Izvor: S media, 12.Sep.2010, 21:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Srbi na putu od sapuna do depilacije
Ako je verovati raznim istraživanjima i stručnjacima koji se neposredno bave muškom higijenom i lepotom, naši momci su trenutno „ni na nebu ni na zemlji”, negde između pećinskog čoveka i metroseksualca
Šta je to muška higijena?
Da probamo ovako: prvo je bio pećinski čovek, koji se najverovatnije nije mnogo kupao i udvarao se ženama uz pomoć toljage. Onda je zavladalo Rimsko carstvo, u kojem su i senatori i gladijatori održavali svoje telo čistim i glatkim >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << (za mirise nismo sigurni). Zatim je došlo mračno srednjovekovno doba, kada su zbog nehigijene svako malo izbijale epidemije kuge i kolere. Renesansa je (donekle) obnovila i kult lepog i negovanog tela, a onda je, munjevito, stigao i 20. vek, holivudski filmovi, seksualna revolucija... ljudi su počeli redovno da se kupaju, a žene su takoreći sladostrasno uzdisale za rutavim grudima Berta Rejnoldsa. Ništa im nije bilo lepše od „ljubavnog tepiha” Šona Konerija dok u ulozi Džejmsa Bonda vodi ljubav sa desetak žena (pojedinačno) u roku od dva sata, koliko traje film o neodoljivom agentu 007.
Kako je stigao novi milenijum, tako se oštra granica između muškaraca i žena opasno istanjila, pa je neko iz vrhuške modne industrije izbacio već ozloglašeni naziv – metroseksualac. Autor termina, možda finansijski podmazan od strane kozmetičkih tajkuna, britanski novinar Mark Simpson, definisao je 1994. metroseksualca kao „urbanog muškarca bilo koje seksualne orijentacije, koji ima snažan smisao za estetiku i koji troši veliku količinu vremena i novca na svoj izgled i način života”. Kozmetički saloni su već bili procvetali diljem planete, pa i u maloj zemlji na brdovitom Balkanu. Žene su, bogu hvala, odavno prihvatile sve vrste brutalne kozmetičke torture kako bi izgledale zanosno, a onda je trenutak da i momci, stidljivo, zakucaju na vrata nekog salona i, rumeni u licu, zamole: „Ja bih jednu depilaciju grudi i leđa, ako može”.
Skupa „muška lepota”
Manimo se, međutim, istorije i osvrnimo se na aktuelni momenat prve decenije 21. veka i na ključno pitanje: kako su se (patrijarhalna) zemlja Srbija i njeni ponosni muškarci, skloni ispijanju piva, češanju na nepristojnim mestima (po telu) i gledanju fudbala, uklopili u novo pravilo, koje načelno glasi: treba da mirišeš približno kao i žena. Ako je verovati raznim istraživanjima i stručnjacima koji se neposredno bave muškom higijenom i lepotom, trenutno smo „ni na nebu ni na zemlji”. Negde između pećinskog čoveka i metroseksualca. I malkice, kako je i red, zaostajemo za Evropom. Reklo bi se, taman koliko treba.
Da se sad malo pozabavimo pojedinačnim slučajevima muškaraca koji su brigu o svom izgledu podigli na malo viši nivo, to jest, pored obaveznog sapuna, koriste i usluge kozmetičkih salona. Prema rečima Pece, frizera u beogradskom salonu lepote „Bjuti rum”, takvih je poslednjih godina sve više.
– U proseku, na 100 mušterija, 20 onih koji svraćaju kod nas su muškarci. Uglavnom se odlučuju za klasični kozmetički tretman čišćenja i masaže lica – kaže Peca. Što se depiliranja tiče, prestonički muškarci odlučuju se za skidanje dlaka sa grudi i leđa, i to najčešće u „sezoni” za ovu vrstu sređivanja, u toku leta, kako bi izgledali lepše na bazenu ili na moru.
„Bjuti rum” je takozvani estetski studio, gde posetioci „jačeg pola” mogu da dođu i na kuru za mršavljenje. Osnovni kozmetički tretman za muškarce tu, inače, košta 2.700 dinara, a podrazumeva paru, čišćenje lica, istiskivanje mitesera, masku za piling i, na kraju, masku za negu kože. Šišanje je 500 dinara, tretman mršavljenja (čitaj: skidanje pivskog stomaka) metodom ultrazvučne liposukcije 7.000 dinara, ali da bi efekti bili vidljivi, potrebno je od tri do osam tretmana.
Dakle, ko ne može da priušti ovu finu varijantu skidanja masnih naslaga, može da nastavi da se teši onom ne sasvim tačnom, ali vickastom replikom „da žene vole pločice, spavale bi u kupatilu”.
– Kod nas dolaze uglavnom poslovni ljudi, koji valjda imaju više potrebe da izgledaju lepo i uredno. I dobro je što je tako. Čovek treba da brine o sebi, odavno smo izašli iz kamenog doba, a valjda je svima jasno da muškarac može da brine o sebi i tako što poseti kozmetički salon, a da i dalje ostane muško – govori Peca.
Obrve, grudi, leđa
Takva je situacija u Beogradu, a nešto južnije, u lepom gradu Nišu, muškarci se ređe odlučuju da se odreknu svog „ljubavnog tepiha”. Danijela Lažetić, vlasnica kozmetičkog salona „Šarm”, kaže da je, što se dodatnog ulepšavanja tiče, situacija na jugu prilično alarmantna.
– Mesečno svrati najviše desetak muškaraca, obično zbog čupanja obrva ili tople i hladne depilacije grudi i leđa – kaže Danijela Lažetić.
Nišlije u „Šarmu” moraju da odvoje 400 dinara za toplu depilaciju, a hladna košta 600 dinara. Njena koleginica Nataša kaže da je muška depilacija za momke kraj Nišave obično inicirana od strane njihovih lepših polovina.
– Najčešće devojke nateraju momke da svrate na sređivanje, dakle, u pitanju je fini pritisak, kako je to već i red. Ređe se dešava da drug dovede druga i to obično pre nego što otputuju na more. Međutim, malo koji muškarac se vrati na novu turu depilacije. Činjenica je, to je prilično bolno iskustvo, a kao što je poznato, momci imaju mnogo niži prag tolerancije na bol nego žene – objašnjava Nataša i konstatuje da je ovo, ipak, Balkan.
Takođe kaže da u Nišu metroseksualaca ima samo u tragovima i što se nje tiče, tako može i da ostane.
– Ne bih mogla da se priviknem na to da muškarac obavlja manikir, pedikir, i provodi više vremena pre ogledalom nego žena. Više mi odgovara klasičan Balkanac – iskrena je Nataša. I ona i njen kolega iz Beograda slažu se u jednom: muškarci koji na ličnu inicijativu ili pod pritiskom svrate u salon, odlične su mušterije: mnogo manje zanovetaju od žena.
Ženska reč – zakon!
Na internet forumima koji se bave muškom higijenom, lepo su ilustrovani stavovi muškaraca i žena po ovom pitanju. Osim jasnog insistiranja na osnovnoj higijeni, koja podrazumeva više puta pomenuti sapun, brijač i dezodorans, želje i prohtevi žena kreću se od slučaja do slučaja. Nekim devojkama i dalje ne smeta da njihovi momci budu dlakavi gde je Bog zapovedio, a ima i onih koje su se vrlo brzo svikle na glatko izbrijane grudi i ostale delove tela.
– Ja sam mislila da je moj muž jedini koji se brije tamo dole kad ono... iznenađena sam! Meni se lično sviđa kad je sve čisto, obrijano, podšišano. Moj muž to odradi jednom nedeljno, sasvim uspešno – hvali se jedna posetiteljka foruma. Druga, pak, replicira da joj se uopšte ne sviđa pogled na glatko izbrijanog muškarca jer on onda izgleda „smešno, kao neki dečak”.
– Meni je baš lepo što mi je momak maljav, naročito na grudima – uzvraća dobra žena balkanska.
U celoj priči oko muške higijene i onoga što svaki Balkanac, Britanac, ili Amerikanac treba da uradi da bi bio po volji sebi i ženama, postoji i momenat koji se zove trend. Nije nikakva tajna (a ni teorija zavere) nego činjenično stanje da kozmetička industrija, rame uz rame sa modnom, forsira sve trendove koje se tiču onoga što je „in” ili „aut” kad su u pitanju kreme, maske i losioni, to jest šta bi trebalo da bude lepo ili ružno na muškom telu. Uprkos svemu, bombardovanje reklamama i dalje je namenjeno standardnim „žrtvama”, ženama, kojima prelepe manekenke decenijama objašnjavaju zašto je ta i ta krema jedina koja može da je spasi od starenja i bora. Tržište je ogromno i jako isplativo, a konkurencija ne preza ni od čega.
Nedavno istraživanje jednog engleskog tabloida donelo je podatke koji kažu da 28 odsto reklama ne odgovara stvarnom stanju, a 44 odsto njih nudi ulepšanu sliku. Najgori su oni što prodaju maskare koje, navodno, prave čuda – ispostavilo se da čak 58 odsto modela na fotografijama ima lažne trepavice. A gde god ima tržišta, ima i prostora da se i muškarci uključe u trku. Otuda nije čudo što svako malo muškarci diljem planete bivaju podsećani na to da je u 21. veku postoji ozbiljna podela na „pećinske ljude” i moderne, one što treba da se ugledaju na Breda Pita.
Zaključak? Nije previše epohalan. Još ima žena koje smatraju da je i Bert Rejnolds prava muškarčina, što je dobro. Tuširanje je zakon, kao i sapun, dezodorans i losion posle brijanja (afteršejv). Ostalo je stvar ličnog izbora i dogovora sa našim tolerantnim damama. Da parafraziramo staru izreku iz doba komunizma: „Verujem samo u sud svoje žene!”
------------------------------------------------
Pola našeg stanovništva ne pere zube svaki dan
Statistički podaci, koji često više služe zbunjivanju nego realnom stanju stvari, kažu da ni što se običnog sapuna tiče mi Srbi nismo baš najčistiji. Ovu žalosnu činjenicu pokazuje istraživanje od prošle godine: svaki četvrti stanovnik Srbije pere ruke redovno, skoro polovina se kupa ili tušira manje od tri puta nedeljno, a polovina ne pere zube svaki dan (više od jednom dnevno zube pere 56,7 odsto dece i omladine). Od šuge i žutice, bolesti nehigijene, obolelo je oko 6.000 osoba. Socijalni momenat je neizbežan i u situaciji kada se priča o kupanju i tuširanju: brojke kažu da 66,3 odsto bogatih pere zube redovno, dok najsiromašniji imaju nezavidan skor od 32,3 odsto dnevne brige o zubima.
Ipak, treba imati na umu da je ovo istraživanje urađeno u jeku panike oko meksičkog gripa, pa je više služilo apelu naciji da se što češće kupa, nego realnom stanju stvari. Bakama i dekama koji su ostali na ognjištima u ruralnim sredinama teško da se može zameriti što i dalje primenjuju pravilo pod nazivom „dan u nedelji, određen za tuširanje”. A prosečni korisnik beogradskog javnog prevoza može da potvrdi da Srbi ipak koriste sapun u sasvim zadovoljavajućim količinama.
----------------------------------------------------------
Momci mrze kremove za lice
Postoji stara priča da Britanci, kao i Francuzi, često znaju da se opuste i umesto sapuna koriste dezodoranse. Ipak, u eri primenjenog metroseksualizma, u Velikoj Britaniji je pre dve godine otvoren prvi salon lepote namenjen isključivo muškarcima. U vesti koja je prenela ovu novotariju iz Gordog Albiona, piše i da Englezi ozbiljno konkurišu ženama po pitanju troškova na ulepšavanje, te troše oko milijardu dolara na kozmetiku i ulepšavanje. Salon lepote za muškarce smešten je u Nju Bond stritu, i služi, jasno, uspešnim muškarcima sa dubljim novčanikom i željom da izgledaju lepo i negovano. Već u susednoj Francuskoj, muškarci troše duplo više na kozmetiku. Cinici su oduvek tvrdili da je Francuzima kolonjska voda mnogo draža od sapuna.
Interesantno je zapažanje Džejmsa Mekoja iz kompanije „Mintel”, koja se bavi proučavanjem globalnog tržišta, na račun Britanaca.
– U muškoj populaciji još postoji otpor ideji da muškarac treba da ode na tretman lica ili počupa obrve – zaključuje Mekoj, tvrdeći da većina Engleza, poput često kritikovanih Balkanaca, i dalje smatra da su tuširanje, pranje zuba i dezodorans sasvim dovoljni. Britanski mediji ironično zaključuju da bi Britanci radije popunjavali cementom pukotine na trotoarima, nego što bi naneli bilo koju vrstu losiona na lice.
Stanko Stamenković
Izvor: Politika
