Izvor: B92, 09.Jul.2015, 23:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Emotivni prtljag: Šta ga čini, odakle ga nosimo i gde
Ako je neko bio odbačen kao dete, u odrasloj dobi srljaće u odnose u kojima će pokušavati da nađe ono što je izgubio u detinjstvu...
Niko od nas nije imao savršeno detinjstvo. U nesavršenom svetu, u porodicama koje čine nesavršeni roditelji, braća i sestre, među nesavršenim vaspitačima u vrtiću, učiteljima, decom u školi - nismo mogli da prođemo bez određenog emotivnog prtljaga.
Taj emotivni prtljag koji smo dobili u detinjstvu i poneli u svet odraslih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su potisnuta osećanja. Neko je dobio manji teret, neko veći, a sadržaj tereta je koktel emotivnih odgovora na kojekakve neugodne životne situacije u kojima svoja dečija osećanja nismo imali priliku da podelimo s odraslima koji bi ih doživeli, razumeli i podržali nas da ih izrazimo.
Potisnuta osećanja možemo shvatiti kao jednu vrstu magnetizovanih emotivnih puzli. U sebi nosimo emocije koje teže da budu izražene i prihvaćene i zato nas vuku u situacije u kojima bi dobro "sele", u kojima bi mogle da se manifestuju, privlače nas u kontekst u koji bi se uklopile da bi slika bila potpuna.
Ta potpuna slika zapravo je varka, to je celina koju nismo osećali u detinjstvu, porodični uslovi koji su nam trebali, ali ih nismo dobili. Međutim, emotivna puzla će nas vući prema potpunoj slici sve dok ne osvestimo da je to razbijeni komadić dečijeg emotivnog sveta, a ne stvarnost koju možemo da oživimo u sadašnjosti.
Na primer, uzmimo nekog ko je odrastao uz nezainteresovanu majku koja ga je odbacivala. Njegov unutrašnji komadić slagalice zvan odbačenost teraće ga da posle, u odrasloj dobi, pokuša svoju povređenost da zaleči na dva načina:
