Izvor: SrbijaDanas.com, 18.Nov.2020, 18:56
Dr Katarina Sedlecki: Devojke prve odnose imaju pre 16 - za roditelje u Srbiji to je TABU TEMA
Dr Katarina Sedlecki o se*sualnim odnosima i tinejdžerima u našoj zemlji.
Granica stupanja u prvi seksualni odnos iz godine u godinu se spušta, a zbog nedovoljnog znanja o upotrebi kontraceptivnih sredstava sve je veći rizik za trudnoću kod adolescentkinja, kaže dr Katarina Sedlecki, savetnik u Republičkom centru za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić”.
- Naša onlajn istraživanja pokazuju da adolescentkinje >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << u Srbiji u proseku imaju prvi se*sualni odnos sa 17 godina, dok četvrtina u se*sualne odnose stupa sa 16 godina i manje. Nažalost, u proseku jedna od 20 devojaka uzrasta od 15 do 19 godina već je imala prekid trudnoće - upozorava dr Sedlecki.
Broj abortusa kod adolescentkinja se procenjuje na oko 3.000, odnosno na 20 promila, što znači da se 20 od 1.000 devojka u jednoj kalendarskoj godini podvrgne ovoj nasilnoj intervenciji.
Nalazi istraživanja govore da se 10–16 odsto devojaka već u prvim godinama polnog života suoči sa neželjenom trudnoćom i abortusom.
Namerni prekid trudnoće višestruko ugrožava zdravlje žene, a zbog nezavršenog razvoja, kod devojaka su komplikacije od ove intervencije mnogo češce.
To su povrede unutrašnjih polnih organa, krvarenje, anemija i infekcije. Nastala zapaljenja polnih organa mogu da uslove smanjenje ili gubitak plodnosti i da dovedu do invaliditeta sa hroničnim bolom u maloj karlici i smanjenjem seksualnog zadovoljstva. Abortus predstavlja i emocionalno traumaticno iskustvo, tako da može da dovede do depresije i izolacije devojke.
S druge strane, ni nastavak maloletničke trudnoće nije srećno rešenje jer takođe ugrožava zdravlje devojke, ali i bebe koja se češce rađa nedonesena, niske telesne mase na rođenju i koja je u većem riziku da u prvim godinama života doživi nezgodu, infekciju ili hitno stanje. Pored toga, maloletni roditelji imaju manje šanse da ostvare stabilnu partnersku vezu i da se ostvare na ličnom i profesionalnom planu.
Pravo vreme za stupanje u se*sualne odnose je teško iskazati uzrastom. Zato je najbolje reći da je pravo vreme onda kada mlada osoba proceni da je zrela za to. Neko će zrelost dosegnuti ranije, neko kasnije, ali je važno razumeti da to ne umanjuje vrednost nečije ličnosti niti kvalitet života. To samo znači da nije u svim aspektima ostvarena zrelost odrasle osobe.
- Ja bih rekla da stupanje u se*sualne odnose predstavlja veoma ozbiljnu i složenu odluku i značajan čin u životu svake mlade osobe. Odluka je ozbiljna zbog mogućih posledica, a složena je jer osobu stavlja pred mnoga pitanja kao što su: Zbog čega želim to da uradim? Da li sam zaista spreman ili spremna za to? Da li sam s pravom osobom? Da li se dovoljno dobro poznajemo? Šta prema njoj osećam? Da li znam kako da se zaštitim od neželjenih posledica? Kako ću se osećati ako to uradim, odnosno ne uradim? Kako će roditelji i okolina reagovati - navodi Katarina.
Ako osoba nije sigurna u svoja osećanja i neodlučna je kako da postupi, to je siguran znak da odluku treba odložiti za kasniji uzrast.
Treba li u sve škole u Srbiji uvesti predmet se*sualno vaspitanje?
– Svakako da je vaspitanje mladih o bezbednom se*sualnom ponašanju od ključnog značaja ne samo za sprečavanje posledica koje mogu da ugroze zdravlje i plodnost mladih već i da bi im se omogućilo da razviju kompletnu seksualnost i budu zadovoljni svojim polnim životom. Saznanja koja oblikuju njihov kasniji model se*sualnog ponašanja mladi neminovno stiču već u prvim godinama života, neretko preslikavajući model ponašanja svojih roditelja. Otuda je važno da se u porodici otvoreno i na način primeren uzrastu deteta razgovara o različitim temama poput partnerskih odnosa, trudnoće, kontracepcije, seksualne orijentacije, rizičnih ponašanja i polno prenosivih infekcija - zaljučila je.
Kako su to rešili u razvijenijim zemljama?
- U većini zemalja Evrope postoji neki oblik se*sualne edukacije mladih. Toj važnoj temi je veliku pažnju posvetila i Svetska zdravstvena organizacija, koja je sačinila standarde seksualne edukacije za region Evrope. U tom veoma vrednom dokumentu koji je implementiran u brojnim zemljama Evrope izdvajaju se dva bitna elementa. Prvi je da sa seksualnom edukacijom treba početi već u prvim godinama života, primereno uzrastu deteta. Drugi element je da seksualna edukacija treba da bude sveobuhvatna, odnosno da uči mlade ne samo fiziološkim aspektima reprodukcije već i psihosocijalnim aspektima seksualnosti, uključujući i toleranciju prema različitim seksualnim orijentacijama, te životne veštine komunikacije u partnerskoj vezi, donošenje odluka, prepoznavanje i izbegavanje rizika - objašnjava doktorka.
S kim tinejdžeri najčešće pričaju o se*su?
- Jedno istraživanje sprovedeno u tri beogradske srednje škole je pokazalo da su vršnjaci i sredstva javnog informisanja, uključujući i internet, najvažniji izvori saznanja mladih o seksu i srodnim temama. To je potvrdilo i trenutno istraživanje koje se putem fokus grupa sprovodi u Beogradu. Ipak, devojčice o tim pitanjima ponekad pričaju i sa roditeljima - ispricala je Katarina.
Da li je se*s ipak tabu tema u većini porodica?
- Približno polovina roditelja sa decom nikada nije razgovarala o se*su, trudnoći, kontracepciji ni o polno prenosivim infekcijama, a među se*sualno aktivnim devojkama samo četvrtina ima roditelje koji im aktivno pomažu da očuvaju zdravlje koristeći zaštitu od trudnoće i polno prenosivih infekcija - upozorava doktorka.
Kada je pravo vreme za stupanje u se*sualne odnose?
- Pravo vreme za stupanje u seksualne odnose je teško iskazati uzrastom. Zato je najbolje reći da je pravo vreme onda kada mlada osoba proceni da je zrela za to. Neko će zrelost dosegnuti ranije, neko kasnije - zakljucila je.
dr Katarina Sedlecki, savetnik u Republičkom centru za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić”
Nastavak na SrbijaDanas.com...
.jpg)
