Izvor: S media, 24.Avg.2010, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobra kupovina ili šarena laža?
U jeku su najveći letnji popusti obuće i odeće. Na izlozima većine butika istaknuta su sniženja i do 70 odsto. Iako radnje koje se drže napisanog vrve od kupaca, velika sezonska rasprodaja pokreće neminovna, stara pitanja: da li su popusti zaista pravi, ima li u njihovim reklamama obmane i šta se sve može kupiti po nižim cenama?
Majice za 290, suknje za 490, baletanke za 500, haljine od 690 dinara, samo su neki od komada brendirane garderobe koja se ovih dana može kupiti >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u gotovo svim radnjama globalnih modnih etiketa. Sezonsku potrošačku groznicu podgreva sveopšte šarenilo rastućih brojki koje garantuju duplo, pa i troduplo niže cene.
Jesu li veliki sezonski popusti koji nas ovih dana vrebaju sa gotovo svakog izloga kraj kojeg prođemo zaista tolika sniženja cena, kako obećavaju, ili pak pre šarena laža za odobrovoljavanje, navođenje i zavođenje zbunjenih kupaca? Šta se sve to nudi na popustima i jesu li i velika sniženja cena za nas i dalje skupa?
Vi ste nam, drage čitateljke, na naša pitanja i "rasprodajske dileme" ovako odgovarale:
“Sniženje je jedna velika šarena laža, kako se to kaže. Nije sve to kao što piše. Piše da je veliko sniženje, a ja nikad ne nađem nešto što je tako sniženo”.
“Ono što je jeftino, obično je lošeg kvaliteta”.
“Mislim da su za tu vrstu kvaliteta koji nama ovde nude, i sa sniženjima to izuzetno visoke cene. Pre par meseci sam bila u Americi i tamo su zaista prava sniženja i kvalitet u odnosu na kvalitet koji se nama ovde servira. Tamo su zaista prave rasprodaje na koje ljudi idu porodično i vraćaju se sa punim kolicima najrazličitijih stvari”...
A veliki broj je i onih koji sniženja nikada ne prate, jer nemaju vremena da kupovinu planiraju, pa kupuju kad im šta zatreba.
Kultura rasprodaja u nas - još je u povoju, kazu upućeni, jer se ovde rasprodaje i dalje smatraju poniženjem, a ne sniženjem. Kupci tu očekuju drugorazrednu ili trećerazrednu robu, a trgovci opet, kupce koji kupuju na rasprodajama smatraju - takođe drugorazrednim. Valja znati da sniženja služe za tzv.impulsivne kupovine, gde ne treba tražiti kapitalne ili određene delove garderobe, kaže stilista, Ašok Murti.
-Nemojte da krenete da tražite nešto što je zaista bitno, što ste isplanirali, jer možda ćete ga naći, ali dopustite da vas sniženje iznenadi. Tako ljudi kupuju napolju. Oni ne dolaze ciljano da kupe plavu haljinu. Oni dođu u outlet pa traže. To vam je kao jedna vrsta buvljaka: ne možete na buvljaku da tražite nešto što ste zamislili, već nešto što će vas privući cenom, izgledom, kvalitetom, savetuje Murti.
Garderoba je u Srbiji i dalje znatno skuplja nego u svetu. Obavezno za jednu petinu, zbog carine koju plaćamo dok ne uđemo u sistem trgovine evropske ekonomske zajednice. Pa tako kad kupujemo u inostranstvu i kad se vratimo - dobijemo refundiranu taksu, te uštedimo 30% . Kao da smo ovde kupovali na rasprodaji.
-Druga stvar je što veliki brendovi kod nas postoje kao ekskluziva. Boš, Max Marra, Burberry npr. operišu sa relativno malom količinom robe da bi na sniženjima mogli da ponude ozbiljan asortiman, pa tako na sniženjima ostane ono što niko nije hteo, što je bilo preskupo, i to su jako male količine i mali asortimani... U principu to i nije toliko sniženo da vi kažete: ”Uau, nema veze, uzeću svih pet stvari, bez obzira što mi u stvari i nisu potrebne". Kada kod nas bude profunkcionisao sistem tih velikih outleta(prvi će biti otvoren u Inđiji), koji će moći da usisavaju ozbiljne količine garderobe, i kada se to bude radilo po svetskim principima gde je u stvari neprodat komad - mrtav komad garderobe, i kad prevaziđemo tu našu logiku tipa ”nema veze, sačekaću sledeću sezonu ako je nešto kvalitetno i nije se rasortiralo"(tj. postoji u svim brojevima), pa ga vi stavite u magacin i ponudite kao nešto novo sledeće godine. E kad sve to prođe i mi budemo shvatili da je garderoba nešto što je proisteklo iz mode, a moda je zanimanje koje je najbesmislenije od svih, jer onog trenutka kad se realizuje ona je već prestala da postoji, nije više moderna, već je nekako paše, pa vama to jedno obično dugme u zavisnosti od toga da li je belo ili žuto iz sezone u sezonu određuje da li ćete vi to nešto prodati sada ili nikad. E, kad sve to budemo shvatili i svi ti mehanizmi počeli da funkcionišu onda ćemo postati deo tog sveta, objašnjava Ašok Murti.
-Ono što je dobro kod nas – jeste da imate i novu robu i sniženja, i sad je to nešto što najčešće izbezumljuje naše potrošače: kad uđu negde i vide nešto savršeno novo iz ove sezone - pitaju: ”a zašto piše 70% kad je po punoj ceni?”
Zato što je to nova kolekcija. Moraćemo da naučimo da u svetu postoji roba po tri ili četiri različite kategorije sniženja, u zavisnosti od trenutka kad je ona ušla u radnju. Danas se cela modna industrija, pa i giganti koji su nekad radili na polugodišnjim kolekcijama, tj. na dve kolekcije: proleće/leto i jesen/zima, pretvaraju u četvorogodišnje proizvođače - četiri kolekcije po godini, znači četiri potpuno nove isporuke. Tako da će se dešavati da u jednom trenutku imate jesen, zimu ili proleće u radnji po različtim cenama, što opet omogućava svakom kupcu da se opredeli onog trenutka kada će kupiti, a vi u svakom slučaju ako računate na sniženje - morate da računate i da je to sužen izbor i da su bolji komadi sigurno otišli.
Ipak, neke stvari se pomeraju - nekada smo kupovali letnju garderobu na jesen - sada sniženja kreću na vreme. Još samo da bunde i zimsku garderobu počnemo da kupujemo u avgustu, kao i zapad. To će značiti da su stvari došle na svoje, kad i mi neke stvari možemo unapred.
Izvor: S media; autor: Smiljana Popov
