Izvor: S media, 16.Apr.2012, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako izgleda život s one strane rešetaka?
Doktor Herman Jozef Bauš proveo je 25 godina lečeći zatvorenike u nemačkim kazamatima. O svojoj svakodnevnici je napisao knjigu jednostavnog naziva "Knast" - Ćuza ili Ćorka, kako bi glasio prevod ovog uličnog izraza za zatvor, u kojoj je izneo lični i veoma iscrpan pogled na mesta u Nemačkoj koje mnogi nikad ne vide - niti žele videti.
Zatvorenici u Indoneziji iskoristili zemljotres da >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pobegnu!
Osuđen na 35 godina zatvora zbog svirepog ubistva supruge
Ovo su najspektakularnija bekstva iz zatvora! (VIDEO)
"Samica je otprilike 3,5 metra dugačka, 2 metra široka i oko dva i po metra visoka. Od vrata do prozora je četiri koraka." Ovako zatvorski lekar hladne glave opisuje životne okolnosti zatvorenika, od kreveta pa do nužnika. U opisu se oseća teskoba, baš kao i nemogućnost da se izbegne sopstvena sudbina. Osećaju se i mirisi državne ustanove, hladan smrad duvanskog dima, muški znoj, jeftin sapun i zagorela hrana, mirisi koji nikad neće izaći iz nosa niti zatvorenicima, niti čuvarima i zaposlenima u zatvoru.
U svojoj knjizi dr Bauš detaljno opisuje zašto je zatvor mesto i agresije i depresije. U svojih 25 godina staža doživeo je 50 slučajeva samoubistava.
Tajne koje zna samo lekar
Ono što Bauš opisuje premašuje sve uobičajene predumišljaje o zatvoru. Kao lekar i osoba od poverenja koja je vezana zakletvom ćutanja, video je i čuo svedočanstva o apstinencijalnim krizama dugogodišnjih narkomana, o ucenama i iznuđivanju, o silovanju zatvorenika...
Njegova knjiga predstavlja svojevrstan obračun sa zastarelim predrasudama o zločinu i kazni kakve su još široko rasprostranjene i koje kod mnogih stvara otpor već i pri samoj pomisli da bi trebalo olakšati život teškim zločincima u zatvoru.
U postojećem zatvorskom sistemu, kako piše dr Bauš, pati i zatvorsko osoblje; kao što zatvorenici nemaju dovoljno mogućnosti za terapiju poremećaja u ponašanju, tako i čuvarima nedostaje pomoć.
Susret sa različitim tipovima zločinaca
Kao što detaljno opisuje svakodnevnicu zatvora, tako precizno opisuje i svoja iskustva sa tipovima zločinaca. Oni koji su polno zlostavljali decu upadaju u oči po tome, što se po svaku cenu trude da budu neupadljivi. Provalnici i lopovi su oprezni i plašljivi, silovatelji obično ne mare ni za koga, osim za sebe. Ubice su u tom društvu gotovo najopušteniji stanovnici zatvora i u poređenju sa ostalima, najlakše podnose boravak iza rešetaka. Autor pretpostavlja da je to zato jer su oni svesni težine svog zločina pa se onda ne cenkaju sa svojom sudbinom.
Osim ovih ličnih utisaka, dr Bauš navodi i statističke podatke: u nemačkim zatvorima ima 75 hiljada muških zatvorenika i 5.000 žena. Žene se ređe odaju kriminalu, a i manje su sklone zverstvima, piše dugogodišnji zatvorski lekar. "Ako i ubiju nekoga, to se događa organizovaano, često iz razočarenja ili zbog dugogodišnjeg ponižavanja. I inače, to su žene obično sa margine društva jer je 70 odsto zatvorenica zavisno o narkoticima.
(Deutsche Welle)
Foto: guliver/thinkstock
