Izvor: Studnel.com, 16.Feb.2016, 15:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isidora Sekulić – prva žena akademik
Rođena je u Mošorinu, u Vojvodini, a odrasla je u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu i Somboru. Studirala je u Budimpešti i diplomirala je na grupi za matematiku i prirodne nauke. Radila je kao učiteljica i nastavnica matematike u Pančevu, Šapcu, Skoplju i Beogradu. Pošto je rođena kao državljanka Austrougarske, godine 1910. dobila je srpsko državljanstvo. Bila je udata za poljskog lekara Emila Stremickog, ali, na njenu veliku žalost, nisu imali dece.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << />
Govorila je više jezika i prevodila, između ostalog, sa nemačkog, engleskog, francuskog, ruskog, norveškog i švedskog. Doktorirala je u Nemačkoj. Kao članica raznih ženskih organizacija, bila je njihova predstavnica na mnogim skupovima. Na kongresu Međunarodnog saveta žena u Kristijaniji 1920. godine izabrana je za sekretara glavnog odbora. Bila je jedna od osnivača Udruženja nastavnica srednjih stručnih škola. U njenoj kući jednom nedeljno su održavana okupljanja, gde se govorilo o književnosti, muzici, pozorištu, slikarstvu.
Foto: www.knjizenstvo.etf.bg.ac.rs
Pisala je o Branku Radičeviću, Đuri Jakšiću, Lazi Kostiću, Petru Kočiću, Milanu Rakiću, Ivi Andriću i drugima. Isidora Sekulić pisala je prozu, brojne pripovetke, romane, književne kritike, eseje, putopise, rasprave, beleške. Prvi njen objavljen rad je Šta su Srbinu gusle? u Školskom listu 1893. godine. Penzionisana je 1931. godine. Bila je prva žena u Srbiji izabrana za dopisnu članicu Srpske kraljevske akademije nauka, a zatim i za redovnu članicu Srpske akademije nauka i umetnosti 1950. godine. Bila je i počasni predsednik srpskog PEN-a, potpredsednica Udruženja književnika Jugoslavije i predsednica Udruženja književnika Srbije. Svoje radove objavljivala je u časopisima: Branik, Srpski književni glasnik, Brankovo kolo, Delo, Savremenik, Naša književnost, Letopis Matice srpske, Nova Evropa, Domaćica, Ženski pokret, Misao.
O njenom životu snimljena je TV drama, a Uglješa Šajtinac je dramatizovao njen roman Đakoni Bogorodičine crkve. Svake godine održava se naučni skup i izdaje se zbornik radova Isidorijana. Ustanovljena je i književna nagrada Isidora Sekulić. Isidora Sekulić bila je najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu, a na Topčideru joj je podignut spomenik 2015. godine.
Izvori: wannabemagazine.com, opusteno.rs.
na danasnji danisidora sekulicpisacbiografija
