Izvor: Politika, 14.Jul.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vera Mita Romnija
Crkva Isusa Hrista svetaca kasnijih dana – mormonska – širi se u svetu, ali još izaziva podozrenje kod kuće
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Pored futurističkog, pa pomalo i vanzemaljskog zdanja od belog mermera, bez prozora, sa šest tornjeva čiji su oštri metalni vrhovi optočeni pozlaćenim limom, postavljena je visoka dizalica. Radnici u šlemovima privode kraju popravku te pozlate, oštećene pre godinu dana u snažnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemljotresu koji nije poštedeo ni druge znamenitosti američke prestonice: Vašingtonsku katedralu i kameni obelisk koji je memorijal prvog predsednika SAD.
Teška metalna vrata ove građevine su zaključana i tako je najvećim delom godine. Otvaraju se samo za davanja posebnih obaveza Bogu, poput venčanja i krštenja. Jer ovo je hram, glavni za ovaj deo Amerike, „Crkve Isusa Hrista svetaca kasnijih dana”, kako glasi njeno zvanično ime.
Razumljivije je međutim ako se kaže da je ovo hram mormona, jedine značajne veroispovesti koja je nastala na tlu Amerike, mada pretenduje da je nešto mnogo veće: obnovljena crkva osnivača hrišćanstva. Vere koja se poslednjih godina širi u svetu, ali još izaziva podozrenja kod kuće.
Pogotovo od kako je jedan njen vernik i funkcioner, Mit Romni, obezbedio nominaciju Republikanske partije, što mu daje šansu da postane prvi američki predsednik koji je mormon. Jer reč je o crkvi koja ovde na neki način već ima svoju državu (Juta), ali koju ovdašnja hrišćanska matica, evangelisti, smatra sektom ili kultom.
Hram je, rekosmo, zatvoren, ali zato su širom otvorena vrata susednog Centra za posetioce, sa velikim predvorjem i raskošnim galerijama čiji eksponati objašnjavaju nastanak mormonske vere, njeno učenje i njena pravila.
Dočekuju nas ljubazne devojke, volonterke i misionarke, spremne da udovolje našoj radoznalosti. Ali kad sam napomenuo da sam novinar, jedna od njih se odmah izvinula, da bi nam se malo potom predstavio direktor Centra, Don Olson, takođe spreman da odgovori na sva naša pitanja.
I da nas ubedi da u mormonstvu nema baš ničega spornog. „Prva stvar koju mi ističemo jeste da smo hrišćani: Isus i njegovo jevanđelje su osnov svega što mi radimo”, kaže nam pošto nas je uveo u posebnu prostoriju, očigledno onu za posebne posetioce.
Sledi objašnjenje da je ova crkva organizovana na isti način na koji je Isus Hrist organizovao svoju „dok je bio na Zemlji”, sa apostolima, prorocima, učiteljima i tako redom. A ono „sveci kasnijih dana” je pridodato „da bi nas razlikovali od crkve koju je osnovao Spasilac i od prvobitnih svetaca”.
Zvanično je osnovana 1830, četiri godine posle božijeg ukazanja Džozefu Smitu, mladom drvodelji iz države Njujork. Jednog dana 1826, u pustoj šumi, on je prvo bio obasjan vanzemaljskom svetlošću, a onda su mu se obratili Bog i njegov Sin, rekavši mu da će se kroz njega njihova crkva i jevanđelje ponovo ostvariti.
Džozefa Smita je potom pohodila božanska milost u vidu anđela Moronaja (otuda ime vere), koji mu je dao knjigu od zlatnih pločica, koju je on, mada polupismen, uz pomoć jednog čudesnog kamena preveo sa nepoznatog jezika i pločice vratio vlasniku. Taj prevod je „Knjiga mormona”, koja, osim hrišćanskih postulata, sadrži i zapise o izgubljenom izraelskom plemenu koje je mnogo pre Kolumba stiglo do Amerike, kao i o Hristovoj poseti ovom kontinentu, posle vaskrsnuća.
Mormoni veruju u Bibliju, ali za razliku od drugih hrišćana, njima Sveto pismo nije jedina reč Božija – to je i njihova Knjiga Mormona, što je povod za nesporazume sa drugim hrišćanskim crkvama, koje takođe ne prihvataju i da je Džozef Smit stvarni prorok.
Don Olsen kaže da mu je teško da razume animozitet drugih prema mormonima. „Ne znam zašto nas klevetaju: mi smo podjednako hrišćanska vera kao i sve druge. I mi verujemo u Hrista kao spasioca sveta, kao što u to veruju i drugi. Postoje neke razlike, ali one ne bi trebalo da budu razlog za toliko neprijateljstvo”.
Možda je to zbog njihove istorije. Mormone podozrenje drugih naime, prati od samog početka. Otpor tradicionalne crkve prema novoj koja se nameće je prirodan, a sem toga, mormoni su imali i čudnu praksu i običaje. Na primer, sve do 1890. praktikovali su poligamiju u ime vere, ali naš domaćin nas uverava da je tako nešto danas kažnjivo najstrožom kaznom: ekskomunikacijom iz crkve. Tek 1978. prestala je sa rasnom diskriminacijom. Oni skloni teorijama zavere uvereni su da mormoni imaju tajni plan da ovladaju svetom, ukazujući da je od 14,4 miliona njenih članova na svim kontinentima, samo 6 miliona u Americi (manje od dva odsto njenog stanovništva), kao i na činjenicu da je danas širom sveta aktivno njihovih čak 55.000 misionara, zahvaljujući kojima se ova crkva najbrže širi…
Napor da se pokaže u što boljem svetlu vidljiv je i na njihovom vebsajtu. Tamo su odgovori na najčešće postavljana pitanja, kao i pedantni prikazi aktivnosti i prisustva u gotovo svim zemljama sveta. U poglavlju o Srbiji se kaže da je njihov prvi misionar koji se zvao Miša Markov stigao u Beograd u maju 1889, ali da je proteran posle samo mesec dana, a da nikog nije pokrstio. Navodi se i da je danas u Srbiji 304 mormona, u tri kongregacije. U celoj Evropi ih je 485.403.
Studija o mormonima koju je uradio poznati Pju institut, pokazala je da su oni privrženi porodičnim vrednostima. Zadržali su međutim kategoričnu odbojnost prema gej populaciji, a pripisuje im se da je zahvaljujući njihovom novcu u Kaliforniji na referendumu ukinut zakon o istopolnim brakovima. Njihove finansije su prilično tajanstvene, a disciplina, odnosno poslušnost je bespogovorna.
Mit Romni u stvari nije prvi mormon koji će biti u predsedničkoj trci – to je bio i osnivač ove vere Džozef Smit, koji se na izborima 1844. kandidovao kao nezavisan, zagovarajući svrgavanje američke vlade i uspostavljanje mormonske teokratije, ali nije dospeo na glasački listić, jer je pre toga ubijen od razgnevljene gomile, u zatvoru, gde je dospeo zbog podstrekavanja pobune.
Dok konzervativci iz „Pojasa Biblije” strahuju da bi Romni kao predsednik obezbedio publicitet i dao kredibilitet „lažnoj veri”, on je izjavio da njegova crkva neće uticati na njegove predsedničke odluke. Uostalom, u Kongresu je danas 16 mormona, dok su to i mnogi ugledni biznismeni…
Iz Centra za posetioce ispraćeni smo sa preporukom da svakako pročitamo „Knjigu mormona” koja će nam biti dostavljena na kućnu adresu, uz uveravanja da će nam ona „promeniti život”.
Milan Mišić
objavljeno: 15.07.2012
