Izvor: B92, 26.Jul.2015, 15:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispovest žene koja je živa zakopana: Vrištala sam znajući da tišina znači smrt
"Moje prvo seæanje je zagluujuæa tiina. Bila sam negde izmeðu ivota i smrti. Poslednjim atomom snage ispustila sam vrisak koliko me grlo nosilo. Bila sam zakopana u utu, u kovèegu praine nakon to je raketa pala nedaleko od mene", poèinje prièu Hana Kembel koja je bila kao vojnik u Iraku 2007. godine.
Sunce je prilo i temperatura nedaleko od baze Kamp Èarli u iraèkoj pustinji prela je 40 stepeni.
Hana je bila na dunosti. Imala je 23 godine i dvogodinju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << æerku. Kada je raketa pogodila bazu njene najgore noæne more su se obistinile.
Shvatila je da je iva - ali jedva.
"Leala sam zarobljena. Bol je bio toliki da sam samo ponavljala sebi 'umreæe, umreæe, ako prestane da vriti vie nikada neæe videti æerku Mili", priseæa se Hana. I tako je vritala.
Vritala je i prisetila se kako je sa 17 godina poelela da pobegne iz gradiæa Kumbrije i prijavila se u vojsku. Nikada nije elela da bude vojnik, radila je u administraciji. Udala se sa 19 godina. Postala je majka. Otila je u Irak da radi birokratiju jer je mislila da je ta baza bezbedna. Nije bila.
Oko kreveta je morala da podigne zid od betonskih blokova kako bi bila bar malo bezbednija. Na blokadu je zalepila sliku æerkice.
"Jedne noæi sam peglala unifrmu i prièala sa koleginicom Sali. Zaèula se eksplozija i praina je bila svuda oko nas. Gaðali su nas. Rakete su udarale, a mi smo stavili kacige i legli u svoje betonske 'kovèege' oivièene blokovima. Sve se treslo, a mi smo èekali. Tada, u oblaku praine, rekla sam Sali - nikada vie neæu videti æerku. Teila me je, ali moj strah samo to se nije obistinio", priseæa se Hana.
U noæi kada je kobna raketa pala - Hana nije trebalo da bude tu. Zamenila je mesto sa kolegom koji je dan ranije otiao da vidi porodicu.
"Seæam se samo zvuka i ostalo je magnovenje. Zgrada je direktno pogoðena. Pala sam, a ipka mi je probila lice. Imala sam krvarenje u mozgu, smrskana mi je desna ruka, rapnel mi je pogodio kuk i stomak. Unitena mi je leva noga, a druga ipka mi je probola butinu".
Nema nièeg goreg nego kada otvori oèi, povrati svest i shvati da si iv zakopan - prièa ena.
"Sve je postalo niz bljesaka. Videla sam ih pred oèima kao deliæe filma. U poèetku mozak je bio previe povreðen da shvati da treba da panièi. Bila sam èudno mirna. Dok mi se krv slivala niz lice nisam shvatala ta je ta lepljiva supstanca. Satima sam leala i vritala. Znala sam da je to jedino to moe da dovede spasioce do mene. Da me vrati detetu. Èula sam glasove. Bile su to kolege iz kampa u blizini naeg", priseæa se ena èija agonija nije bila zavrena.
Dva sata su je otkopavali. Uskoro se nala u avionu.
"Dok sam leala pod sedativima sve èega se seæam pre nego to sam sklopila oèi i poletela bilo je lice moje æerke. Krenula sam kuæi".
.jpg)
