Izvor: B92, 21.Dec.2016, 18:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudo? Hrvatica pronašla zemlju u kojoj može da se posveti i karijeri, i porodici
Jedna Hrvatica rešila je da potraži posao u Irskoj. Pitanja koja je dobijala od poslodavaca poput „Da li želite da radite pola radnog vremena?“ u početku su joj delovala čudno. Naravno, birala je puno radno vreme, da bi kasnije shvatila da žene u Irskoj rade onoliko koliko žele i kada žele.
Prenosimo vam priču koju je podelila na sajtu "zagrebdublin":
“Ovo su primeri neuobičajenog radnog vremena žena za koje ja znam, ne iz nekih dalekih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << priča, nego iz prve ruke:
Tako je Plavuša za letnji posao u lancu kafića dobila odmah ugovor na neodređeno, a tokom školske godine doslovno može da radi – kada god joj odgovara! Kad ima vremena vikendom, praznicima, samo treba da se javi i biće ubačena u raspored.
U suštini, sve moguće kombinacije vremena su sasvim uobičajena stvar, niko se tome ne čudi i niko to ne uzima kao nešto negativno.
Najčešće tako rade žene koje imaju malu decu. Sasvim normalna stvar je da žena kad se vrati s porodiljskog traži promenu radnog vremena, koju naravno i dobije. Moram priznati da ne znam da li je zakonska obaveza poslodavca da odobri takve promene, ali da ne žele da odobravaju, sigurno bi se našla neka rupa u zakonu po kojoj ne bi morali.
Nameće se pitanje – kako to da poslodavci to odobravaju? Verojatno zato što na tržištu ima dovoljno drugih ljudi koji će odraditi onu drugu polovinu radnog vremena. Naravno da ima, uvek ima. U stvari, zašto ne bi odobravali? Ionako je samo važno da je posao obavljen.
Kako to da se žene odlučuju na takvo radno vreme? Očigledno – jer to mogu sebi priuštiti.
Plate su dovoljno velike da i sa kraćim radnim vremenom se može pristojno živeti. Otkaza se ne morate plašiti. Posla ima dovoljno, ako jedan poslodavac ne želi da prihvati pola radnog vremena, prihvatiće drugi. Obično jedan član porodice dovoljno zarađuje da se drugi može posvetiti deci ceo dan ili deo dana dok su deca u školi.
Česta je situacija da žene koje rade za minimalac, dok su deca mala, ne idu da rade jer su vrtići skuplji od plate koju zarade. Osim toga nezaposleni dobijaju i raznu socijalnu pomoć, tako da se u suštini majkama koje su na minimalcu baš i ne isplati da rade.
Ipak, ja pišem o ženama koje nisu na minimalcu i koje bez problema mogu da priušte vrtić, bejbisiterku ili koju god vrstu čuvanja. O ženama koje su odlučile da imaju i karijeru i porodicu. Takve žene zaista imaju izvanredne mogućnosti za balansiranje poslovnog i privatnog života."
.jpg)
