Izvor: Večernje novosti, 06.Apr.2013, 22:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lokica - kraljica moderne igre

KRAJEM sedamdesetih sve devojke su htele da imaju frizuru kao ona, krajem osamdesetih Beograđanke su opsedale njen studio za oblikovanje tela, a devedesetih su precizno vežbale uz njene taktove sa malih ekrana. Protekle su godine, a u Lokice i dalje, kako su joj nekad tepali: duge trepavice, zelene okice, čuvena frizura, energični pokreti. Sa Lokicom Stefanović, balerinom, pedagogom baleta, koreografom, arhitektom, sećamo se starih vremena. A, tih davnih sedamdesetih godina dogodio se pravi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << zemljotres na našoj estradnoj i šou-sceni. Nastupi sa njenom grupom "Lokice" na turneji "Putujući zemljotres" Zdravka Čolića još se prepričavaju. To se kasnije primirilo i svako je otišao na svoju stranu. Lokica je uvek želela da bude koreograf. Već sa osam godina upisala je baletsku školu "Luj Davičo". Zatim je prišla baletskoj grupi čuvenog Borisa Radaka. Tu se nije zadržala dugo. Rođena u znaku Ovna, u šali nam kaže da "ovan k'o ovan hoće da bude predvodnik". Osnovala je svoju žensku džez-bal grupu i već u martu 1967. godine su imale prvi nastup. Posle su došle "Lokice" i "Nove Lokice". - Bila sam uvek veoma disciplinovana, čak i na sopstvenu štetu - otkriva nam tajne uspeha Lokica. - Devojke su svaki dan dolazile da vežbaju sa mnom, jer nije moglo drugačije. Moj perfekcionizam je išao dotle da sam čak i profesorku Jovanku Bjegović dovodila da pokazuje devojkama osnove klasičnog baleta.ZGRADA U PRIŠTINI Lokicin tata je hteo da u porodici bude još jedan inženjer, pa je ona upisala arhitekturu, da tako ispuni njemu želju, a i da bude bliža umetnosti. - Ne žalim što se nisam opredelila da zidam i stvaram. Ipak je nešto ostalo iza mene. Eno u Prištini poslovne zgrade "Eksimkosa", koju sam projektovala dok sam radila u "Invest birou". Tu je trebalo da bude direkcija "Jugobanke" za Kosmet. Tu moju tvorevinu videla sam samo jednom, 1996. godine. To vreme od pre tridesetak i više godina bilo je tako da je moglo komotno i opušteno da se radi i da se stvaraju prava mala čuda. - Mene je oduševljavao italijanski "Studio uno". Kasnije su došle sestre Kesler. Od vrhunskih igrača učila sam taj moderni balet, džez dens, šou ples. Potom sam, krajem sedamdesetih godina, zimi išla u Njujork i upijala pokrete Elvina Ejlija, koji je dva puta gostovao i na Bitefu. Pamtim da sam još zagrejana, po povratku iz Amerike, odmah organizovala probe i iz glave izvlačila upamćene pokrete. Tada nismo koristili video zapise i ostale stvari. Dok prebiramo po njenoj sudbini, iskreno kaže da za nju i njenu grupu niko ne bi čuo da nije bilo televizije. - Muzički programi, gostovanja u emisijama Đuze Stojiljkovića, grupe "Sedmorica mladih", koncerti i turneje sa Zdravkom Čolićem učinili su čudo. "Lokice" su se, inače, prvi put pojavile 24. januara 1977. godine u šou programu kompozitora Sanje Ilića. U svoju TV emisiju Ilić je pozvao njegove drugarice i Lokicu Stefanović kao koreografa. To je bio prvi njihov zvanični nastup i one su ubrzo postale pojam za džez-balet. Taj 24. januar, kada je njihova grupa prvi put "ugledala svet", "Lokice" su dugo slavile kao svoj rođendan. Mnogobrojne devojčice su počele da ih imitiraju, da imaju kao one upečatljive frizure, kostime, pokrete. - Posebno sam bila ponosna kada bi nas zvali da gostujemo na zagrebačkoj televiziji. Zvao nas je i čuveni Anton Marti. Sećam se i gostovanja kada smo kao "Nove Lokice", uz muziku koju je za nas uvek birao Ljubomir Vučković, gostovale u emisiji "Stereovizija". Tako su jednom, posle učešća u novogodišnjem šou-programu Tereze Kesovije, otišli na Brione i tamo igrali pred Titom. - Kod Tita sam nastupala tri puta, a ovaj poslednji, pred doček 1979. godine, na Brionima, mi je ostao u posebnom sećanju. Pamtiću ga po jednom detalju. Za stolom u obliku potkovice Tito sedi u vrhu, a sa njegove desne i leve strane dve prazne stolice. Kad već nema supruge do njega, neka bude prazna stolica. Tužno je bilo. Imala je i prvi privatni baletsko-rekreativni studio u ondašnjoj Jugoslaviji. Uveliko je te 1981. godine ženama otkrivala tajne aerobika, dok je Džejn Fonda tek iduće godine objavila knjigu o tim vežbama. Šest godina je na Trećem kanalu imala svoj, najpre dvočasovni, a potom jednočasovni, šou-program, koji je bio ispunjen fitnesom. Prestala je da radi koreografiju onda kada je osetila da devojke dolaze na probe samo da bi to odradile, bez volje i mašte. Kaže da nema ništa protiv tog strit-densa, ali da to nije njeno viđenje šou-programa. Dok sedimo u hotelu "Metropol", preko puta njene zgrade u Bulevaru kralja Aleksandra, kaže nam da je njena trenutna preokupacija pisanje priručnika i potpisuje nam svoje delo "Pametno telo". A telo ju je uvek slušalo. Dobijala je mnogobrojna naša priznanja. Mada o tome nerado priča, bila je više puta i kandidat za nacionalnu penziju. Ali, to priznanje još nije dobila.
Pogledaj vesti o: Zemljotres

Nastavak na Večernje novosti...