Izvor: S media, 20.Avg.2009, 14:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biciklistički dnevnici
Kako bi izgledala budućnost kada bi biciklima bila poverena ključna uloga? Kako bi se Čovek osećao kada bi se oslobodio automobilske zavisnosti, a kako majka mu - Planeta Zemlja? Zašto Čovek radi ono što škodi i njemu, i njegovim najmilijima? Kako urediti svet po meri Čoveka i od njega napraviti bolje mesto za život? Kako da naše ulice i parkovi ostanu ekonomski i socijalno zdravi, a i bezbedniji, i šta zapravo jedan grad čini mestom gde bi neko voleo da živi? O tome, i još mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << čemu govori knjiga "Bicikistički dnevnici" Davida Byrna.
Dva meseca pre Engleske i Amerike, pre no sto je izašla na jeziku autora, nova knjiga kultnog američkog muzičara Dejvida Birna "Biciklistički dnevnici" premijerno je objavljena na srpskom jeziku. Zahvaljujući ideji izdavačke kuće "Geopoetika", premijera knjige poklopila se sa koncertom Byrna u Beogradu u okviru Summertime festivala, kada je nekadašnjem frontmenu "Talking Headsa" uručen i prvi svetski primerak knjige, u kojoj on predlaže budućnost u kojoj bi bicikl odigrao ključnu ulogu u velikim svetskim gradovima.
S obzirom na tu tačku posmatranja – kada čovek ide brže nego peške, sporije od voza i često je pomalo uzdignutiji od ljudi koji hodaju – razvilo mi se nešto što sam nazvao moj panoramski prozor… Voziti bicikl kroz sve to nalikuje krstarenju kolektivnim nervnim putevima nekog ogromnog globalnog uma. To i jeste put kroz kolektivnu psihu jedne kompaktne grupe ljudi. Čudesno putovanje, ali bez otrcanih specijalnih efekata. Čovek može da oseti taj zajednički mozak – srećan, okrutan, sklon prevari ili plemenit – na delu i u igri. Beskrajne varijacije poznatih tema ponavljaju se i ponovo se pojavljuju: pobedonosne ili melanholične, pune nade ili rezignirane, ove promene stalno se odvijaju i umnožavaju…
Od kad je krajem osamdesetih otkrio sklopive bicikle, frontmen kultne američke grupe "Talking Heads", na svoja putovanja širom sveta jedan bi obično nosio sa sobom, shvativši da mu vožnja biciklom pomaže da sačuva zdrav duh, ali i daje jednu plemenitu perspektivu bliskosti sa okruženjem. Tako su nastali njegovi "Biciklistički dnevnici" - putopisno - memoarsko - esejistička razmišljanja o arhitekturi, globalizaciji, istoriji, modi, geopolitici, muzici, čoveku, ekologiji iz 12 gradova kroz koje je prošao na biciklu. Ili kako bi rekao Petar Popović, autor predgovora i čovek koji Byrna lično poznaje: "panoramski pogled na svet sa sedišta bicikla".
“Čitajuci "Biciklističke dnevnike" otkrivate jednog radoznalog intelektualca koji ima izgrađen pogled na umetnost s kraja 20. i početka 21. veka, na kulturu, na različitost sveta. Jer on putuje. Vi vidite sa koliko razumevanja on piše o tim velikim gradovima, koliko je svestan da se oni dramatično menjaju, koliko ih migracije i mešanja kultura menjaju, i koliko su ti gradovi zbog problema zagušenosti suočeni sa iskušenjima koje nisu poznavali kada su zamišljani i zidani. Vidite koliko se čitav svet menja, a koliko putujući biciklom kroz te gradove Byrn prepoznaje stvari na koje mi, inače, zbog brzine i digitalizacije, nemamo vremena da obratimo pažnju. I taj mikroskopski, analitičan pogled na svet, kroz njegovu duhovitost i pismenost jeste zaista nesto poučno.”
Zašto ljudi rade ono što im ne ide u korist? ... Pa, zbog statusa za početak. Ako nam je genetika parametar, jedan korak više na hijerarhijskoj lestvici vredniji je od gotovo svega drugog. Setite se mužjaka bogomoljke koga ženka pojede čim je on oplodi - u genetskom smislu to je okej. Mužjak bogomoljke, rasplodno sredstvo, s ovog aspekta je potrošna roba - bar ako je obavio svoj posao. Iz ove perspektive ako vam posedovanje kola poboljšava imidž i status, a time i šanse za oplodnju, onda je ta žrtva - tako nam govore naši urođeni instinkti - apsolutno vredna. U krajnjoj liniji to nije tako, ali to može biti ono što nam naši instinkti govore. A ako veći auto označava još veći status, onda naravno, nabavite skupoceni džip, ili jedno od onih novih širokih vozila poput oklopnih tenkova.
Pedalirajući ulicama Londona, Berlina, Buenos Ajresa, Istanbula, Manile, Sidneja, Njujorka, San Franciska Byrn ekonomiju npr.najlakše otkriva u izlozima prodavnica, a istoriju u okvirima vrata... A vožnju biciklom kao oblik meditacije i način da se sačuvamo od automobilske zavisnosti i ekološke katastrofe koju ona proizvodi.
Vožnja biciklom neće uspeti da spreči da se ta i mnoga druga zloslutna predviđanja ostvare za našeg života, ali ako se neki gradovi suoče sa trenutnom stvarnošću u vidu poremećaja klime, energije i transporta, možda bi mogli da prežive, pa čak i da napreduju - mada ta ideja o prosperitetu izgleda gotovo morbidno, s obzirom na to da će to nekoliko gradova koji jedva opstaju neizbežno uroniti u nestašice, poplave, nezaposlenost i nedostatak električne energije. Očekujem da će neki od gradova u kojima sam vozio bicikl manje-više nestati još za moga života - oni pohlepno troše resurse a ostatak kontinenta i sveta neće još dugo to trpeti. Ja ne vozim svuda bicikl zato što je to ekološki ili korisno. Uglavnom to činim zbog osećanja slobode i uživanja. Znam da ću uskoro imati mnogo više društva nego dosad i da se neki gradovi pripremaju za te neizbežne promene, i da će zbog toga imati i koristi.
“Kao sto je krajem 70ih Byrne bio pionir u vožnji biciklom kroz Njujork, a danas je bicikl jedno od dominantnih prevoznih sredstava, makar na Menhetnu, tako mi svaki dan vidimo koliko sve više ima bicikista u Beogradu. Pa i budućnost rešavanja saobraćajnog kolapsa u kojem mi živimo u Beogradu je da što više nas, ukoliko stvarno volimo Beograd, pređe na bicikle. Ili da ostanemo makar pešaci. Da sačuvamo naš grad od ekološke i saobraćajne katastrofe koju nemamo dovoljno sredstava da rešimo, i tako preskočimo urnebes u kojem živimo", kaže Peca Popović.
Byrn se, biciklirajući kroz Beograd još od 2004. u poslednjem intervjuu Peci Popoviću pred njegov poslednji nastup u Beogradu, najživlje seća Hrama Sv.Save, neobičnih kafana na rekama, tj.splavova, koje kaže da nigde na svetu nije video i lepe biciklističke staze uz Savu. S obzirom da je pored dizajna, fotografije, književnosti, komponovanja nedavno dizajnirao 9 šarmantnih unikatnih biciklističkih stajaličta u Njujorku, obećao je da će i Beogradu ostaviti jedno takvo ako za to bude bilo želje. U to ime, naša letnja preporuka - Biciklistički dnevnici Davida Byrna. Ili mozda još bolje - bacite se na stvaranje vlastitih. Sa sedišta bicikla, razume se.
Izvor: S media, Smiljana Popov
