Izvor: Šminkerka.com, 24.Jan.2017, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da se setimo naših snova?
Medicinsko tumačenje snova objašnjava njihov nastanak kao kakvu moždanu aktivnost u snu, pražnjenje mozga i moždanih neurona preko brojnih procesa na njihovim sinapsama.
Opšte je poznato da se ovakva reakcija događa u takozvanoj REM fazi sna, kada se i javljaju snovi kod čoveka. Međutim, naučnici smatraju da se čovek seća svega 5% od svojih ukupnih snova nakon buđenja.
Istina, često se dešava da se iz sna budimo a da se ni ne sećamo šta smo zapravo sanjali, ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Šminkerka.com << se sećamo samo dela sna. Pokušavamo da se prisetimo celokupne slike, ali nam to ne uspeva. Snove je teško protumačiti ukoliko se ne sećamo što većeg broja detalja i činjenica i nemamo što veći broj podataka iz istih.
Filozofsko tumačenje snova
Prema Frojdu, mehanizam snova je i više nego suptilan. U roku od svega 10 sekundi sna, čovek može proživeti najrazličitije događaje od nekoliko godina na javi, bilo da su oni u vezi sa sadašnjim dešavanjima, ili pak imaju veze sa čovekovom prošlosti. Frojd takođe smatra da su svi snovi ispunjnje nekih naših potisnutih želja sa jave, kao i da su te želje zapravo jedan impuls tj okidač za nastanak snova.
Snovi ponekad mogu biti veoma živi i realistični, ako ne i istiniti. U tom slučaju oni mogu i predvideti određene događaje na javi, te su ljudi često skloni i da preko snova spoznaju i upoznaju sebe, kao i realističnu sliku svega oko sebe. Smatra se, zapravo, da su mnoge stvari u životu rešene upravo zahvaljujući snovima.
Snovi kao rasterećenje
Pored toga što su snovi rezultat potisnutih želja sa jave koje sebi u budnom stanju ne želimo da priznamo, smatra se da su oni i rasterećenje od kakvih stresnih događaja na javi, od događaja koji su nam i teški i nedozvoljeni. Takođe, oni predstavljaju i obradu nekih događaja koji su se dogodili prethodnog dana.
Naša svest tokom spavanja takođe tone u san i slabi, a isto tako i glas naše savesti. Situacija u kojoj smo mirni i toplo nam je, idealna je za isplivavanje potisnutih želja iz podsvesti. Međutim, kako smo već i rekli, dešava se često da se snova uopšte i ne sećamo, a od 5 snova koliko u proseku sanjamo, obično se događa da se sećamo samo onog poslednjeg u nizu.
Da li svakom snu treba pridavati značaja?
Često se nakon buđenja postavlja pitanje kako da protumačimo neke snove koji nam deluju suludo i besmisleno, tj bizarno. Da li im uopšte pridavati značaja, pitamo se. Frojd je smatrao da snovi zapravo i jesu kakav logičan sled između naizgled bizarnih događaja, i svakako je takvim snovima potrebno dati na značaju i tumačiti ih. Savremeni psihoanalitičari ne slažu se sa ovom teorijom i tvrde suprotno.
Pojedini analitičari smatraju da bi neke snove bilo poželjno posmatrati uopšteno, apstraktno, ili bi oni mogli da nam budu početna tačka, tj kakva hipoteza za dalji rad i nadogradnju.
Takođe, takve snove možemo doživeti i kao odgovor, a potom krenuti u potragu za pravim pitanjem, a onda kada nađemo pravi kontekst i vezu između stvari, ono što je naizgled bilo bizarno, dobiće svoj smisao. Poželjno je dakle, ili ih uopše ne interpretirati, ili ih staviti i objasniti u širem kontekstu.
