Izvor: B92, 24.Avg.2020, 12:59
Siromašni neće ništa platiti
Zagreb -- Snažan zemljotres pogodio je Zagreb 22. marta.
Građanima ovog grada i susedne dve županije čije su kuće i stanovi stradali tom prilikom, a koji su na minimalcu i nemaju značajniju imovinu, država i jedinice lokalne i regionalne samouprave u potpunosti će finansirati konstrukcijsku obnovu nekretnina, saznaje Jutarnji list.
Reč je o najvažnijoj izmeni u poslednjoj verziji Zakona o obnovi Zagreba i okoline nakon potresa, koji će se naći na sednici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Vlade u četvrtak, u drugom čitanju u Saboru biće već 2. ili 3. septembra, izglasavanje se očekuje 4. septembra, a stupanje na snagu 7. septembra.
Ovaj predlog treba da prođe još međuresorno usklađivanje u Vladi, pa je moguće da će se do četvrtka u manjoj meri modifikovati, ali namera je da se uvede socijalni kriterijum kod obnove kako bi se i onima najsiromašnijima obnovile kuće i stanovi, piše Jutarnji list.
U tom konačnom predlogu zakona definisani su socijalni kriterijumi, i to minimalni dohodak i imovinski cenzus.
U prvom čitanju zakon je definisao da se konstrukcijska obnova obavlja po modelu da 60 odsto troška snosi država, 20 odsto jedinica lokalne ili regionalne samouprave, a 20 odsto vlasnici i suvlasnici nekretnina.
Iznosa od 20 odsto sufinansiranja obnove sada će biti oslobođeni vlasnici nekretnina čiji mesečni dohodak po članu porodice u protekloj godini nije prelazio iznos od 4.000 kuna (oko 530 evra), koliko iznosi lična dedukcija, i oni koji na dan potresa 22. marta nisu imali imovinu ukupne vrednosti veće od 200.000 kuna. Pod pojmom imovina misli se na druge nekretnine te pokretna imovina, poput motornih vozila i plovila, štednje, deonica i sličnog. Dohodak će se gledati samo za vlasnika nekretnine i njegovog/njenog bračnog, vanbračnog, životnog ili neformalnog životnog partnera.
To znači da ako, na primer, muž i žena ili dvoje životnih partnera ili vanbračna zajednica zajedno zarađuju mesečno 8.000 kuna i nemaju imovinu veću od 200.000 kuna, država i grad će im u potpunosti finansirati konstrukcijsku obnovu.
Tim će se osobama stanovi i kuće obnavljati tako da će 80 odsto troška snositi država, a 20 odsto jedinica lokalne i regionalne samouprave, odnosno Grad Zagreb, Krapinsko-zagorska i Zagrebačka županija, u zavisnosti od toga gde se nalazi oštećena nekretnina.
U potpunosti će se finansirati i konstrukcijska obnova invalidima Domovinskog rata, kao i korisnicima socijalne poći koji primaju pomoć za izdržavanje.
Iako se razmišljalo o tome da se na neki način nagrade oni koji su sve ove godine imali osigurane nekretnine i plaćali polisu osiguranja, došlo se do zaključka, kažu sagovornici, da bi to bilo previše komplikovano definisati zakonom jer je svaki slučaj individualan i svaka je polisa drugačija.
Tako se na kraju odustalo od toga da se zakonom definiše šta s onima koji jesu, a šta s onima koji nisu plaćali osiguranje. Oni koji nisu imali polisu, dakle, moraće da sufinansiraju obnovu u iznosu od 20 odsto, a oni koji jesu mogu zatražiti isplatu i od tog iznosa uplatiti deo od 20 procenata za obnovu. Najbolje će proći oni koji su imali osiguranje od potresa. Njima će se isplatiti značajniji deo od osiguranja pa onda taj "višak", nakon što plate udeo od 20 odsto, mogu koristiti za celokpunu obnovu nekretnine stradale u zemljotresu.
Šteta od zeljotresa u Zagrebu i okolini procenjena je na 86,4 milijarde kuna, a sam zakon u svojoj prvoj varijanti bio je "težak" 42 milijarde kuna. Budući da će država sada uvesti socijalni kriterijum i najsiromašnijima u udelu od 80 odsto konstrukcijski obnavljati nekretnine, to znači da će biti potreban i veći iznos za obnovu od ovog procenjenog.
