Izvor: S media, 09.Nov.2010, 22:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cipele više nisu smisao života
Ljudima je dojadilo da samo kupuju i kupuju. Smučila im se kultura „Još, još i još”, kaže Marijan Salzman, direktorka pi-ara u kompaniji koja je sprovela veliko istraživanje među potrošačima
Marijan SalzmanLjudi na Zapadu su prezasićeni kupovinom, svesni su da im se život sveo na šoping i žele to da promene, kaže Marijan Salzman, direktorkapi-ara za Severnu Ameriku u kompaniji „Euro RSCG Worldwide”, koja odnedavno posluje i kao advertajzing agencija u Beogradu. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Tim Marijan Salzman upravo je sproveo istraživanje o ponašanju potrošača i njihovi zaključci su da kupci na bogatim tržištima prvi put posle mnogo godina uviđaju da orman prepun cipela ili novi automobil nisu put do sreće. Marijan Salzman, njujorški stručnjak za komunikacije i pi-ar, kaže za „Politiku” da je, sudeći prema rezultatima istraživanja na 5.700 ljudi u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Holandiji, SAD, Brazilu, Kini i Japanu, odzvonilo površnoj kulturi potrošnje i da će proizvođači i marketing industrija morati da promene taktike kojima namamljuju klijente.
– Sedam od deset ispitanika kaže da su siti površne kulture koja potencira nebitne stvari – tržne centre, TV, kompjutere. Dosta im je veštačkog sveta na televiziji i hoće da se povežu sa prirodom i drugim ljudima.
Kako je došlo do promene u stavu – živim za veću kuću i brži auto?
Jednostavno, ljudima je dojadilo da samo kupuju i kupuju. Smučila im se kultura „još, još i još”. Tome su doprineli i apeli za „sporu” hranu, akcije tipa „kupuj lokalno” i ekološki pokret.
Zašto je ljudima tako dugo trebalo da se zapitaju da li radost zaista dolazi u kesi iz šopinga?
Zato što je društvo podsticalo i podstiče neumerenu potrošnju. Pred početak Velike depresije u SAD 1928. predsednik Herbert Huver je poručio oglašivačima da je njihova uloga da stvaraju želju i pretvore ljude u mašine za konzumiranje. Ove mašine bile su ključ ekonomskog progresa. Potrošnja je bila patriotska dužnost. Usledila je kultura kupovine i potrošnje. Konzumersko društvo koje je promovisao Huver je još oko nas, ali se menja. Na to ukazuju i nove reči u rečniku: ekoturizam, etička kupovina, fer trgovina, novi potrošač...
Na šta novi potrošač obraća pažnju?
Sve više i na kompanije, a ne samo na njihove proizvode. Polovina ispitanika kaže da im je važno da se osećaju dobro kada izaberu proizvođača. Okreću se kompanijama kojima profit nije na prvom mestu, a izbegavaju radnje za koje se zna da se loše ophode prema zaposlenima.
Tvrde i da sada teže jednostavnom životu. Kako ga zamišljaju?
Zagovornici preterane potrošnje su nam obećali sreću i komfor. Umesto toga, beležimo rekordne nivoe stresa i anksioznosti. Veliki broj ljudi kaže da nisu zadovoljni pravcem u kojem se društvo kreće niti svojim načinom života. Kao alternativu vide život u kome će brza zadovoljstva koja izaziva roba biti zamenjena dugotrajnijom srećom koja dolazi sa povezanošću sa drugim ljudima.
Kako će promena stava kupaca uticati na proizvođače?
Stari okidači potrošnje više nisu dobri. Zato mi kao kompanija za komunikacije savetujemo da brendovi budu jednostavni, održivi i odgovorni.
Gde će u budućnosti biti akcenat u reklamama?
Reklame će morati da predstave i firmu. Razuman potrošač želi da zna da li proizvođači vrše pozitivan ili negativan uticaj na društvo, kako njihova proizvodnja utiče na okolinu. Ako ubuduće hoće da izgrade poverenje, kompanije će stalno morati da objašnjavaju u šta veruju i kako se ponašaju.
Samo je 19 odsto ispitanika kazalo da se divi luksuzu. Šta to znači za industriju marketinga koja se bazira na poruci: ako kupiš ovo, živećeš na visokoj nozi kao model iz reklame?
Marketing će pre ili kasnije morati da se promeni jer ljudi tvrde da ne nameravaju da se vrate starim potrošačkim navikama čak ni kada se ekonomija popravi.
.jpg)
