Izvor: SrbijaDanas.com, 01.Mar.2024, 12:40

DOKTORKA APELUJE - Pregledajte se od glave do pete, ovo je prvi korak u prepoznavanju RAKA KOŽE, a ovo su faktori rizika

Ukoliko primetite bilo šta novo odmah na pregled.

Dolaskom sunčanog vremena svi ćemo više biti izloženju UV zračenju pa je potrebno da obratio dodatu pažnju na mladeže i promene na koži. O ovome je za Kurir govorila prof. dr Lidijom Kandolf Sekulović, specijalistom dermatovenerologije i supspecijalistom onkologije sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu o promenana na mladežima koji su alarm za odlazak lekaru.

Kao prvi korak u prevenciji melanoma, prof. >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << dr Sekulović ističe redovni samopregled kože.

- Da bi se rano otkrio rak kože, važno je da prvo obratimo pažnju na svoju kožu i  da je na svakih par meseci pregledamo od glave do pete, uključujući i leđa koja treba da pogledamo u ogledalu ili uz pomoć članova porodice, i da vidimo da li se na koži pojavilo nešto novo čega nije bilo tu, nešto to je neobično, kao i na sve druge promene koje imamo na koži, na nešto što raste i menja se tokom vremena - kaže prof. dr Kandolf Sekulović i dodaje:

- Ako se pojavi takva promena koja možda na počeku liči na mladež, ali ako raste, dobija nepravilni oblik, ivice, dobija ili gubi boju, ima više od tri boje, to je znak da ta osoba teba da se javi lekaru koji će je uputiti dermatologu, koji će uraditi dermoskopiju I odrediti da li je tu proenu potrebno hitno ukloniti I proveriti o čemu se radi.

Čak iako se indikuje hiruško uklanjanje promene, to Ii dalje ne znači uvek da će to biti rak kože, objašnjava ona.

- Mi sa dermoskopom možemo da proverimo da li je nešto potrebno da se proveri histopatološki ili ne.

Mladeže ne treba spaljivati

Profesorka objašnjava da mladeži mogu da se uklanjaju i iz estetskih i funkcionalnih razloga, ali je veoma važno da se ne spaljuju raznim metodama, tečnim azotom, radiotalasima, laserima i slično, nego da se iseku i pošalju na histopatološku analizu kako bi se proverilo da li je sve bilo u redu sa tim mladežom.

- S druge strane, imamo i dosta drugih promena na koži: bradavice, seboroični fibromi, meki angiomi i tako dalje, koji nekome mogu izledati ružno na koži pa da zbog toga žele da ih uklone i takve promene mogu da se rade na ove načine koje sam pomenula, dakle: radiotalasi, laser, tečni azot i slično. Tu nije potrebna histopatološka analiza, ali za razlikovnje te dve vrste promena važno je da se uradi dermoskopija da bi se znalo šta i na koji način može da se ukloni.

Mladeži se uklanjaju od oktobra do maja

Najbolji period za uklanjanje promena je upravo zimski period od oktobra do aprila-maja, saveruje prof. dr Sekulović, jer je tada i manje zojenja i nemamo sunca. Nakon intervencije uvek je bolje da ne budemo izloženi suncu dok je zarastanje rane u toku.

Samo 5 minuta na suncu dovoljno je za optimalnu količuni vitamina D

Prof. dr Sekulović napominje da rak kože nije nešto sto se dešava nekom drugom. Melnom je rak kože drugi po učestalosti kod mlađih od 29 godina.

- Faktor rizika na koji mi možemo da utičemo je zapravo izlaganje UV zračenju. Naravno da će melanom biti češći u porodicama gde je bilo melanoma i na to ne možemo da utičemo. Ali ono na šta možemo da utičemo jeste da se ne izlažemo nepotrebno suncu a to znači da ne pokušavamo da pocrnimo, kako na suncu, tako i u solarijumu. Boja kože svakoga od nas je nastala zato što nam je potrebno da sintetišemo vitam D s jedne strane, a sa druge strane potreban nam je melanin da bismo zaštitili genetski materijal naše kože od štetnog, prekomernog UV zračenja - objašnjava ona.

Kada pokušavamo da pocrnimo, mi vitamin D možemo da sintetišemo tokom pet minuta a posle toga svako izlaganje ima samo štetan efekat i nije nam potrebno da previmo taj ten koji nije naš prirodan.

- Dakle, najvažnije je da održavamo naš ten, naš prirodan izgled, bez nepotrbnog tamnjenja jer ćemo na taj način smanjti rizik ne smao od raka kože negó i od ranog stvaranja bora, mrlja na koži i rznih drugih, benignih izraštaja koji mogu loše da izgldaju već posle 30. godine - zaključuje prof. dr Sekulović.

Srbija Danas/Kurir zdravlje

Nastavak na SrbijaDanas.com...