Izvor: SrbijaDanas.com, 17.Dec.2022, 14:53
KAKO PREPOZNATI SIMPTOME LEUKEMIJE? Od nje je umrla mlada srpska glumica (21), naš slavni sportista i muzička zvezda
S obzirom na to da leukemija je tip bolesti koji se može desiti u bilo kojoj životnoj dobi, u našoj zemlji, ali u svetu mnoge poznate ličnosti su izgubile život u borbi sa njom.
Vest da je od lekemije u 53. godini preminuo Siniša Mihajlović zaustavila je ceo svet. Legenda fudbala uspešno se izborio sa opakom bolešću pre tri godine kada mu je presađena koštana srž, ali nažalost vratila se jača nego ikada. Lekari kažu da je ona takva, bolest sa kojom >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << se nikada ne zna.
Akutne leukemije ili rak krvi nastaju tako što dođe do nenormalnog povećanja broja belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi i mase leukocita u organizmu. Kod obolelih se javljaju anemija, infekcije i krvarenja, a dolazi i do uvećanja limfnih čvorova, jetre i slezine.
Mlada glumica Dostana Nikolić je krajem januara ove godine u 21. godini preminula zbog akutne leukemije.
Njene starije kolege bile su angažovane u borbi i prikupljanju krvi, ali nažalost izgubila je život početkom godine.
Muzička bluz legenda Eta Džejms preminula je 2012. godine posle duge borbe sa leukemijom u 73. godini. Izveštaj koji je objavio "ABC" pre 10 godina ukazuje da je pevačica pre smrti zbog leukemije dobila prevremenu demenciju i da su joj bubrezi otkazali.
A post shared by Etta James (@ettajamesofficial)
Najupečatljiviji simptom kod ove bolesti je ipak pojava znakova krvarenja po koži u vidu sitnih crvenih tačkica, modrica, ali i krvarenja iz desni. Kod žena to može biti dosta produženo menstrualno krvarenje.
Međutim, akutne leukemije se mogu manifestovati nespecifično - visokom temperaturom, obilnim znojenjem i lošim opštim stanjem što, u poslednje vreme, neke pacijente navede na pomisao da su zaraženi korona virusom.
Leukemija se klasifikuje prema tome koliko brzo napreduje i vrsti belih krvnih zrnaca iz kojih je rak nastao.
Postoje dve glavne kategorije leukemije:
Glavna karakteristika je nenormalno razmnožavanje neke od ćelija limfoidne ili mijeloidne loze, povećanjem broja leukocita u perifernoj krvi i povećanjem mase leukocita u organizmu.
Ova vrsta raka se brzo pogoršava. Obično zahteva agresivan tretman.
Nažalost, ovo je najčešća vrsta raka kod dece i mladih do 19 godina, mada pogađa i odrasle.
Karakteriše je povećano stvaranje nefunkcionalnih belih krvnih čelija – limfocita.
Hronična leukemija se postepeno pogoršava tokom vremena. Uključuje zrelije krvne ćelije koje sporije rastu. Polako rastuće HLL ćelije obično ne blokiraju proizvodnju normalnih ćelija u mozgu. Zato rane faze hronične limfocitne leukemije često nisu tako teške kao rane faze akutne limfoblastične leukemije.
Neki ljudi sa hroničnom leukemijom nemaju simptome godinama, a nekima nikada nije potrebno lečenje. Najčešće se javlja kod ljudi koji imaju vieše od 55 godina.
Leukemija je dalje klasifikovana prema vrsti leukocita koji izazivaju ćelije raka. I ovde postoje dve glavne kategorije:
Limfocitna leukemija utiče na limfoidne ćelije (limfocite), koje su vrsta belih krvnih zrnaca. T ćelije i B ćelije čine većinu normalnih limfocita koji vas štite od infekcije, a limfocitna leukemija može biti ili T ili B ćelijska leukemija. Tip ćelije diktira terapiju.
Mijeloidna leukemija utiče na mijeloidne ćelije, koje sazrevaju u bela krvna zrnca.
Nekoliko faktora je dovedeno u vezu sa ovim oblikom leukemije poput: mijelodisplastičnog sindroma, aplastične anemije, policitemije, mijelofibroze, Fankoni anemije, ali i Daunovog sindroma, neurofibromatoze… Takođe, ustanovljena je veza izmedju dejstva zračenja i ovog oblika leukemije, pušenja i izloženosti određenim toksinima.
Prema američkom „Nacionalnom institutu za rak“, očekuje se da će oko 60.500 ljudi dobiti dijagnozu leukemije u 2022 u SAD.
„Društvo za leukemiju i limfom“ procenjuje da 363.794 ljudi u Sjedinjenim Državama živi sa nekim oblikom leukemije.
Oko 1,5 odsto muškaraca i žena će imati dijagnozu leukemije u nekom trenutku tokom svog života.
Od 1960. godine, petogodišnja ukupna stopa preživljavanja za osobe sa akutnom leukemijom se više nego učetvorostručila. Između 1960. i 1963. petogodišnja stopa preživljavanja bila je samo 14 procenata. Od 2006. do 2012. taj broj je porastao na 62,7 odsto.
Važno je napomenuti da će vaša konkretna prognoza zavisiti od vrste leukemije koju imate i koliko je agresivna. Neki oblici bolesti imaju bolji izgled za izlečenje od drugih.
Leukemija se češće javlja kod odraslih starijih od 55 godina. Ali to je takođe najčešći rak kod dece mlađe od 19 godina. Akutna limfoblastična leukemija (ALL) je najčešći tip raka u detinjstvu. Obično pogađa decu uzrasta od 3 do 5 godina. Dečacima se nešto češće dijagnostikuje ALL nego devojčicama.
Sa izuzetkom ALL-a, rizik za većinu tipova leukemije se obično povećava sa godinama. Muškarci imaju veću verovatnoću od žena da razviju HML, HLL i AML.
Nastavak na SrbijaDanas.com...
