Izvor: S media, 12.Jul.2009, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeftino je kul
Do pre godinu i po dana u Americi niko nije obraćao mnogo pažnje na knjige i tekstove s preporukama kako da se živi jeftinije, ali s dolaskom krize i problema u otplati stambenih kredita, internet i knjižare su preplavili saveti kako da se uštedi u svakodnevnom životu.
Američki moto kupovine do iznemoglosti sve više postaje stvar prošlosti, premda neki strahuju da će povećana štedljivost negativno uticati na ekonomiju budući da su potrošači obezbeđivali oko 70 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << bruto nacionalnog proizvoda.
"Jeftino je danas kul," rekao je Rojtersu Džef Jegers, jedan od autora knjige i bloga o štednji "Vrhunski škrtica", u kojima nudi savete kako da se uživa u životu trošeći manje.
Njegova knjiga je izašla pre godinu i po dana, prethodeći današnjem opšteprihvaćenom trendu.
"U to vreme su na mene gledali kao na neobičnu novinu, ali sada me shvataju mnogo ozbiljnije," rekao je Jegers.
U zemlji u kojoj su svi navikli da žive na kredit i da se sele u bolju kuću čim počnu više da zarađuju, njegovi saveti da treba što pre otplatiti kredit i potom zauvek ostati u prvoj kući, u početku su delovali kao potpuno radikalna ideja.
Hipotekarna kriza je, međutim, pokazala koliko je neosnovano bilo živeti kao da će cene nekretnina uvek rasti i stručnjaci kažu da je jedan od rezultata aktuelne krize to da su Amerikanci postali štedljiviji nego ikada.
Prošlog meseca, zvanični podaci su pokazali skok štednje na rekordnih 768.8 milijardi dolara na godišnjem nivou, što je najviše od 1959. godine, dok je kamata na štednju skočila do najvišeg nivoa za poslednjih 15 godina i dostgila 6.9 procenata.
"Neke od lekcija koje smo morali da izvučemo je da se ne može živeti od pozajmica ili iznad svojih mogućnosti, kaže Jeger, napominjući da nema logike to što se ekonomski oporavak u prošlosti vezivao za potrošnju umesto za proizvodnju.
Tokom protekle decenije, potrošači su bili zasuti ponudama za kreditne kartice tako da je dug po ovom osnovu porastao za 25 odsto, a potrošnja znatno premašila rast plata.
Do kraja 2008. godine ukupan dug Amerikanaca uključujući stambene kredite, kreditne kartice, kartice pojedinih radnji i zajmove za automobile, dostigao je 14 biliona dolara.
Paradoksalno, istorija pokazuje da je štednja, a ne rasipništvo deo američkog nacinalnog karaktera, pre nego što je prekomerna potrošnja postala takoreći stvar "patriotizma".
Štednja, jednostavan život i težak rad su bili duboko ukorenjeni u vrednosti na kojima je građeno američko društvo i koje su prihvatali puritanci i osnivači zemlje poput Bendžamina Frenklina, čija se izreka "ušteđen peni je zarađen peni" dan danas često pominje.
S padom cena nekretnina i akcija potrošači menjaju navike u svim sektorima, od osiguravajućih kompanija do proizvođača automobila, a makretinška strategija je odnedavno orijentisana na isticanje kvaliteta, rekao je Rojtersu Fren Keli, predsednik bostonske marketinške agencije "Arnold Vorldvajd".
On objašnjava da je "jeftino" još uvek zabranjena reč. Klijentima zato savetuje da istaknu kvalitet koji nude za cenu. "Mekdonalds" je povećao promet zahvaljujući svojim obrocima za dolar, ali i tome što je počeo da nudi kvalitetnu kafu po mnogo nižim cenama nego lanci kao što je "Starbaks".
"Reklamiramo "Mekdonalds" tako što ističemo bolju kafu po odličnoj ceni, ali nikada ne kažemo da je jeftino", rekao je Keli.
Smanjenje cena je jedan od načina da se podstakne prodaja, ali kompanije to ne vole da rade. Mnogi traže način da privuku klijente bez smanjenja cena, nudeći posebne pogodnosti.
"Moderno je dobiti dobru pogodbu", kaže Džindžer Bojl suvlasnica frizerskog salona Planet na Beverli hilsu.
"To više ne funkcioniše, rekla je ona i dodala da sada daje popust od 50 odsto mušteriji koja dovede prijateljicu, kada sledeći put dođe da se šiša.
I dok većina trgovaca na malo trpi gubitke, prodavnice polovne odeće poput "Hausing vorks" iz Njujorka, čija zarada ide pacijentima zaraženim virusom side, popularnije su nego ikada.
Predsednik "Hausing vorksa" Ričard Vorsek, koji je radio u modnoj industriji 20 godina i to sa velikim kompanijama poput "Polo" Ralf Lorena, kaže da je prodaja u julu skočila za 10 odsto bez obzira što je donacija u odeći manje.
Da li će recesija doneti trajnu promenu u ponašanju potrošača veliko je pitanje - većina stručnjaka smatra da su štedljivost i rasipništvo ciklusi koji će se kod Amerikanaca uvek smenjivati, a prodavci na malo se nadaju da su stručnjaci u pravu.
Međutim, za očekivati je da će među običnim građanima biti i onih koji će trajno zaključiti da su srećniji otkako provode manje vremena i novca u gomilanju stvari.
Izvor: D. Aleksić, Tanjug
