Izvor: S media, 10.Avg.2009, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hormonsko zbližavanje
Da li su naučnici na tragu odgonetke zašto su ljudi u prisnijim vezama srećniji, zdraviji i duže žive od društveno izopštenih? Zbog čega je važno da obedujete s nekim, a ne usamljeni?
Zašto zajednički obrok s devojkom čini čuda za žensko raspoloženje?
Proučavanje na UniverzitetuMičigen (SAD)obelodanilo je verovatan razlog: osećanje emocionalne bliskosti s prijateljem povisuje količinu hormona progesterona koji potpomaže osećaj blagostanja i umanjuje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << uznemirenost i stres.
„Ovo istraživanje ustoličuje progesteron kao mogući deo neuroendokrine osnove društvenog zbližavanja ljudi”,objašnjava Stefani Braun, vodeći autor članka objavljenog nedavno u poznatom časopisu„Hormoni i ponašanje”.
Seksualni hormon koji se koleba s menstrualnim ciklusom, progesteron, pojavljuje se u malim količinama kod žena u postmenopauzi i kod muškaraca. Ranija izučavanja pokazala su da viši nivoi progesterona povećavaju želju za vezivanje s drugima, ali je najnovije prvo koje ukazuje da ga vezivanje za druge povišava. Čak se ovo povećanje dovodi u vezu sa znatnom spremnošću da se pomogne drugima, čak i sebi nauštrb!
Čitanje botanike
„Važno je otkriti veze između bioloških mehanizama i društvenog ponašanja ljudi”,naglašava Stefani Braun iz Instituta za društvena istraživanja Univerziteta Mičigen. „Ove bi nam veze mogle pomoći da razumemo zašto su ljudi u prisnijim vezama srećniji, zdraviji i žive duže od društveno izopštenih.”
Progesteron je lakše meriti od oksitocina, hormona povezanog s poverenjem, zbližavanjem sa svojim izabranikom(com)i majčinskom odgovornošću kod ljudi i drugih sisara. Oksitocin se jedino može izmeriti invazivnom lumbalnom punkcijom ili skupocenim i složenim postupcima snimanja mozga, kao što je pozitronska emisiona tomografija (PET). Nasuprot tome, količina progesterona se odredi iz uzoraka pljuvačke i može biti u vezi sa oksitocinom.
U najnovijem traganju istraživači iz Mičigena ispitivali su spregu između među ljudske bliskosti i progesterona iz pljuvačke kod 160 studentkinja. Na početku su izmerili progesteron i hormon stresa, kortizol, u pljuvački žena, a potom su prikupili podatke u vezi s njihovim menstrualnim ciklusima i o tome koriste li hormonsku kontracepciju ili druge hormonski aktivne lekove. Da bi se nadzirala dnevna odstupanja u iznosima hormona, svi postupci su izvođeni od podneva do sedam sati uveče.
Ženama su nasumice dodeljeni partneri,zatim je zatraženo da izvrše ma kakav zadatak smišljen da izazove osećanje emotivne bliskosti ili delo kojeje emotivno neutralno. U drugom su žene zajedno čitale korekturu rukopisa iz botanike.
Manje uznemirenje
Posle obavljenih dvadesetominutnih radnji, učesnice su igrale kompjuterizovanu kooperativnu kartašku igru sa svojim partnerima, a potom im je opet uzet uzorak progesterona i kortizola.
Nivo progesterona kod ispitanica koje su bile uključene u emotivno neutralne zadatke težio je opadanju, a kod uključenih u zadatke osmišljene da pobude bliskost ili je ostao isti ili se povećao. Količina kortizola nije se menjala na sličan način.
Studentkinje su se vratile sedmicu kasnije i ponovo igrale kompjuterizovanu kartašku igru sa svojim prvobitnim partnerima, a zatim su im izmerili progesteron i kortizol. Istraživači su ispitali i veze između nivoa progesterona i toga s kojom su verovatnoćom učesnice rekle da bi za svoga partnera rizikovale život.
„U prvom delu istraživanja nismo pronašli dokaze za sponu između progesterona i spremnosti da se žrtvuje”,nastavlja Stefani Braun. „Ali sedmicu kasnije, povećan progesteron predskazao je povišenu spremnost da izjavite da biste rizikovali život da pomognete svom partneru.”
Nalazi su u saglasnosti s novom evolucionom teorijom altruizma koja tvrdi da hormonska osnova društvenog vezivanja omogućava ljudima da potisnu lični interes kada je to potrebno da bi potpomogli blagostanje druge osobe, kao kada brinu o deci ili pomažu bolesnim članovima porodice ili prijateljima.
Ovi rezultati pomažu da se objasni zbog čega društvene veze nose korist za zdravlje –veza koju je prvi put prepoznao pre 20 godina sociolog sa Univerziteta Mičigen Džejms Haus.
Mnogi hormoni uključeni u vezivanje i ponašanje povezani s potrebom da se pomogne vode smanjivanju stresa i uznemirenosti i kod čoveka i kod drugih životinja. Sada se vidi da je viši progesteron, možda, deo psihološke osnove ovih učinaka.
Stefan Vukašin
Izvor: Politika
