su napisane čak i knjige, kao što je recimo Fromovo “Umeće ljubavi”. Istraživači su, međutim, sada uspeli da uz pomoć magnetne tomografije sveže zaljubljenima i parovima koji su već duže u vezi zavire i u mozak i ustanovili su da se ova dva stanja zaista fiziološki razlikuju.
U istraživanju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << koje su sproveli naučnici nemačkog Univerziteta u Tibingenu ispitanicima je pokazana fotografija partnera, dok im je istovremeno magnetnim tomografom merena aktivnost različitih oblasti mozga.
Pokazalo se da se kod osoba u dužoj vezi pri pogledu na partnerovu sliku aktivira veći broj moždanih areala, kao što je recimo insularni korteks, mesto preseka fizičkih osećaja i dubljih osećanja, dok je kod sveže zaljubljenih reakcija mozga više podsećala na onu koju izaziva prijatno delovanje opijata.
Ovo jasno pokazuje da je ljubav nešto više od injekcije dopamina i da kraj zaljubljenosti zapravo može da predstavlja početak istinske naklonosti i velike bliskosti.
Da bi veza uspela i bila trajna, potrebno je da mnoge stvari dođu na svoje mesto, a između ostalog i da se partneri međusobno što bolje upoznaju, i to najbolje pre nego što su se zaljubili i stupili u seksualne odnose. Istraživanje sprovedeno na više od 2.000 ispitanika pokazalo je, međutim, i da mlade žene (misli se na one ispod 35 godina) partnera mahom biraju samo na osnovu njegovog erotskog zračenja.
Odatle može i da se razvije veza, ali ona se obično raspada nakon najviše dve godine jer tako odabrani partneri često nemaju puno zajedničkog.
Da bi pomogli pojedincima koji žele da nađu pravu osobu i ostvare trajniju vezu, kao i parovima koji svoj odnos žele da poboljšaju, nemački psiholozi su organizovali i svojevrsnu školu ljubavi, najpre u vidu kurseva sa temom “Da li svako dobija partnera kog zaslužuje?” ili pak “Partnerstvo - ključ za sreću”. Jedan od predavača na ovim kursevima je i psihoterapeut Folker Rudolf, koji kaže da kurseve najčešće pohađaju žene oko 38 godina, mada u novije vreme trećinu polaznika čine i muškarci.
One su u proseku već pet puta bile zaljubljene i imale veze koje su trajale godinu ili dve. Sada traže “onog pravog”, i od velike im je koristi da čuju da samo erotsko zračenje nije dovoljno i da ljudi međusobno moraju da se slažu u svojim interesovanjima, životnim stavovima, pa čak i manama. Faza upoznavanja bi, pri tom, trebalo da bude što duža. Ako npr. žena predloži vožnju rolerima, a muškarac se na to namršti, to svakome od njih već puno govori o onom drugom.
Ili pak ako muškarac pozove ženu da nešto zajedno skuvaju, a ona odgovori da baš i ne voli da kuva i da bi radije u restoran, i to puno govori o njihovim izgledima za srećan zajednički život.
Ljudi partnera često intuitivno biraju tako da ih podseća na sopstvenog roditelja suprotnog pola i taj izbor ume da bude nesrećan. Ako je ovaj roditelj bio hladna, nepristupačna osoba, neodgovoran ili sklon porocima, osobu mogu da privlače i intrigiraju upravo takvi partneri koje će zatim, uz veliki utrošak živaca i energije, bezuspešno pokušavati da “promeni”.
