Izvor: S media, 10.Avg.2009, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KNJIGE KOJE SU NAM PROMENILE ŽIVOT
Neke knjige, ako ih pročitamo u pravo vreme, zaista mogu da nam promene život. Ne bojte se, retko ga promene nagore
Ima ljudi, posebno vladara, koji veruju da knjige mogu biti opasne i da bi na mnoge trebalo staviti upozorenje - može da vam promeni život. Drugi pak, kojih je sve više, ne vide toliku moć u pisanoj reči ili jednostavno ne dozvoljavaju da ih knjiga promeni. Iako su je pročitali u dahu, iako poštuju piščevo mišljenje, ipak se tvrdoglavo drže svog stava.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Zaljubljenici u literaturu saglasni su da nema knjige koja čitaoca ostavlja ravnodušnim, razlika je što ga neka dirne više, neka manje. Sigurno da neće svaka knjiga izuti čitaoca iz cipela, ali se događa da mu formira književni ukus, učini život shvatljivijim, češće podnošljivijim, da mu iznijansira pogled na svet, da ga navodi na razmišljanje o životu i smrti, ljubavi i moralu, ženi i muškarcu. Poneke od njih, ako ih pričitamo u pravo vreme, zaista mogu da nam promene život. Ne bojte se, retko ga promene nagore.
I sagovornici Novog Standarda različito razmišljaju o moći i uticaju knjiga. Uglavnom veruju da je formulacija „knjige koje su mi promenile život“ pomalo prejaka, ali su nam otkrili omiljene naslove kojima su se nekoliko puta vraćali. Neki su, bez mnogo razmišljanja, kao iz rukava diktirali naslove, druge smo stavili na slatke muke jer su mogli da navedu bar 333 naslova koji su im uticali na život.
Neki, poput balerine Aje Jung, priznaju da su im knjige menjale svet u detinjstvu, a da danas nemaju tu moć, ali da „mogu da ostave dobar ukus u ustima i želju da im se nekada vrate“, a drugi su, poput Petra Popovića, shvatili da knjige „imaju čar da promene mladost, odrede život i urede starost“. Da knjiga može biti bitnija od života veruje teatrolog Jovan Ćirilov, a kao primere navodi Kuran, Bibliju, knjige Lao Cea ili Marksov Kapital.
- Te knjige, ako su uopšte knjige, takođe su stvarnost, stvarnost koju je stvorio čovek, baš kao i Partenon, Luvr, moju zgradu na Bulevaru ili oblakodere - kaže Ćirilov.
PETAR POPOVIĆ, ROK KRITIČAR: MALO JE UVEK VIŠE
1. Mali princ, Antoan de Sent Egziperi
Biti u beskrajnosti kosmosa, a ostati kod kuće u velikom prostranstvu detinjstva. Mala čarobna priča koja svu filozofiju skriva u nežnosti i ljubavi. Iz nje naučiš da je malo uvek više.
2. Veliki atlas sveta
Knjiga koju sam najviše izučavao i listao, ali nikad dovoljno savladao. Nemilosrdno istinita, a uvek izazovna, čak i u trećem dobu. Ume da upali davno ugašene unutrašnje vatre i žudnju za avanturom. Pogotovo kad čovek sve manje biva životinja, a sve više postaje biljka.
3. Znakovi pored puta, Ivo Andrić
Posle svih knjiga omiljenog nobelovca, uvek se vraćam ovoj čudesnoj riznici mudrosti. Kao i Fulkanelijeva Misterija katedrala, zahteva vreme, srce i razum. Vodič kroz staze života do samog kraja sumnje, osame i tišine. Iz Andrićevih zapisa naučiš da najveći nikad nisu slučajno ili greškom baš takvi.
AJA JUNG, BALERINA: VELIKI MALI BUNTOVNICI
1. Kraljević i prosjak, Mark Tven
Sećam se da sam knjigu počela da čitam kada sam tek naučila sva slova. Bilo je to teško savladati, ali sam bila užasno uporna da svima dokažem kako čitam „debelu“ knjigu. Moj život su menjali naslovi i priče o večitim malim buntovnicima ili putnicima poput Toma Sojera i Robinzona Krusoa.
2. Evgenije Onjegin, Aleksandar Puškin
U srednjoj školi sam iščitavala velike klasične naslove, a njima su me kasnije vraćale baletske predstave i istraživanje načina na koji su veliki koreografi postavljali klasična dela. Tako sam, prvi put čitaju’i Šekspira ili Tolstoja, stvarala svoje slike, a vraćala sam im se sa slikama koje su mi ostale urezane nakon baletskih izvođenja ovih dela. Tako bi Onjegin postao Roberto Bole, a Tatjana Alesandra Feri. Kao kada gledate film, pa ponovo pročitate knjigu. I jedno i drugo iskustvo može biti drugačije ako su dela vrhunska.
3. Igrač, Kolum Mekena
Nekoliko puta sam se krišom vraćala priči o večitom Rudiju (Rudolf Nurejev). Ima lepih dirljivih momenata. Knjiga za svakog igrača i onoga ko poželi da se igraču približi i da ga malo bolje razume.
MATIJA BEĆKOVIĆ, PESNIK: POSTOJI SAMO JEDNA
1.Biblija
2. Don Kihot, Migel de Servantes
3. Mrtve duše, Gogolj
Sve sam uvereniji da postoji samo jedna knjiga iz koje su nastale sve druge, pa i te tri knjige za koje bih mogao da kažem da su mi promenile život. Svaki pisac kaže da piše samo jednu knjige, a i ta jedna nastala je iz jedne jedine, koja je rodila sve ostale - iz Biblije. Iz doživljaja i razumevanja te jedne jedine nastale su čitave biblioteke, i književnost će trajati sve dok bude trajala i ta jedna jedina knjiga. Koliko ima doživljaja i poruka iz te jedne, toliko ima i knjiga. Otuda se ona iznova rađa u novim velikim piscima. Zato, ako bih morao da spomenem jednu, bila bi to Biblija, a samim tim pomenuo sam i ostale tri. Bilo da čitate Ilijadu i Odiseju, Don Kihota, Dantea, Mrtve duše ili Braću Karamazove uvek ćete naći i njihovo rodno mesto - Bibliju.
MIRJANA KARANOVIĆ, GLUMICA: LJUBAV KOJA IMA PUNOĆU
1. Aleksandrijski kvartet, Lorens Darel
Dva puta sam je čitala. Bila je to prva velika, debela knjiga koju sam pročitala u mladosti. Fascinirao me je odnos između likova, priča o ljubavi koja je bila daleko od mojih romantičnih petparačkih tinejdžerskih razmišljanja i predstava. Prvi put sam čitala o ljubavi koja ima punoću i nijansama za koje nisam znala da postoje, a nije samo telesna senzacija, leptirići u stomaku...
2. Upitaj prah, Džon Fante
Pisac koga sam nedavno otkrila, retka knjiga koja me fascinira poslednjih godina. Pisac van svog vremena, stvarao je 30-ih godina, a otkriven je tek 80-ih. Nekonvencionalan pisac i nekonvencionalni junaci.
3. Kako biti dobar, Nik Hornbi
Volim pisce koji imaju humani odnos prema likovima, a nisu sladunjavi i popustljivi. Ima gotovo nemilosrdan odnos prema likovima, bez cinizma. Poruka ove knjige je da je u redu biti nesavršen. Imamo mane, i ma koliko se ceo život trudili da budemo što bolji, nikad ne možemo da budemo toliko dobri, to je nešto neuhvatljivo. Volim knjige Nika Horbija, izdvojila bih i Dug put do dna.
KORNELIJE KOVAČ, KOMPOZITOR: AMERIKANCI IZ ZAJEČARA
1. Demijan, Herman Hese
Čitao sam je 70-ih, kasnije još nekoliko puta. Priča o vođama, posle koje sam shvatio da tih označenih, tih koji vode ima u raznim segmentima društva, sposobnih i talentovanih koji vuku napred ostale, sve dok se ne pojavi neko ko će preuzeti vođstvo kad prethodni ostari ili nestane. I sam sam se poistovetio sa likovima. Ja sam zapravo Sinkler, koji je pratio Demijana. U stvari, nisam imao velikog vođu u školi, tada sam se ugledao obično na najgore u razredu. S druge strane, učio sam gledajući pametne i sposobne i na kraju sam počeo da vodim druge. Prvo u Korni grupi, kasnije radeći i kao producent.
2. Priče Rejmonda Karvera
Ovog pisac otkrio sam tek pre četiri-pet godina. Priče su najzahtevniji literarni žanr jer je teško u tako kratkoj formi ispričati nešto. Ove pripovetke prikazuju običnu Ameriku, ne onu lažnu koju znamo iz filmova i propagande. Kad čitate te priče o Amerikacima, imate utisak kao da su to ljudi koji žive u Zaječaru.
3. Putovanje na Mesec, Žil Vern
Ceo život sam se trudio da u svojim pesmama i kompozicijama imam priču, da nikad ne govorim samo o jednoj emociji. Kad sam birao tekstove drugih autora, uvek mi je bilo važno da imaju priču, događaj, dramatizaciju. U ranoj adolescenciji gutao sam avanturističke romane Džeka Londona i Žila Verna. Baš kao Heseov Sidarta, tako su mi i Putovanje na Mesec, Put u središte Zemlje i Dvadeset hiljada milja pod morem razvili neverovatnu maštu i bili inicijalna kapisla za mnoge moje storije. S druge strane, London nije izmišljao, to su surove životne priče i druga vrsta avanturističkog duha koja, takođe, budi inspiraciju.
ALEKSANDAR RADIVOJEVIĆ, FILMSKI SCENARISTA: BRUTALNO I ONOSTRANO
1. Goli ručak, Vilijam Barouz
Sve se račva od ove knjige. Nije toliko u sadomazohističkom stilu kao ostale moje omiljene knjige, ali je intenzivni prodor u onostrano na brutalan i realan način. Često se vraćam ovoj knjizi, u određenim životnim trenucima i raspoloženjima vadim pojedine fragmente: i kad se osećam kao zombi, i kad osećam unutrašnju prazninu i kreativnu neispunjenost. Onda dobijem unutrašnji naboj kroz koncentrisano ludilo, a toliko tačan, ozbiljan i intenzivan odnos prema egzistenciji tera me na akciju. Trebalo bi je svrstati u klasičnu literaturu i da bude lektira.
2. Knjige krvi, Klajv Barker
Serijal od šest knjiga koje sam čitao u različitim periodima. Ekstremna i neposredna revolucija u horor žanru, kombinacija najboljeg od Vilijama Barouza i savremenog horora. Moderan odnos prema realnosti i grozomornosti življenja. Kad se to pročita u periodu adolescencije, može da odredi odnos čoveka prema stilu ako se prepozna u tome. U tih šest knjiga prepoznao sam spisateljski glas koji mi je pokazao put.
3. The Invisible Kingdom, Grant Morison
Pisac budućnosti, grafičke priče. Mnoge njegove pripovetke nisu prevedene i čitao sam ih na engleskom, u kasnijoj adolescenciji. Spaja literaturu, strip i film u ekstremnom pank smislu. Literarno vrlo validno delo.
GORICA POPOVIĆ, GLUMICA: NUŠIĆEVA VESELA UDOVICA
1. Priče Ben Akibe
Sećam se da su baka i deda imali Nušićeva sabrana dela u izdanju Gece Kona, a ja sam mnogo volela njegove priče koje je za života pisao za Politiku pod pseudonimom Ben Akiba. Sva njegova dela su mi mnogo značila, kroz njih sam upoznavala mentalitet našeg naroda. Kasnije sam kao glumica često koristila segmente tih dela, a Gospođu Milihbrot, priču o jednoj veseloj udovici, pretvorila sam u monodramu koju i danas igram.
2. Moj život u umetnosti, Konstantin Stanislavski
Mnogo mi je značila za vreme studija kao glumici, jer sam ušla u tajne glumačke profesije. A po drugoj njegovoj knjizi Sistem, cela moja generacija učila je glumu. Ruski teoretičar koji je postavio osnove sistema u glumi.
3. Deset malih crnaca, Agata Kristi
Pasionirani sam čitalac Agate Kristi, volim njen svet ubistava, zanimljivih likova i mnogo dramatike. Knjige me privlače i kao glumicu. Inače, volim zagonetke i odgonetanje.
JOVAN ĆIRILOV, KNJIŽEVNIK: MOJA PRVA KNJIGA
1. Pozorište u kući i u školi
Prva knjiga iz međuratnog kola Zlatnih knjiga (za decu), koju i danas imam. U njoj se nalaze četiri drame od kojih je najvažnija skraćena varijanta Sterijine komedije Laža i paralaža. U drugom, tzv. Šarenom delu, postoji poglavlje Kako se pravi pozorište sa uputstvom kako se prave kulise. U kombinaciji sa gostovanjima Vojvođanskog pozorišta u mojoj rodnoj Kikindi, ta knjiga na kojoj mojim tadašnjim, neveštim dečačkim rukopisom piše „moja prva knjiga“ uticala je da se posvetim teatru, kao osnovnom opredeljenju u životu.
2. Sveznanje
Leksikon sa hiljadu jedinica, posvećenih znanjima iz svih oblasti u izdanju Gece Kona, pre Drugog svetskog rata. Tu sam nalazio prva tumačenja modernih pravaca u umetnosti, kao što su impresionizam, modernizam, nadrealizam i ekspresionizam. Ta prva, ma koliko oskudna, znanja opredelila su me za modernu umetnost, što me je na kraju odvelo u vode Ateljea 212 i Bitefa.
3. U potrazi za izgubljenim vremenom, Marsel Prust
Čitajući ovih deset knjiga, koje nikada nisam sve pročitao, shvatio sam da u životu, osim sa velikim stvarima, valja uspostavljati odnos i sa malim: od malih madlena do mirisa majčinih nedara, što je život baš koliko i ratovi, prevrati i univerziteti. Jedino se tako mogu proživeti burna vremena moga života u 20. i 21. veku. Identifikovao sam se sa piscem koji Potragu piše u prvom licu, više nego, recimo, sa jednim Hamletom, koji mi je bio suviše uzvišen i nedokučiv, iako impresivan. Nekada sam citirao to Prustovo Ja, a sad više nikog ne citiram, ni samog sebe.
ISIDORA ŽEBELJAN, KOMPOZITOR: KNJIGA KOJA MI JE OTKRILA BOGA
1. Josif i njegova braća, Tomas Man
Tetralogija koja mi je i danas značajna, jer mi je otvorila novi svet, otkrila mi Boga u metafizičkom, filozofskom smislu, zatim vidike koji su me približili Bogu. Josif je simbol totalne vere. Čak i u najtežim i najcrnjim periodima života održava ga vera. I, kad je bio na dnu bunara, verovao je u Boga. Poenta je što je u svemu što mu se dešava tražio razlog i verovao da se sve dešava zarad nečeg dobrog. Zato se kao svetovni čovek žrtvovao za svoju braću i nastavak jevrejske loze. Knjiga me fascinira i piščevom neverovatnom intuicijom da prodre u svaku situaciju. Tomas Man je obišao sva mesta o kojima piše u knjizi, čitao je, istraživao, a takvu posvećenost i odnos prema svom delu treba da ima svaki književnik.
2. Derviš i smrt, Meša Selimović
Pročitala sam je u ranoj adolescenciji. Iako govori o raznim problemima, meni je donela, pre svega, novo poimanje emotivnog, pitanja etike, morala i ljubavi.
3. Vreme umetnosti, Dragutin Gostuški
Estetička knjiga koja mi je otvorila novi prostor. To su originalna zapažanja o estetici, umetnosti i muzici.
PREDRAG MARKOVIĆ, ISTORIČAR: KNJIGA KOJA SE NASLEĐUJE
1. Vreme smrti, Dobrica Ćosić
Delo koje je u najvećoj meri uticalo na moj odnos prema nacionalnom identitetu i istoriji mog naroda. Čitao sam ga u periodu između 10. i 15. godine, a pošto je trenutno čita moj sin, nameravam ponovo da je pročitam.
2. Doba ekstrema, Erik Hobsbaum
Knjiga jednog od najuticajnijih savremenih istoričara koja predstavlja prikaz istorije 20. veka, snažno je uticala na mene kao istoričara. Čitao sam je 90-ih, a potom sam je i preveo na srpski jezik.
3. Elementarne čestice, Mišel Uelbek
Od pisaca novijeg vremena najviše čitam Uelbeka, autora koji provocira. Mislim da je na najbolji način uspeo da prodre u srž usamljenosti modernog čoveka.
Mirjana MITROVIĆ
Izvor: NoviStandard
