Izvor: RTS, 26.Nov.2019, 19:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko soliteri i mostovi mogu da izdrže, šta sadrže građevinski propisi
Potres u Nevesinju osetio se i u Beogradu, naročito na višim spratovima. Koliko su zgrade u Beogradu otporne. Građevinski inženjeri se slažu da su veliki socrealistički blokovi i dalje najbezbednija mesta.
Neko se samo probudio, neko je osetio rani jutarnji ili prepodnevni zemljotres, još bliži nama.
Dok gledamo snimke o >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << teškom razaranju u albanskom gradu Drač ne umiruju nas mnogo ni reči seizmologa. Ne možemo znati minut, sat ili dan, tačnije momenat da izađemo iz zgrade, ali se na duži rok može predvideti zemljotres u regionu.
Tek posle razornog u Skoplju 1963. godine pri projektovanju i izgradnji u obzir se uzimaju i sile zemljotresa.
"Sile vetrova su jače od sila zemljotresa. Za svaki objekat, mostove, zgrade, tornjeve u CIP-u se projektuje po evropski standardima i evrokodovima", kaže Milutin Ignjatović, direktor CIP-a.
Priručnik na osnovu seizmičkih karata ili zona
Naši građevinci imaju priručnik na osnovu seizmičkih karata ili zona, sada koriste i evrokod. Osnovna ulazna komponenta je ubrzanje tla na osnovu karata, merenja na mikrolokaciji ili se koriste i veštački talasi.
"Na osnovu tih parametara biramo kategoriju tla, povratni period - da li projektujmo objekat da se ne sruši ili da izdrži određena pomeranja uz određene deformacije za 50 godina, odnosno za 475 godina", rekao je Dejan Srejić, glavni projektant CIP-a.
Beograd je u osmoj seizmičkoj zoni, što znači da su građevinski propisi pooštreni. Soliteri, mostovi, brane trebalo bi da izdrže najveći zemljotres koji se javlja jednom u 500 godina, kažu u CIP-u.
Šef gradilišta poznate firme rekao je da ozbiljni investitori troše i više armature i više betona nego što je potrebno. Ali nisu najvažniji šipovi i njihova dubina, već kako se armatura vezuje. Osim trusnosti zone i samog tla gde se gradi, bitan je i sam objekat i kontruktivne mere.
"Kod visokogradnje posebnu važnost imaju čvorovi konstrukcije, ukrštanje stubova i greda, neke više zone stubova gde se neko duktilno ponašanje posebno zahteva pravilnicima", kaže Slobodan Jaćović, glavni projektant CIP-a.
A nekada smo prvo zidali pa onda stavljali ploču i nalivali armaturu između zidiva. Sada je obrnuto, betonska konstrukcija se popunjava ciglom.
Ali u Srbiji ima više od milion objekata starijih od skopskog zemljotresa, kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije. Potrebno je proveriti njihovu sigurnost.
Seizmička zaštita
Stambene celine i veliki objekti infrastrukture koje finansira država poseduju seizmičku zaštitu. I ti objekti trebalo bi da izdrže i zemljotres jačine sedam Rihtera, kaže Rodić. Tu se zna jačina armature, bolja marka betona.
"Suština je da se ljudi spasu, takođe je i za neke objekte važno držati ta oštećenja pod kontrolom jer neki nivo oštećenja je neprihvatljiv, kaže Jaćović.
"Ne sme izvođač da izvodi van projekta a za ispunjenje tih obaveza stoji nadzorna služba, nadzorni organ koji rukovodi izgradnjom svakog objekta", istakao je Ignjatović.
Građevinska dozvola je dokaz ispunjenosti svih propisa i istraživanja. Prethodi joj planska i tehnička dokumentacija koja podrazumeva i geološke uslove i dodatna ispitivanja tla. A do tih podataka licencirani stručnjaci, saopštio je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove.
Ali kod nas se brzo zida, često i bez građevinske dozvole. Živimo u objektima bez upotrebne, nadziđujemo i previše. Umesto dva, alavi investitori naprave pet spratova. Ko je pre nekoliko decenija znao za statistički proračun na svom placu ili imanju. A imali smo česte, srećom, ne toliko razorne zemljotrese. Pa koliko smo sigurni? Prava potreba nam i ne treba.
.jpg)
