Izvor: Savršena.com, 02.Jun.2015, 00:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li mame u Srbiji pravilno hrane svoju decu?
Glumica Milena Vasić sa svojim sinom Lavom
Slatkiše i grickalice deca u Srbiji uveliko jedu sa 11 meseci – praktično dok još nisu ni prohodala.
Nešto kasnije, kada napune 16 meseci, roditelji ih hrane brzom hranom – roštiljem, pomfritom i picom.
Ovi zabrinjavajući podaci rezultat su nacionalnog istraživanja na temu Da li zdravo hranimo decu uzrasta do 3 godine, koje je obuhvatilo 500 mama iz svih krajeva Srbije.
Na inicijativu >> Pročitaj celu vest na sajtu Savršena.com << Humane, proizvođača dečije hrane, istraživanje je, povodom 1.juna Svetskog dana roditelja, sprovela agencija Masmi. Rezultati su prezentovani na druženju Humana mama zna šta je zdrava hrana.
Slatkiši, grickalice i brza hrana su opasni i neprihvatljivi za decu
Prema rečima dr Gorana Vukomanovića, pedijatra Dečije univerzitetske klinike Tiršova, studija je temeljno sprovedena, i pokazala je iznenađujuće rezultate.
“Očigledan je nedostatak u edukaciji majki u pogledu ishrane beba u prvim godinama života. Zabrinjavajuće je prerano i prečesto uvođenje slatkiša i grickalica u ishranu beba. Podatak da 69% majki mališanima daje da probaju gazirana pića pre navršenih 17 meseci je zaista za veliku brigu, imajući u vidu brojne nezdrave efekte gaziranih napitaka kod dece”, ističe dr Vukomanović.
Čaša voćnog soka od 2dl ima u sebi 2 supene kašike šećera – Dr Goran Vukomanović #humanamama #stadecajedu
— Ivana Ćirković (@OrganVlasti) June 1, 2015
On dodaje da je davanje ovih vrsta namirnica tako maloj deci neprihvatljivo i opasno. Naš istaknuti pedijatar pojasnio je i da bi pored prevencije uvođenja nezdrave hrane, pažnju trebalo posvetiti prevenciji preranog uvođenja kravljeg mleka. Ono, kako kaže dr Vukomanović, nije preporučljivo za ishranu dece mlađe od tri godine.
I doktor kaže da su fermentisani mlečni proizvodi mnogo bolji od samog kravljeg mleka, jogurt je najbolji. #humanamama
— Dragana Vukajlovic (@Dragana_V) June 1, 2015
Majkama je potrebna edukacija o pravilnom trajanju dojenja
Većina majki (9 od 10) je dojilo decu u nekom periodu njihovog razvoja, 98% njih smatra da je dojenje zdravo i da treba dojiti dete u proseku oko 13 meseci, dok jedna četvrtina njih veruje da ono pomaže u zbližavanju majke i deteta.
Ipak, većina ispitanica (54%) prekinula je dojenje pre nego što im je dete navršilo sedam meseci.
“Jasno je da majke nemaju svest o neposrednim i udaljenim prednostima majčinog mleka, ali ni saznanja o pravilnom trajanju dojenja. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije i većine pedijatrijskih udruženja i regulatornih tela Eropske unije i SAD glasi da je dojenje u prvih šest meseci života najbolje za bebu. Takođe, sasvim je jasno da bebe treba dojiti barem prvih 12 meseci, a još bolje ako se dojenje produži i u drugoj godini života”, osvrnuo se na rezultate istraživanje dr Vukomanović.
59% majki decu uopšte nije dojilo ili je prestalo da doji usled nedostatka mleka, što pedijatar objašnjava nedovoljnom edukacijom majki.
“Nedostatak majčinog mleka je retka medicinska indikacija. Mislim da je i ovde nedovoljna informisanost, zapravo neznanje glavni uzrok za prekid dojenja”, podvlači dr Vukomanović.
"Dohrana se daje na kašičicu, ne na flašicu da ne bi došlo do gubitka majčinog mleka" #humana #dojenje
— Dragana Vukajlovic (@Dragana_V) June 1, 2015
62% mama u Srbiji koristi adaptirano mleko u ishrani dece, bilo kao dopunu dojenju (40%) ili kao osnov ishrane (22%). Njih oko 38% nikada nije koristilo bebi formule u ishrani mališana. To su majke koje hrane ili su hranile decu isključivo svojim mlekom.
Čvrsta hrana se uvodi oko šestog meseca
Većina majki (63%) prvi put uvode čvrstu hranu pre 6. meseca i počinju najčešće:
šargarepom (49%)
jabukom (38%)
krompirom (38%)
"Žitarice se preporučuju kao prva čvrsta hrana." #humanamama
— Dragana Vukajlovic (@Dragana_V) June 1, 2015
U svakodnevnoj ishrani dece najviše je zastupljeno:
voće i povrće (37%)
mlečni proizvodi (30%)
meso (26%)
riba (12%, jede se jednom nedeljno)
slatkiši, grickalice i brza hrana čine (oko 7%)
Istraživanje je pokazalo da deca iz urbanih sredina nešto kasnije počinju da konzumiraju grickalice, slatkiše i brzu hranu, u odnosu na vršnjake iz ruralnih krajeva. Zaposlene mame, očekivano, češće posežu za lako dostupnom hranom.
.jpg)
