Izvor: S media, 29.Dec.2009, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dani za radost, susrete, nove početke...
U novogodišnjoj noći, u kojoj se ispraća stara i dočekuje nova kalendarska godina, kao da se nakupi sva radost i dobro raspoloženje. Čitav svet se raduje, veseli, pleše, ljubi... Gomilaju se nade i očekivanja, mnogi od nas maštaju da će nova godina biti bolja od prethodne, da će se dogoditi prava ljubav i da će sve loše otići u zaborav. Odlazak stare i dolazak nove godine tera nas na razmišljanje, na svođenje računa, sumiranje uspeha i neuspeha, na nadu i iščekivanje da će >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sa novim kalendarom krenuti i pozitivne promene u našim životima. Ali, početak nove mnogi će dočekati sa nemirom, naročito ako ni prethodna nije bila dobra.
Tako praznici i sve ono što ono što uz njih ide, mnoge ljude “oboji” melanholijom, tužnim i depresivnim raspoloženjem. Ako ste u toj kategoriji ljudi, ne očajavajte, savetuju stručnjaci. Praznična depresija svojstvena je mnogima, iz različitih razloga, a istraživanja poslednjih godina svedoče da su praznici sve češće i za sve više ljudi izvori stresa i okidači depresivnih osećanja.
Zbog čega postoje takve razlika u doživljajima? Zbog čega su neki opijeni slavljem, radosni i bezbrižni, dok su drugi tužni, neraspoloženi i pesimistični?
Stručnjaci tvrde da postoji mnogo faktora koji utiču na to kako ćemo doživljavati praznike, ali da su najvažniji uticaj vaspitanja, životne okolnosti, sredina u kojoj živimo, pol, starosno doba, naš lični doživljaj sebe i drugih...
U zavisnosti od toga u kakvoj porodici smo rasli, radovaćemo se praznicima, ili će nam oni biti sasvim “obični” dani. Zbog toga veliki broj školskih psihologa savetuje da deci praznik učinite posebnim i drugačijim. Radost koju treba da osete tokom prazničnih dana, nije data genetikom. Grade je roditelji, praveći toplu porodičnu atmosferu, čuvajući tradiciju darivanja i lepih želja, čime detetu nepovratno usađuju naviku da su praznici, ipak, drugačiji od ostalih dana.
-Životne okolnosti, takođe, bitno određuju kako ćemo doživljavati praznične dane. Sociolozi tvrde da je “praznična depresija” problem modernog doba i da je najčešće povezana sa lošom ekonomskom situacijom ili nezadovoljavajućim ličnim i emotivnim životom. One koji su slabijeg materijalnog stanja, tvrde stručnjaci, između ostalog, razdire i osećaj uskraćenosti i nemogućnosti da kupe poklone za sve one koje bi želeli da daruju. Neispunjeni su, razmišljaju, koliko su nisko na “životnoj lestvici”, što je dobra osnova za depresivno raspoloženje. Oni koji imaju loš emotivni život, za vreme praznika izrazito su utučeni. To je posledica samoće ili bolnog rastanka, pa se osećaju još više emotivno siromašniji kada su u tim “posebnim” danima sami, ili u porodičnim problemima. Usamljeni su tužniji i imaju osećaj da su napušteni.
Sa druge strane, emotivno ispunjene osobe mogu sve. Za njih nema granica, sreća je trajno stanje, pa su praznici samo još jedna prilika da se još više uživa u zajedničkim trenucima, nežnostima, odmoru... Ono što je interesantno, tvrde stručnjaci, jeste da se veliki broj veza ili brakova završava upravo tokom praznika. Zbog čega?
Poznato je da su praznici trenutak kada svodimo račune, upuštamo se u razgovor sa samim sobom, preispitujemo stavove i ciljeve. I baš zbog toga, mnogi se baš za Novu godinu odlučuju da krenu drugim putem. Onima koji su ostavljeni tokom praznika oni više nikada neće biti isti, tvrde stručnjaci, pa sve druge okolnosti koje su ih nekad radovale tada padaju u senku. Njima su potrebne godine, ponekad i čitav život da dozvole prijatnim osećanjima da se vrate u njihovu svakodnevicu,
pa i u praznike.
Ali, zbog posebne atmosfere i “novogodišnje euforije”, dešava se i obrnut proces. Naime, mnogo veza započne baš tokom prazničnih dana, jer je većina ljudi opuštenija, manje opterećena obavezama i otvorenija za nove susrete.
Polovi, dokazano je, različito vrednuju i doživljavaju praznike. Generalno, dame im pridaju mnogo više značaja. One su te koje, ukoliko su domaćice kuće, prave porodičnu atmosferu i brinu se o tome da sve bude savršeno i na svom mestu. Tako, statistike kažu da bračni parovi mnogo više neguju tradiciju proslavljanja praznika, nego samci. Parovi žele da praznike provedu uz dobru trpezu, drage ljude i opuštajuće razgovore. Samci, sa druge strane, različito reaguju, pa neki u zabavama i proslavama koje dolaze vide svoju šansu da konačno nekog upoznaju, dok su drugi depresivni i neraspoloženi. Muškarci, kažu mnogobrojna istraživanja, ne polažu mnogo na praznike. Za većinu njih, nezavisno od emotivnog statusa, oni su samo dani odmora, prilika da se opuste uz dobru hranu i koju čašicu više.
Mladi, uglavnom praznuju praznike svim srcem, kažu psiholozi. Optimizam je svojstven mladosti, njen je verni pratilac, pa pored toga što očekuju odličnu žurku za “najluđu noć”, mladi ljudi su puni nade o boljem životu, maštaju o uspesima, dostignućima i znanjima u danima koji dolaze. Stariji, sa druge strane, različito doživljavaju praznike. Za neke od njih oni su povod da se porodica okupi, dok druge zabrinjava činjenica da Nova godina ne donosi ništa više od još jednog rođendana.
Naš lični doživljaj sveta i života veoma je bitan u tome kako ćemo provoditi i osećati praznike, kažu psiholozi. Optimisti, ljudi koji se ne daju lako obeshrabriti, vole praznike. Oni su za njih izazov, nova šansa za lepe trenutke, slučajne susrete, nova prijateljstva. Čak i ako su sami i trenutno u lošoj ekonomskoj situaciji, oni će od praznika uzeti ono najbolje, prepustiće se ponuđenom uživanju. Njima će biti prijatno i ako budu sami kod kuće u “najluđoj noći”. Gledaće televizijski program, odabrati neku dobru komediju i na spavanje otići nasmejani i raspoloženi, a sutradan će telefonirati svim prijateljima i dragim osobama puni lepih želja.
Oni koji su pesimisti, koji na život gledaju kroz “tamne naočare”, neće se te navike odreći ni za praznike. Smetaće im mnoge stvari, nerviraće ih gužve po prodavnicama i ulicama, a novogodišnja trpeza nikada neće biti savršena. Ali, to je već dublji problem, tvrde stručnjaci. To je posledica negativnih osećanja koja se skupljaju godinama, a novogodišnji prazici samo ih jače “izbacuju” na površinu.
U svakom slučaju, kojoj god kategoriji ljudi da pripadate, pokušajte da barem tih nekoliko dana promenite svoj stav u
pozitivnom smislu i pokušajte da uživate. Smejte se, radujte, ne odbijajte pozive prijatelja da im se pridružite na zabavama. Opustite se, na trenutak zaboravite obaveze i probleme koji vas pritiskaju. Uvek postoji šansa da se sve promeni, da doživite iskrenu ljubav, promenite karijeru ili napredujete u bilo kom životnom segmentu. Život je prepun lepih iznenađenja, ali samo ako im dozvolite da se dogode.
KO SE NAJBOLJE PROVODI
Statistike kažu da se za praznike najbolje provode i osećaju ljudi koju su u “svežoj vezi”. Početak ljubavi, zaljubljenost i euforija koju ona nosi, aktiviraju hormone zadužene za dobro raspoloženje, pa se oni svakog dana osećaju kao da je Nova godina. Posebna atmosfera u gradovima, na ulicama, u domovima, samo pojačava prijatan osećaj koji već poseduju. Zbog toga se oni jako raduju praznicima, pažljivo biraju toalete za najluđu noć i danima razmišljaju na kom mestu će je dočekati. Takođe, statistika pokazuje da najviše ljudi Novu godinu dočekuje u društvu dragih osoba, uz obavezan šampanjac u ponoć, i mnogo lepih želja.
OKRENITE “NOVI LIST”
Mnogi od nas skloni su da baš za Novu godinu reše da “okrenu list”. Tačnije, obećavamo sebi da ćemo loše navike ostaviti u staroj i da će nova godina doneti mnogo pozitivnih promena koje priželjkujemo.
Kako okrećemo i novi kalendarski list, nije loše napraviti planove i spisak želja za godinu koja dolazi. Koliko ćemo uspeti, odnosno koliko ćemo zacrtanog ostvariti, zavisi od motivisanosti i iskrene želje da se menjamo. Nova godina u tom smislu ne čini razliku u odnosu na druge dane u godini, ali simbolički može da nas natera da se zapitamo šta bismo želeli i da sa prvim danom nove godine hrabro krenemo u susret svojim snovima.
Izvor: Novosti
