Izvor: S media, 05.Jan.2010, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjige, lek za dušu i psihu
Knjiga je naš najbolji prijatelj, kaže stara poslovica, a psiholozi dodaju i lek za dušu i psihu. Biblioterapija je poseban vid lečenja kroz čitanje namenski određenih književnih dela, stručnjaci tvrde da je idealan "izduvni ventil" kod napetosti, nervoze i stresa, a može da ublaži i, čak, sasvim izleči depresiju, bolesti zavisnosti, mnoge mentalne poremećaje, emocionalne probleme... Ovaj vid terapije posebno je koristan za decu koja se nose sa ozbiljnim bolestima, emocionalnim problemima, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << nasiljem i tragedijama u porodici, ali i mališanima koji imaju teškoća sa učenjem, prihvatanjem autoriteta, sklapanjem prijateljstava.
U savremenoj istoriji lečenje knjigama prvi put je primenjeno 30-ih godina prošlog veka, a posle Drugog svetskog rata dobija naučnu potvrdu pošto su straučnjaci dokazali da su se ranjeni vojnici, koji su čitali knjige da bi skratili vreme, mnogo brže i uspešnije oporavljali od onih koji nisu želeli da budu u društvu knjiga.
Tada je ustanovljeno da književna dela imaju vrlo jako dejstvo na čitaoca, čak jače od mnogih medikamenata, a psihijatri su pronašli način kako da to usmere ka osnovnom cilju terapije - ozdravljenju. Bogato iskustvo koje se stiče uživljavanjem u likove budi izuzetno snažne emocije, podstiče maštu i proširuje vidike, odnosno pomera naše mentalne granice kojima smo ograničeni zbog neznanja, predrasuda, uticaja okoline ili ustaljenih društvenih stavova.
Biblioterapija može da se primenjuje u individualnoj ili u grupnoj terapiji, a pokazala se jednako uspešnom kod svih osoba, jer niko nije imun na knjige. Ovaj način lečenja počiva na osnovama psihoanalize, što se manifestuje kroz nekoliko ključnih faza:
* Identifikacija
Posebno je uspešna kod dece i tinejdžera, jer oni ne robuju navikama i predrasudama, tako da lakše od odraslih mogu da se identifikuju sa likovima iz knjige, brzo se uključuju u radnju i proživljavaju čitav repertoar različitih emocija.
Ova faza je najbitnija kod biblioterapije i, ukoliko izostane, blokiraće lekovito dejstvo knjige.
* Projekcija
U ovoj fazi dolazi do preispitivanja životnih i moralnih načela i upoređivanje istih sa onima koje imaju likovi iz knjige. Dok čitamo i udubljujemo se u karaktere, nesvesno korigujemo ili "iz korena" menjamo svoje stavove, a da toga nismo ni svesni, pronalazimo alternativna rešenja problema koji su nas dugo mučili ili razrešavamo dileme i nedoumice
* Katarza
Uživljavajući se u stvarne i izmišljene likove sa kojima se susrećemo “između korica”, podsvesno saosećamo sa njima i kako radnja odmiče, doživljavamo ogromno emocionalno rasterećenje. Čitajući knjigu, celim bićem proživljavamo sve što i njeni junaci, a ipak smo zaštićeni od realnog bola i patnje i svesni da se to ne događa nama već nekom drugom.
* Objektivnost
U realnom životu sve doživljavamo lično, tako da ne možemo da budemo sasvim objektivni o onome što nam se događa. Osoba koja čita, čak i kada je subjektivna po pitanju svog omiljenog lika iz knjige, ipak zadržava objektivnost i radnju posmatra "odozgo". Na taj način ima pravedniji i širi uvid u radnju, namere i karakterne osobine aktera u knjizi. Iskustva koja stiču junaci u knjizi, prenose se i na čitaoce, tako da oni čitajući, sazrevaju i kao ličnosti.
Da bi lečenje bilo uspešno, terapeuti moraju da prilagode štivo tegobama i potrebama čitaoca. Ali, nije samo radnja književnog dela presudna u lečenju, već i stilske figure kojima knjiga obiluje, a pisac dočarava atmosferu. Metafora, personifikacija, hiperbola imaju vrlo snažno dejstvo na nivou podsvesti i zato su vrlo značajne u lečenju.
Jedan od vodećih stručnjaka u svetu za ovu oblast, profesor Ofra Ajalon psihoterapeut iz Izraela, tvrdi da je lekovita moć knjiga, odnosno priča i pesama, bila poznata i drevnim narodima. Izmišljali su ih sa jasnim
ciljem da ohrabre, daju nadu, probude ljubav i snagu, opomenu, pa i zastraše drugoga. Prema njenom mišljenju, izuzetno jako dejstvo ima poezija, koja navodi na maštanje i sanjarenje, a eventualna traumatska iskustva ne deluju “strašno” koliko u prozi. Profesorka iz Izraela smatra da je biblioterapija toliko uspešna u lečenju mnogih bolesti i problema, jer je direktno usmerena na dete, zauvek zarobljeno u svakome od nas.
Sve knjige su manje ili više korisne, ali nije svaka lekovita. Mnoge od njih su pobedile predrasude i svemoćne vladare, bacile svoje autore u senku i nesmanjenim intenzitetom kroz vekove fasciniraju ljude.
Dela Aristotela, Platona, Homera, kineskih, arapskih i indijskih filozofa, biseri srednjovekovne književnosti, ruski i engleski klasici, pravi su primer za to. Bez obzira na to koliko godina imamo, s vremena na vreme trebalo bi da uzmemo dozu “pisanih lekova”, jer će nam pomoći da lakše izađemo na kraj sa stresom i napetošću koju nosi hiperdinamičan ritam života.
Na spisku lekovitih knjiga nalaze se desetine hiljada knjiga namenjena deci i odraslima, a na terapeutima je da odrede one koji će direktno uticati na uzrok problema.
Međutim, postoje dela koja se preporučuju svima, uvek i svuda. Najprodavanija knjiga svih vremena "Biblija", je najlekovitija, a osim nje pozitivno dejstvo na dušu i psihu imaju i Ezopove "Basne", Andersenove "Bajke" i "Mali princ".
UMETNIČKA TERAPIJA
Biblioterapija je samo jedan od segmenata iz široke lepeze tzv. art-terapije. Umetnost pruža mogućnost za izražavanje emocija i pomaže u lečenju mnogih psihičkih problema. Uz terapiju čitanjem, u svetu se uspešno primenjuje i terapija slikanjem, plesom, mimikom, muzikom, glumom.
Jedna bolnica u zapadnom Jorkširu (Engleska) koja već pet godina umesto lekova bolesnicima "prepisuje" knjige, ima mnogo uspeha u lečenju depresije, nervoze i poremećaja u ishrani.
DNEVNIK – PUT KA SPOZNAJI DUŠE
Baš kao i čitanje, i pisanje je vrlo lekovito za psihu, naročito kada prolazimo kroz teške trenutke i životne prekretnice. Posebno je čudotvorna moć dnevnika kojima se poveravamo kao najbližim prijateljima zapisujući najskrivenija osećanja, tajne iz dubine duše, ali i želje, strahove, poraze.
Terapeuti predlažu osobama koje vode dnevnik da posle izvesnog vremena obavezno i pročitaju to što su napisali, jer tako stiču objektivan uvid u situaciju u kojoj se trenutno nalaze, uče da prihvate sebe, otkrivaju uzroke svojih slabosti i uspešnije se bore sa manama.
PROČITALA 50.000 KNJIGA
Da ima istine u tome da čitanje produžava život, najbolje dokazuje Luiz Braun (91), vremešna starica iz Velike Britanije koja nosi titulu najvećeg ljubitelja knjiga na svetu.
Decenijama je "pustošila" gradske biblioteke, a nedavno je pozajmila i jubilarnu 25.000-tu knjigu!
Stara dama je od 1946. godine do danas uzimala iz biblioteke 7 do 10 knjiga nedeljno, sve ih je čitala i nikada nije zakasnila da ih vrati. Luiz je počela da čita sa pet godina, a do sada je pročitala više od 50.000 knjiga.
MUDRE MISLI O KNJIZI
* Soba bez knjige je kao telo bez duše - Ciceron
* Čuvajte se čoveka koji je ne čita knjige - Toma Akvinski
* Knjiga je vrt koji nosiš u džepu - kineska poslovica
* Slobodno vreme bez knjige je sahrana živog čoveka - Seneka
* Knjiga je vrednija od svih spomenika, jer ona gradi spomenike u srcu onoga koji je čita - egipatski zapis
* Ostati ravnoduišan prema knjizi znači lakomisleno osiromašiti svoj život - Ivo Andrić
* Knjiga je jedinstvena prenosiva magija - Stiven King
* Tri dana nemoj da čitaš knjigu i tvoje reči će izgubiti lepotu - kineska poslovica
LEKOVITI PISCI
Biblioterapija iz dana u dan mnogo napreduje, uspešni terapeuti u ovoj oblasti imaju "lek" za gotovo svaku boljku, knjige su klasifikovane prema uzrastu i tegobama. Američki psihijatri umesto lekova "prepisuju" knjige kod depresije, neuroze, različitih trauma, agresivnosti, anksioznosti, ali i kao pomoćno sredstvo kod visokog krvnog pritiska, migrene, tahikardije.
Literatura ima najpozitivnije dejstvo na decu, tako da može da im pomogne da prebrode stidljivost, strah, tugu, neodlučnost, da poprave ocene i bolje se uklope u društvo, a knjige su posebno lekovite za najmlađe koji su bili zlostavljani, napušteni od roditelja, koji su doživeli porodične tragedije i bili svedoci traumatičnih događaja. Poslednjih godina u SAD i Zapadnoj Evropi sve je više devojčica sa poremećajem u ishrani koje ovaj problem uspešno rešavaju adekvatnom literaturom.
Mnogo je pisaca čija dela imaju lekovitu moć, psihijatri savetuju redovno "konzumiranje" dela Čarlsa Dikensa, Marka Tvena, Dostojevskog, Lava Tolstoja, Viktora Igoa, Šekspira, Tomasa Mana...
Izvor: Novosti
.jpg)
