Izvor: RTS, 07.Mar.2014, 19:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škotska, snovi o nezavisnosti
Škoti u septembru odlučuju da li će izaći iz 300 godina dugog saveza s Engleskom. Nezavisnost bi izazvala veliki geopolitički zemljotres, smatraju pojedini stručnjaci, dok drugi veruju da Škoti nemaju nijedan razlog da se otcepe. Šon Koneri poručuje sunarodnicima - previše dobra šansa da biste je propustili.
Teško da ćete danas naći Škotlanđanina koji je ravnodušan na film "Hrabro srce" i govor na kraju filma u kojem zemljoposednik Vilijam Valas (Mel Gibson) >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << poziva Škote da se bore za slobodu. Reč je o Prvom škotskom ratu za nezavisnost protiv Engleske. I danas je prepun simbolike ovaj ratoborni deo Velike Britanije koji će 18. septembra odlučivati da li će biti nezavisna država.
Škotski premijer Aleks Salmond zakazao je referendum 700 godina posle Bitke kod Benokberna, čuvene škotske pobede nad Englezima iz 14. veka. Međutim, ako Škoti ponovo pobede, ovog puta na referendumu, to se neće ticati samo njih i Engleza, već i čitave Evrope.
Vladeta Janković, nekadašnji ambasador u Londonu, kaže da bi taj referendum mogao da bude neka vrsta presedana u međunarodnim odnosima, dok bivši ambasador Srbije Dušan Spasojević kaže da će, u slučaju nezavisnosti, "biti izvučen kamen temeljac iz arhitekture Evrope koju znamo u poslednjih 300 godina".
Otprilike toliko postoji ono što danas znamo pod imenom Velika Britanija. Škotska je u savez sa Engleskom dobrovoljno ušla 1707. godine. I sada želi da iz tog saveza dobrovoljno izađe. Ako se to desi, šta sve gubi London?
Dušan Spasojević smatra da bi eventualna nezavisnost izazvala veliki geopolitički zemljotres. "Sa svetske mape nestaje sila koja je članica Saveta bezbednosti, koja je predvodnica Komonvelta, i u tom smislu biće pokrenuta mnoga pitanja o tome ko će zadržati stolicu u Savetu bezbednosti", kaže Spasojević.
Međutim, Vladeta Janković ne veruje da bi eventualno otcepljenje Škotske na taj način ugrozilo autoritet Britanije kao međunarodnog faktora. "Pogotovo ne vidim da bi to moglo dovesti do automatskog ulaska Nemačke u Savet bezbednosti", smatra Janković.
Osim međunarodnog ugleda, Britanci u slučaju da Škotska proglasi nezavisnost gube i osvajača Vimbldona, Škota Endija Marija, jednog od najboljih fudbalskih stratega ser Aleksa Fergusona i Šona Konerija, ako je on ikada i bio britanski glumac. Inače, bivši britanski agent 007 ovih dana je svoje sunarodnike pozvao da 18. septembra glasaju za nezavisnost, rekavši da je to "isuviše dobra šansa da bi je propustili".
Čija je "škotska nafta"
Međutim, od sportsko-glumačke elite trenutno je važnije pitanje - čija je „škotska nafta"? Škotska procena je da bi do 2018. godine od poreza na naftu u vodama oko Škotske moglo da bude prikupljeno čak 57 milijardi funti. Ako se porez bude delio prema teritorijalnom principu, Škotska dobija 90 odsto prihoda.
Međutim, finansijski konsultant iz Londona Nebojša Katić, smatra je argument po kojem bi Škotska nezavisnost bazirala na nafti i gasu, zakasnio bar 40 godina.
"Oko 70 odsto zaliha iz Severnog mora već je potrošeno, a treba imati u vidu da je samo u poslednje četiri godine proizvodnja nafte i gasa iz Severnog mora opala za 40 odsto", kaže Nebojša Katić.
Na Ostrvu se vodi i monetarna rasprava. Lideri tri vodeće partije iz Londona jednoglasno su poručili da je nemoguće da Škotlanđani zadrže funtu u slučaju nezavisnosti.
Katić kaže da je logika Londona potpuno razumljiva. "Evropa danas ima dovoljno negativnog iskustva sa situacijom u kojoj imate jedinstvenu monetarnu politiku, odnosno jedinstvenu valutu, a autonomnu poresku politiku. Dakle, upravo ta podvojenost je ono što je Evropsku uniju uvelo u veliku finansijsku krizu", navodi Katić.
A ako škotski premijer Aleks Salmond bude pravio svoju valutu, Dejli telegraf duhovito primećuje da bi na novčanicama mogli da se nađu samo engleski sportski porazi - poraz fudbalera od Nemačke na prvenstvima 1990, 1996. ili 2010. godine, poraz ragbista od Južne Afrike 2007. godine ili igrača kriketa od Australije 2013. godine.
Škotske banke jače od Škotske
Nebojša Katić navodi još jedan argument protiv škotske nezavisnosti. „Škotski finansijski sektor je veoma veliki, razvijen i neproporcionalno veliki u odnosu na bruto domaći proizvod Škotske. To znači da tako veliki finansijski sektor može da opstane u Škotskoj kad je ona deo Velike Britanije, međutim, ako se Škotska otcepi, taj debalans u veličini finansijskog sektora je takav da može da ugrozi stabilnost finansijskog sistema", objašnjava Katić.
Inače ratoborni Škoti, kažu da će u slučaju nezavisnosti živeti u miroljubivijoj zemlji jer će reći zbogom nuklearnim bojevim glavama koje nose podmornice u Severnom moru.
Međutim, Vladeta Janković smatra bi Škoti u slučaju nezavisnosti najverovatnije iznajmili te podmornice. "Tako da će s jedne strane moći da kažu da oni nemaju nikakvo nuklearno oružje, a sada, što je na njihovoj teritoriji - to je tuđe", navodi Janković.
Konačno, da li nezavisna Škotska može da postane članica Evropske unije? Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo nedavno je rekao da će to biti gotovo nemoguće jer će neka od zemalja članica sigurno blokirati put Edinburga ka Briselu. Ipak, nije malo onih koji smatraju da su Barozu te reči napisali u Londonu.
„Centralna vlada u Londonu plaši mečku rešetom", kaže bivši ambasador Srbije Dušan Spasojević. „Ja mislim da se oni ne snalaze u svom zalaganju za opstanak Unije i neko ko je najavio i sam da će raspisati referendum da će 2017. izaći iz EU ne može Evropskom unijom plašiti građane u Škotskoj i time im davati nekakav stimulans da oni ostanu u Velikoj Britaniji", ističe Spasojević.
Britanski premijer Dejvid Kameron, inače poreklom Škot, kaže da se ponosi i škotskim i engleskim nasleđem. Međutim, poznavaoci britanskih prilika kažu da ni Kameron ni konzervativci nemaju jak partijski interes da zadrže Škotsku.
„Konzervativci skoro dve decenije ne mogu da osvoje nijedno poslaničko mesto u vestminsterskom parlamentu u Škotskoj, i praktično kampanju u ime centralne vlade vode bivši laburistički funkcioneri", navodi Spasojević.
Prekretnica na putu ka nezavisnosti
Međutim, zanimljivo je da je upravo bivši laburistički premijer Toni Bler 1999. godine Škotima dozvolio da ožive parlament posle skoro 300 godina, misleći da će se oni zasititi sa više autonomije.
„Implikacije i poređenja mogu u tom smislu da se prave sa Ustavom Jugoslavije iz 1974. godine, koji je postavio temlje za sve ono što će se u pravnom smislu dešavati 1990. i 1991. godine", smatra Dušan Spasojević.
Prekretnica na škotskom putu ka nezavisnosti bila je pobeda Škotske nacionalne partije 2011. godine, čiji je lider Aleks Salmond odmah obećao referendum. U zavisnosti od toga ko naručuje anketu, danas je između 30 i 40 odsto Škota za nezavisnost.
Prema mišljenju Nebojše Katića, Škotska nema nijedan racionalan razlog da se otcepi od Velike Britanije.
„Škotska ima izvanredan položaj u okviru Velike Britanije, ona ima svoj parlament, odlučuje o gotovo svim ključnim, važnim pitanjima svoje sudbine, a kao strana u britanskom parlamentu utiče i na život većinske nacije - Engleza. Meni se čini da Škotska apsolutno ne dobija ništa otcepljenjem, a da bi i Škotska i Britanija, u slučaju otcepljenja, bile samo slabije", navodi finansijski konsultant iz Londona.
Bivši ambasador na Ostrvu Vladeta Janković naglašava da je cela kampanja za nezavisnost Škotske i protiv nezavisnosti - za primer.
„Imate referendum koji se priprema godinu ili dve unapred, najpreciznije razrađujući sve mogućnosti, od ekonomskih, do vojnih, spoljnopolitičkih, bezbednosnih, šta može da se desi u ovom ili onom slučaju i sve se to predočava narodu. Ja smatram da je to zaista jedan primer za ugled", ističe Vladeta Janković.
Ipak, nezavisnost Škotske nije samo škotska stvar. Jer odgovor na pitanje da li će Škotska biti nezavisna nestrpljivo čekaju i mnogi regioni širom Evrope i sveta koji bi da krenu sličnim putem.
„Ako bude prošlo u Škotskoj, to će svakako biti presedan, ali ja sam duboko ubeđen da i ako nešto prođe glatko u Škotskoj, uopšte ne znači da će podjednako glatko proći u, na primer, Kataloniji", ističe Janković.
Kampanja o nezavisnosti možda je počela sećanjem na velike istorijske bitke. Ali se od 2012. godine, kada je referendum raspisan, ozbiljno raspravlja i gledanjem u novčanik. Ipak, jedan zaključak je neupitan - ako 19. septembra Škotska osvane kao nova država u Evropi, to će definitivno biti poraz onih koji smatraju da je nacionalne sukobe moguće potisnuti dovoljno duboko ako je neka država dovoljno bogata.
Pogledaj vesti o: Zemljotres
.jpg)
