Izvor: S media, 01.Mar.2010, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dali u Beogradu
U okviru Frankofonije, kojom se svakog marta, već godinama, u Francuskom kulturnom centru obeležava mesec francuskog jezika i kulture, Beograđani će imati jedinstvenu priliku da vide radove čuvenog španskog slikara Salvadora Dalija, inspirisane Lafontenovim basnama.
DALI U LAFONTENOVOM SVETU
Ili
Lafontenov Bestijar po Salvadoru Daliju
Gavran i Lisica, Konj i Vuk, Lavlji dvor, Bolesni Jelen, Hrast i trska, Životinje obolele od >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kuge..., samo su neke od svima nama dobro poznatih Lafontenovih basni koje je Salvador Dali oživeo snagom svoje čudesne imaginacije, a koje ćemo tokom celog meseca marta imati jedinstvenu priliku da vidimo u Francuskom kulturnom centru. Reč je o seriji od 12 grafika (bakropisa), doradjenih akvarelom, koje ilustruju basne slavnog francuskog pesnika Žana de Lafontena.
Strasnu, radoznalu i iskričavu Dalijevu zamišljenost i okupiranost Lafontenovim svetom neki objašnjavaju postojanjem bar jedne zajedničke tačke između provokativnog i ekstravagantnog nadrealiste s jedne, i basnopisca veličanstvenog XVII veka, s druge strane, a to je oštar i britak pogled na svoje savremenike. Iako su obojica različiti u načinu rada, vole preciznost i koriste živ i čvrst potez ili reč. Dali je ilustrovao mnogobrojna dela, od Servantesovih do Apolinerovih, preko Šekspirovih i Lotreamonovih. Ovom prilikom obrađuje Lafontenov Bestijarij: tih dvanaest ilustrovanih basni vrve od čudesnih bića u kojima prepoznajemo celi Dalijev univerzum, ističe kritika.
Salvador Dali (1904 -1989)
Dali je u istoriji zapamćen po svojim snažnim i bizarnim slikama, te kao jedan od najpoznatijih predstavnika nadrealizma u slikarstvu. No, uprkos njegovom jedinstvenom načinu slikanja, mnogi stručnjaci upravo zbog toga smatraju da je bio pod uticajem renesansnih majstora. U mnoštvu njegovih radova izdvajaju se oni sa slavnim Mekanim satovima (1931), koji su korišteni u mnogim igranim i animiranim filmovima. Sarađivao je i s Volt Diznijem, sa Alfredom Hičkokom, Luisom Bunjuelom u čijim filmovima je čak i glumio.
Pored slikarstva, Dali se bavio i ilustracijom, počevši da ilustruje u Parizu izdanja nadrealista. Oslikao je remek-dela književnosti, kao što su Don Kihot, Alisa u zemlji čuda, Tristan i Izolda i - Lafontenove basne.
A priča o Lafontenovim basnama potiče iz davnina i vraća nas u doba grčkog pisca Ezopa. Lafonten je izmenio prvobitne basne i običnu prozu pretvorio u suptilne pesničke stihove. Kroz njih je opisivao i kritikovao život na dvoru Luja XIV. Prve ilustracije Lafontenovih basni potiču iz 1759, kada je kraljev slikar životinja Žan-Batist Udri oslikao svih 245 pesama. Mogi umetnici su se nadahnuli Lafontenovim basnama, kako slikari, tako i grafičari, vajari, ali i primenjeni umetnici.
U ovoj Dalijevoj seriji ilustracija, čuveni slikar prilagodio je svoj simbolički stil moralističkom tonu Lafontenovih basni a svoje umeće rada pokazao je pošoar tehnikom, kojom je oplemenio grafiku bojama. Potpisao je i obeležio svaku od originalnih tabli običnom olovkom i time potvrdio njihovu autentičnost.
Zanimljivo je da na severu Francuske postoji muzej Žan de Lafonten u Šato-Tjeriju, smešten u rodnoj kući pesnika (www.musee-jean-de-la-fontaine.fr).
„Genijalan slikar, Salvador Dali bio je i sineasta, polemičar, kritičar umetnosti i daroviti pisac. Umetnički izvođač svoje sopstvene basne, umeo je samog sebe da izlaže na scenu, vešto se prodevajući između istine i maštarije, između iskrenosti i pretvaranja. Teško se može u potpunosti obuhvatiti delo bilo kojeg umetnika, bilo kojeg pesnika, a Dalijev stvaralački dar beše udvostručen darom neverovatne rečitosti koji mu je omogućavao taj kontrolisani delirijum i zahvaljujući kojem je sa nadrealističkom bistrinom duha igrao karikaturalnu ulogu genijalnog društvenog lakrdijaša. Iako je Žan de Lafonten negovao društveno ponašanje koje je bilo sušta suprotnost dalijevskom besomučnom ludiranju, ne čudi što je i on takođe gradio o sebi, sa savršenim majstorstvom, karikaturalnu sliku pomalo nedruštvenog „Dobričine“ i sanjara. Uvođenje te karikaturalne i dopadljive slike bez sumnje mu je proširilo polje slobode i omogućilo mu da obuhvati jednim od najbritkijih i najzajedljivijih pogleda svoje sunarodnike sklone, zahvaljujući toj slici, da mu lakše progledaju kroz prste.
Sredstva i način jesu drugačiji, ali sistem odbrane i oklop primenjen shodno društvenim pravilima veoma su slični.
Zaljubljenik u književnost, Dali je ilustrovao veoma brojne tekstove: od legende o Viljemu Telu do Lotreamona, preko Šekspira, Benvenuta Čelinija, Servantesa, Dantea, Pjera de Ronsara, Apolinera, Markiza de Sada, Mao Cetunga i Biblije... Stoga nije neobično što ga behu privukle „Basne“ Žana Lafontena, koji je inače veoma prisutan u katalonskoj frankofonoj kulturi.
Još jedna zajednička crta slikara i pesnika basnopisca: premda nije bio okrenut prošlosti, Salvador Dali je kao i Žan Lafonten osećao veliko poštovanje prema istorijskom nasleđu i umetnosti prethodnih vremena. Beše pristalica Starih, sklon podražavanju.
Poput Lafontena, slikar je pridavao veliku pažnju uticaju sećanjâ iskristalisanih u preciznim, sugestivnim slikama, koje je slikar veoma brižljivo postavljao u prostor, a pesnik u tekst. Realnost dva stvaraoca gotovo fotografski se rekonstruiše pred našim očima. Nju je kod Dalija pročistio nadrealistički medijum, a kod Lafontena prenošenje u svet životinja: u pitanju je veoma suptilna igra preslikavanja i kod jednog i kod drugog.
Doduše, Dalijev Bestijarijum nije isti kao Lafontenov: slikarov je zastranjujuće luckast, neurotičan, nastanjen pohotnim kreaturama što se krevelje u svojim snoviđenjima. Na ovih jedanaest gravira basni […], ipak nalazimo konstante dalijevskog sveta: pustinjske pejzaže, antropomorfnu vegetaciju, dvostruke slike, ženu-konja, kvrgave ruke dugih noktiju, gavranov sir pretvoren u žitki sat, sveopštu žitkost oblikâ, neku vrstu tako dalijevske nelagode. Njegova šetnja zemljom Lafontenovih basni je nadasve šetnja zemljom sopstvenih priča, koja je ujedno i zemlja njegovih snova i delirijumâ.
„Budite uvereni“, pisao je Dali u svom dnevniku, „da čuveni žitki satovi nisu ništa drugo do paranoični kritički meki i ekstravagantni kamamber usamljen u vremenu i prostoru“. Treba umeti probati „paranoični kamamber usamljen u vremenu i prostoru“ i, kao što lepo beše rekla lisica, „ova pouka doista vredi jednoga sira“, navodi Kristijana Sinig-Hâs, konzervatorka nacionalne baštine i direktorka Muzeja Žana de Lafontena
Od 1. marta do 2. aprila pogledajte ovu poslasticu od izložbe u Francuskom kulturnom centru, Knez Mihailova 31.
1. marta od 20h izložbu otvara ambasador Francuske, g. Žan-Fransoa Teral, a Lafontenove basne čita Miki Manojlović. Dobrodošli!
Izvor: S media; Smiljana Popov
