Izvor: B92, 07.Apr.2015, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolike su potrebe našeg tela za proteinima?
Iako naše telo može koristiti proteine (pa i alkohol) kao energetski supstrat i generisati energiju na taj način, to se ne može smatrati optimalnom metodom za dobijanje energije.
Povremeno korišćenje proteina iz hrane tj. proteinske hrane kao osnove u ishrani verovatno neće poremetiti optimalno funkcionisanje tela, ali treba imati u vidu da naše telo preferira masti ili ugljene hidrate kao osnovu ishrane tj. kao osnovni supstrat (gorivo) za dobijanje energije. Ipak, u određenim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << situacijama (metabolički sindrom, gojaznost) proteini iz hrane se mogu smatrati poželjnim gorivom.
Proteine koje unosimo iz hrane treba posmatrati pre svega kao gradivne materije neophodne za obnavljanje funkcionalnih tkiva u telu. Oni predstavljaju materije koje pomažu sintezu novih proteina u telu uz prisustvo i drugih nutrienata iz hrane. Ipak, u najvećem procentu sinteza novih proteina nastaje korišćenjem amino kiselina dobijenih degradacijom već postojećih proteina u telu. Prema nekim podacima, na dnevnom nivou u telu se sintetiše 3 grama proteina po kilogramu telesne mase, a prosečan unos proteina iz hrane na dnevnom nivou je oko 1 gram po kilogramu telesne mase, dok je ukupan dnevni obrt proteina (ukupna količina degradiranih i sintetisanih proteina) u čovekovom telu oko 300-400 grama. Iz prethodnih podataka se jasno vidi da proteini iz hrane čine manji udeo u tom obrtu i da telu suštinski ne treba velika količina iz hrane za sintezu proteina.
Na kraju, mogu se izdvojiti sledeće smernice za unos prehrambenih proteina:
Kvalitet na prvom mestu
Kod unosa proteina iz hrane veću pažnju treba obratiti na kvalitet u odnosu na kvantitet. Sastav esencijalnih amino kiselina kao i opšti kvalitet hrane treba da bude prioritet kod odabira proteinske hrane. Teorijski, od životinjskih proteina najbolji su mlečni proteini i proteini jajeta, a od biljnih proteini konoplje i mahunarki.
Proteini nisu primarni izvor energije
Preporuke za dnevni unos proteina iz hrane predstavljaju procenu količine proteina koja je našem telu potrebna za optimalnu sintezu proteina tj. regeneraciju tkiva. Međutim, kvantitet tj. količina unetih proteina se najlakše može kontrolisati prateći sledeću smernicu: Proteine ne koristiti kao gorivo (osim u specifičnim situacijama), već kao gorivo koristiti masti ili ugljene hidrate! Drugim rečima, ako se masti i ugljeni hidrati stave kao primarni nutrienti u ishrani, količina unetih proteina će teško preći poželjni nivo.
Dnevni unos jednog grama proteina po kilogramu bezmasne telesne mase predstavlja verovatno dovoljnu dnevnu količinu proteina.
Ipak, ako se želi preciznije računati potreban unos proteina na dnevnom nivou, onda taj podatak treba tražiti u odnosu na bezmasnu telesnu masu, gde se kao opšta smernica može uzeti količina od 1 g proteina po 1 kg bezmasne telesne mase što je za većinu ljudi u rasponu od 40 do 70 g proteina na dnevnom nivou. Za posebne populacije kao što su deca, trudnice, sportisti, aktivni ljudi i rekonvalescenti, zbog veće potrebe za unosom proteinima, ima smisla povećati unos proteina u odnosu na prethodno pomenutu količinu.
Luka Bogdanić, personalni trener
intensivenow.com
