Izvor: SrbijaDanas.com, 14.Feb.2024, 08:14

LISNATO POVRĆE sadrži brojne vitamine i minerale, ali KAKO DA GA JEDEMO BEZBEDNO?

Prvi korak je svakako dobro pranje.

Da li ste se zapitali zašto je lisnato povrće tako podložno kontaminaciji bakterijama koje mogu da vas razbole? Salata od lisnatog povrća, puna vitamina i proteina je gastronomski ekvivalent spavanju na svežoj posteljini. Kada pojedem veliku činiju zeleniša, jednostavno se osećam zdravo i zadovoljno jer znam da su vitamini, vlakna i drugi hranljivi sastojci na putu da održavaju zdravlje mojih ćelija. Ali da li se među tim lišćem >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << nalazi i nešto zlokobno?

Čuveno lisnato povrće često se spomonje i zbog kontaminacije bakrerijama. Od tog povrća, kaže 20-godišnje istraživanje kontamininacije proizvoda u Kaliforniji, imate najviše šansi da se razbolite. Jedna od najpoznatijih epidemija dogodila se 2006. godine kada je zbog spanaća kontaminiranog bakterijom ešerihije koli hospitalizovano 200 ljudi i, nažalost, zabeleženo 18 smrtnih slučajeva. Samo prošlog juna, zbog epidemije listerije u lisnatom povrću hospitalizovano je 18 ljudi.

Ovi slučajevi me teraju da zastanem kada posegnem za kesom kelja, i nisam usamljena. Jedna anketa Consumer Reports-a od hiljadu ispitanika pokazala je da polovina njih deli istu brigu.

Kako procenjujemo ove rizike - i da li je rizik od obolevanja uopšte toliko visok? Koje su zelene salate najzdravije, zašto mogu biti toliko podložne kontaminaciji i zašto prethodno oprani zeleniš iz kesa možda nije tako bezbedan kao što mislite.

Našem telu su potrebni različiti hranljivi sastojci i vitamini da bi pravilno funkcionisalo. Samo jedna šolja kelja, odrasloj ženi poput mene, obezbedi polovinu preporučenog unosa vitamina A, skoro trećinu dnevnog preporučenog unosa vitamina C i skoro sav preporučeni vitamin K (vitamin koji pomaže u izgradnji zdravog koštanog tkiva).

"Lisnato zelje doslovno je izvor mnogih hranljivih materija", kaže Debi Feter, nutricionista sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu.

Šta je zapravo lisnato povrće, pitate ste? Ova velika kategorija povrća uključuje bukvalno svo lišće koje jedemo: zelenu salatu, kelj, rukolu, spanać... Svako je zdravo, ali variraju količine vitamina i minerala koje sadrže. Na primer, jedna šolja zelene salate bi nadmašila šolju kelja kada je u pitanju vitamin A, ali ona ima mnogo manje vitamina C i K.

Ja, na primer, volim sitno seckani i uljem preliven kelj. To znači da imam sreće jer pravilo za odabir najhranljivijeg zeleniša je da birate ono najtamnije zelene boje, kaže Akademija za ishranu i dijetetiku.

Ali Feterova kaže da vodeći princip nije uvek savršen i da svakom pojedincu odgovara nešto drugo. Na kraju krajeva, najbolje zelje za vas je verovatno ono koje najčešće jedete.

"Uvek preporučujem ljudima da izaberu ono koje vole jer je život prekratak da biste se naterali da jedete nešto samo zato što čujete da je zdravo", kaže ona. "Postoji toliko mnogo opcija, tako da je sigurno da ćete pronaći onu koja odgovara vama."

Uprkos mnogobrojnim benefitima salate, činjenica da bih od nje možda mogla da se razbolim dovoljna je da budem na oprezu. Jer iako je redak, rizik je i dalje stvaran.

Od 2014. do 2020. godine, američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti zabeležili su preko 2.000 bolesti i 18 smrtnih slučajeva nastalih usled konzumacije lisnatog povrća. A od 1996. do 2016, zeleniš je dominiralo na listi povrća koje je potencijalni izvor bolesti povezanih sa hranom, prema Kalifornijskom odeljenju za javno zdravlje.

Zelena salata je uzela udeo u skoro 40 procenata tih incidenata, a spanać je bio drugi sa 26 procenata.

"Ako pogledate način na koji raste rimska zelena salata, videćete da ona stvara levak. Listovi su neujednačeni i talasasti. Neke od bakterija mogu da se prikače i zalepe za listove", kaže Mišel Džej-Rasel, mikrobiolog sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu, koja proučava bezbednost lisnate hrane.

Ona kaže da njen lični favorit, spanać, "nosi najveći rizik jer raste tako blizu zemlje".

Iako je nedavna kalifornijska studija pokazala da su druge salate poput radiča, blitve, kelja i kupusa imale samo jednocifrene šanse za tako nešto, oni su ipak pobedili svo ostalo proučavano povrće.

"Stvar je mnogo suptilnija od toga da zaraza dolazi od produkta koji za sobom na polju ostavlja stoka. I vrlo je malo naznaka da dolazi od poljoprivrednika", kaže Džej-Raselova.

Bilo šta, od ptica koje se spuštaju i vrše nuždu u kanalu za navodnjavanje do poplavnih voda koje ispiraju prljavu vodu koja potom odlazi na polje, može da bude izvor zaraze.

Još jedan od razloga čestih bolesti izazvanih konzumacijom listanog povrća može da bude i to što ga ne barimo, kao što to radimo sa drugim povrćem. Džej-Raselova to naziva sigurnim načinom da se potpuno eliminišu svi virusi ili bakterije - na isti način na koji pasterizovanje čini bezbednijim ispijanje mleka.

Lisnato povrće bi takođe moglo u većoj meri da izaziva bolesti koje se prenose hranom zbog svoje popularnosti, kaže Džej-Raselova. Više ljudi ga kupuje, što automatski znači i da je više ljudi izloženo potencijalnoj opasnosti od zaraze. Prema Međunarodnoj asocijaciji za sveže proizvode, zelena salata je bila četvrto najpopularnije povrće kupovano 2022. godine.

Dakle, šta možete učiniti da biste izbegli bolesti koje se prenose hranom

Kada je zeleniš u pitanju, najočiglednija mera je ukljanjanje svakog lista koji je bio izložen kontaminaciji - dakle, ukljanjanje spoljnih listova koje je pipnulo hiljade ruku.

Kada sledeći put poželite da kupite trostruko opranu salatu u kesi, možda bi trebalo da razmislite, jer je vlaga dobro poznato okupljalište gljivica i bakterija.

Gde god da ste kupili zeleniš, neophodno je da ga isperete u vodi. Bez dodavanja hemije za dezinfekciju. Bez sirćeta. Samo voda.

Neophodno je da uživamo u lisnatom povrću, ali je potrebno samo malo više strpljenja i posvećenosti, prenosi Nacionalna Geografija.

Srbija Danas

Nastavak na SrbijaDanas.com...