Izvor: S media, 23.Mar.2011, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bele laži su o.k?
Da li je u životu uvek pametno reći sve što mislimo i sa ljudima podeliti kompletnu, nefiltriranu “verziju istine" ili postoje li društveno prihvatljive laži, kojima se može progledati kroz prste, zarad opšteg dobra i višeg cilja?
”Nije svaka istina za svačije uši” kaže Umberto Eko, a složićemo se svi. Nije li svakoga od nas istina u životu ponekad skupo koštala, a da smo malo bolje razmislili, možda je i nismo tako izdašno i necenzurisano morali podeliti >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ili isporučiti drugima?
”Ludaci i deca uvek govore istinu”, misli Umberto Eko. Zato je verovatno i umeće kome ćemo, kada i u kojoj meri reći sve što mislimo i znamo, jedna od osnovnih odlika emocionalne inteligencije, upozoravaju poznavaoci ljudskih duša.
-Emocionalno inteligentni ljudi veoma vode računa o tome i služe se tzv. “belim lažima” onda kad je to potrebno. U situaciji kada treba da se dopadnu poslodavcu ili budućem partneru, naravno da će se potruditi da ostave dobar utisak, što znači da mogu nešto i da prećute o sebi, o nekim svojim malim propustima, slabostima ili manama ili ono što bi moglo da utiče na međuljudske odnose. “Bele laži” su zapravo društveno prihvatljiva prećutkivanja ili zaobilaženja istine zarad viših ciljeva, usmerene na sveopštu dobrobit, objašnjava porodični psihoterapeut Ljiljana Filipović.
Svakako da ćemo blaziranim, predosadnim poslovnim partnerima kurtoazno komplimentirati sa “Tako je divno je videti vas opet!”, no reći im šta stvarno o njima mislimo. Nisu li i muškarci i žene srećni i zadovoljni u međusobnoj igri udvaranja? Njegovo “Ti si najlepša i najprivlačnija žena koju sam u životu upoznao” - i jedni i drugi znaju da je nekad preterano, možda i neiskreno, ali prija. Ili ona magična muška: “Ljubavi, naravno da nisi debela”,kupuje mir u kući.
- Deci takođe ne treba otvoreno pokazati svoju slabost i bespomoćnost u roditeljskoj ulozi, jer ćemo time narušiti roditeljski autoritet. Važi i obrnuto - da roditelji ne treba da insistiraju da saznaju sve detalje iz dečjeg života! Deca imaju pravo da zadrže za sebe ono što nisu spremna da podele sa roditeljima, ili žele da to povere vršnjacima,savetuje naša sagovornica.
“Belim lažima” često pribegavamo kako surovom istinom nekoga ne bismo povredili. Bez potrebe… Ili pak same sebe. Jer neprijatna istina može da nam se “olupa” o glavu…
Zar stvarno mislite da je pametno da svom šefu priznate da je neotesani, neobrazovani, nešlifovani baksuz, gonič robova i egoistični sociopata? Zašto bismo svom mužu rekli da mu je majka posesivna veštica ili da su mu prijatelji dosadni luzeri? A da nam je ovo treći par cipela ovog meseca, kad je lakše i pametnije reći -kupila mi mama.
-Mislim da su “bele laži” korisne ako su stvari beznačajne, poput kupovine npr. Ponekad da se izbegne konflikt zbog upoznavanja novih ljudi, S obzirom na to da pojava „novih“ drugara i drugarica u životu partnera uvek budi sumnju na „intimnost“ prijateljstva, većina partnera će nove poznanike predstaviti rečima „To mi je drug(arica) iz osnovne škole“, iako simultani prevod ove izjave obično glasi – to je osoba koju sam upoznao na poslednjem prijemu firme i sa kojom sam vodio veoma prijatan razgovor. Zatim ako su porodice porekla nametljive, ili ako postoje konflikti u tim porodicama. Takođe je bolje izbeći izricanje kritike. Pogotovo ako ljudi ne znaju da koriste onu pravu konstruktivnu kritiku, onda su korisnije ove “bele laži”,[/b] pojašnjava Ljiljana Filipović niz situacija u kojima su ”bele laži”, pre svega – poželjne.
-Ako oslušnemo komunikaciju između partnera, shvatićemo da zbog harmonije u braku i muškarac i žena izgovaraju mnoštvo „belih laži” koje bitno ne remete njihov odnos i imaju funkciju sprečavanja ili „peglanja“ nesuglasica, potvrđuje i dugogodišnja praksa u bračnoj psihoterapiji.
Da bi se smanjila emotivna tenzija, izbegle nepotrebne svađe i rasprave i sačuvao mir u kući, na poslu, u prijateljstvu, dokazuje iskustvo. Ipak, granica mora da postoji - kada dobroćudne, “bele laži” postaju samo - laži.
-Granica se postavlja u odnosu na to koliko nas nešto remeti. Naravno da ne savetujem preteranu toleranciju, ako nam je neko polje značajno. Tu nećemo koristiti “bele laži”. Tada bi trebalo sesti, razgovarati i doći do kompromisnih rešenja. “Bele laži” su korisne samo za neka manje važna polja života, upozorava porodični psihoterapeut.
Na Vama je da ih locirate i da naučite da čuvate sebe, pre svega. A onda slobodno primenite lekovitu mantru Duška Radovića: „Ako se plašite odgovora, ne postavljajte pitanja. Nije svako znanje lepše od neznanja“.
Za kraj naša sagovornica, ekspert u bračnoj psihoterapiji prilaže kataloge „belih laži“ kojima operišu i muškarci i žene. Kad ih malo bolje prelistamo – shvatamo da se i ne razlikujemo mnogo... Zar ne?
Deset muških laži:
1. Nije mi ništa, dobro sam.
2. Ne, tvoja zadnjica ne izgleda velika u tome.
3. Ovo mi je poslednje piće.
4. Moj telefon nije imao domet.
5. Istrošila mi se baterija.
6. Izvini, nisam video da si me zvala.
7. Upravo sam krenuo.
8. Nisam mnogo popio.
9. Nije bilo mnogo skupo.
10. Zaglavio sam se u saobraćaju.
Deset ženskih laži:
1. Nije mi ništa, dobro sam.
2. Ne, ovo nije novo, imam ga već godinama.
3. Nije bilo mnogo skupo.
4. Bilo je na rasprodaji.
5. Upravo sam krenula.
6. Ne znam gde je, nisam ga ni pipnula.
7. Nisam mnogo popila.
8. Imam glavobolju.
9. Ne, nisam ga bacila.
10. Izvini, nisam videla da si me zvao.
