Izvor: Vostok.rs, 15.Mar.2011, 20:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetska ekonomija na fonu prirodnih nepogoda
15.03.2011. -
Prirodne kataklizme se odmah ogledaju na stanje svetske ekonomije. Istina, ovaj uticaj ni iz daleka nije nedvosmislen, tvrde stručnjaci.
Broj prirodnih nepogoda u toku poslednjih godina se naglo povećava. 2000-ih godina ih se u proseku dešavalo 385 godišnje, dok ih je 1990-ih bilo 258, a 1980-ih – 165. Kataklizme odnose živote na hiljade ljudi i nanose ogromnu ekonomsku štetu, uništavajući objekte i komunikacije. Na primer, u toku poslednjih godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << šteta od poplava u SAD je premašila ukupne ekonomske gubitke zemlje za prethodnih 20 godina. Ekonomske posledice poslednjeg zemljotresa u Japanu od 9 stepeni još uvek se ne mogu do kraja oceniti: može biti reči o milijardama dolara. Međutim, japansku ekonomiju to neće ubiti, naprotiv, pomoći će njen napredak, smatra direktor Upravljačke kompanije „Finam Menadžment" Sergej Hestanov.
Ako se setimo istorije, sličan zemljotres po snazi i razornoj moći desio se u Americi 1906. godine u San-Francisku. Usled toga grad je u potpunosti razrušen, a ekonomska šteta se u procentualnom odnosu mogla porediti s današnjom japanskom. Razoran zemljotres u San-Francisku je bukvalno pola godine nakon što se desio izazvao ozbiljan porast ekonomije regiona zato što su ogromni resursi usmereni na obnavljanje uništene privrede.
Prirodne kataklizme se ne tiču samo zemlje u kojoj se dešavaju, već se ogledaju na svetsku ekonomiju u celini. Na primer, erupcija islandskog vulkana u martu prošle godine predstavljala je uzrok krize 20% svetske avijacije. Po računicama stručnjaka, dnevni gubici aviokompanija usled odlaganja letova iznosile su najmanje dvesta miliona dolara. Negativne posledice katastrofa se mogu svesti na najmanju moguću meru, smatra poznati ruski ekonomista Josif Diskin.
U uslovima globalizacije međusobne povezanosti ekonomija i shvatanja da nesreća na jednom mestu može dovesti do kraha svetske ekonomije u celini, ne treba stvarati osiguravajući fond na nacionalnom, već na globalnom nivou. To će omogućiti da se novac osiguravajućeg fonda troši za obnavljanje konkretne ekonomije i nasuprot tome, izazvaće ekonomski porast, zato što će postojati potražnja za investicijama, za građevinskim uslugama itd. To će dovesti do potrebe za mobilizacijom globalne ekonomije, dakle, ne do pada, već do ekonomskog rasta.
U celini, smatraju analitičari, krajnje je teško proceniti uticaj događaja više sile na svetsku ekonomiju. Jedni ekonomski subjekti mogu direktno ili indirektno izvući korist, drugi trpe gubitke. Recimo, prošlogodišnji zemljotresi u Čiliju ili uragani u Meksičkom zalivu doveli su do porasta cena resursa iz ovih regiona – bakra i nafte. To se povoljno odrazilo na izvoznike sirovina, ali je udarilo po džepu uvoznike.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Poplave
.jpg)
