Izvor: SrbijaDanas.com, 14.Maj.2022, 18:04

KAKO SU BEOGRADOM I SRBIJOM TEKLI POTOCI KRVI? Lovili su kao divlje zveri, nisu imali milosti - ovo ubistvo je bilo okidač (VIDEO)

Pravi zemljotres u srpskom podzemlju dogodio se 15. januara 2000. godine kada su u tadašnjem hotelu "Interkontinental" ubijeni Željko Ražnatović Arkan, njegov prijatelj Milneko Mandić i policajac Dragan Garić. Meta je bio Arkan, komandant Srpske dobrovoljačke garde.

Kasnije će se ispostaviti da je iza likvidacije u "Interkontinentalu" stajala ozbiljna kriminalna organizacija. Ipak, "zaverenici" nisu dugo uživali >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << u svom uspehu, jer je već za nekoliko nedelja usledila krvava osveta. Osim policijske istrage, svoju "istragu" sproveli su i pripadnici zloglasnog zemunskog klana. Oni su napravili spisak osumnjjičenih i počeli su da ih love bez milosti, kao divlje zveri. Potoci krvi počeli su da teku Beogradom i Srbijom.

Zoran Uskoković Skole, u gradskim glasinama pominjao se kao organizator krvavog događaja u beogradskom hotelu, a počele i nalazio se na vrhu spiska za odstrel. Stradali su i ljudi povezani sa njim, - Branislav Lainović Dugi, Zoran Davidović Ćanda, Mirko Tomić Bosanac, Radoslav Trlajić Bata Tralaja... Skole je znao da su mu osvetnici za petama, a stiglo mu je i poslednje upozorenje!

Dva dana pre nego što će, u filmskoj poteri beogradskim ulicama, biti ubijen, na ulaz u njegovu zgradu postavljen je snažan eksploziv. Jaka detonacija odjeknula je sat posle ponoći i znatno oštetila višespratnicu u Ulici vinogradski venac u naselju Cerak, gde je Skole živeo sa suprugom i dvoje dece. Od jačine eksplozije popucala su i stakla na okolnim zgradama. Na sreću, niko nije bio povređen.

Prilikom detonacije, porodica Uskoković, koja stanuje na drugom spratu, bila je u stanu. Nisu imali nikakva oštećenja jer je još prilikom useljenja Skole promenio stolariju i ugradio blindirana vrata i prozore. Na samom ulazu u stan bio je postavio i sigurnosnu kameru. U medijima je demantovao svoju vezu sa atentatom na Ražnatovića, unajmio je i telohranitelja, ali nije bio svestan da će mu egzekutori pripremiti čak četiri ekipe, naoružane kalašnjikovima! Sve to mu nije pomoglo. Poznavaoci likvidacija znaju da niko nije pobegao smrti i naručenom i plaćenom ubici. O tome je pričao i Skole, ali je verovao da će bar još neko vreme uspeti da izbegne zamku egzekutora. I uspevao je sve do popodneva 27. aprila 2000.

Tog dana oko 16 časova na Uskokovićev "audi", koji je vozio Petar Jokić, na uglu ulica Kneza Višeslava i Pilota Mihajla Petrovića, u naselju Cerak vinogradi otvorena je vatra. Skole je bio na suvozačkom mestu, a pozadi njegov telohranitelj Miloš Stevanović, inače pripadnik SUP Beograd, koji je tih dana bio na bolovanju.

Njihovom automobilu, dok je stajao na semaforu iznenada je prišao drugi auto iz kog je sevnulo oružje. Na rafale iz vozila u pokretu, Skole i Stevanović su uzvratili pištoljima. U tom momentu Jokić je u punoj brzini krenuo preko raskrsnice ka naselju Vidikovac. Usledila je žestoka jurnjava automobilima, kao i razmena vatre. Sve je podsećalo na scene iz akcionih filmova. Bespoštedna trka između Skoleta i njegovih ubica trajala je narednih 15 minuta. Ispaljeno je više od 50 metaka iz "kalašnjikova", vozila su se lomila prigradskim ulicama. Bez obzira na to što je Uskoković bio "na svom terenu i u svom kraju" i ubice su poznavale taj deo grada. Jedna od ekipa egzekutora saterala ga je u ćošak i dočekala u Ulici Sretena Mladenovića Mike. Epilog je bio: dvojica mrtvih i jedan ranjen. Uskokovića su hici pogodili u glavu i vrat, kao i Stevanovića. Jokić je zadobio prostrelnu ranu leve ruke.

Ipak, uspeo je da se izvuče iz auta i nedaleko odatle pozove Hitnu pomoć i policiju. Lekari su uzalud dolazili, za dvojicu njegovih prijatelja nije bilo pomoći. Iako su i Uskoković i ekipa, takođe, pucali, nije utvrđeno da su nekog i pogodili. U opštem metežu, međutim, lakše je ranjeno i nekoliko građana.

U poslednjem intervjuu koji je dao autoru knjige "Vidimo se u čitulji", Skole je potvrdio da je posle likvidacije Arkana pozvao udovicu Svetlanu Cecu Ražnatović i izjavio joj saučešće.

Iako je tvrdio da je s Arkanom bio u dobrim odnosima, jedan Skoletov poznanik je u istoj knjizi ispričao da je zapravo sukob Skoleta i Arkana počeo mnogo pre ubistva. Skole je, prema ovoj priči, bio ubeđen da će ga Arkan likvidirati.

- Arkan je jednom prilikom zamolio Skoleta, s kojim je u to vreme imao korektne odnose, da mu pozajmi 80.000 nemačkih maraka. Novac mu je, navodno, bio potreban za obaveze prema pripadnicima Srpske dobrovoljačke garde. Skole mu je bez reči pozajmio novac, a nikakav razgovor o roku njegovog vraćanja nisu vodili. Prošlo je nekoliko meseci kada je Skole napomenuo Arkanu da bi bilo zgodno da mu vrati pozajmicu. Arkan mu je nonšalantno odgovorio: "Ma pusti, to je tvoja donacija za gardu". Skole, međutim, nije bio čovek koji olako prelazi preko uvreda i evidentnog pokazivanja da ga druga strana ne uvažava i smatra manje vrednim. Pomenuta "nesuglasica" bila je tek uvertira u neuporedivo značajniji sukob - ispričao je u knjizi jedan od prijatelja Zorana Uskokovića Skoleta.

Daleko veći sukob, koji je u ekskluzivnom intervjuu kao "kap koja je prelila čašu" pomenuo i Dragan Nikolić Gagi, bio je transfer fudbalera Nikole Lazetića.

- Kada je Arkan odlučio da kupi Fudbalski klub Obilić, svima je bilo jasno da mu ambicije ne zadovoljavaju tada realne mogućnosti kluba. Za rekordno vreme Obilić se plasirao u elitno fudbalsko takmičenje i odmah osvojio šampionat Srbije - rekao je Nikolić.

Transferi fudbalera, prema rečima poznavalaca prilika, u tom periodu obavljali su se mimo bilo kakvih finansijskih kontrola, a istovetno se događalo i prilikom prodaje igrača u inostrane klubove. Definitivan razlaz između Arkana i Skoleta nastao je upravo zbog fudbalera. Sve se zakuvalo oko Nikole Lazetića, kog su Skole i njegovi prijatelji s treninga u novosadskoj Vojvodini dovukli u Beograd da odmah potpiše ugovor s Arkanom i Obilićem. Lazetićev kasniji odlazak u inostranstvo navodno je bio vredan bar desetak miliona maraka, ali se tom novcu i pouzdanoj visini transfera nije ušlo u trag. Kako bilo, Uskoković i Ražnatović se nisu razumeli oko procenta polaganja prava na novčanu naplatu. Skoletovi poznanici kažu da je tvrdio kako su u poslu oko Lazetića pola-pola, ali je Arkan očigledno mislio da Skoletu pripada samo prihod od "tehničkog angažmana" prilikom dovođenja fudbalera u Obilić.

Za Zorana Uskokovića Skoleta prvi put se čulo početkom 1992. godine kada je uhapšen pod sumnjom da je umešan u ubistvo Branislava Perovića, inspektora Odeljenja za rasvetljavanje ubistva beogradske policije. Perović je ubijen u kafiću "Bakardi" na Banjici, prilikom legitimisanja gostiju.

Za Uskokovićevim stolom, odakle se pucalo na Perovića, sedeli su i Dejan Zoraja i njegov imenjak Jakšić. Tokom sudskog postupka Skole je bio u zatvoru jer se sumnjalo da je upravo on ubio inspektora. Ipak, na kraju na dugogodišnje zatvorske kazne osuđeni su Zoraja i Jakšić, dok je Uskoković oslobođen. Mnogi su verovali da su ova dvojica, zbog para, na sebe preuzela zločin. O Skoletu se govorilo i kao čoveku koji je umešao prste u još dva policijska ubistva. Navodno, imao je udela u likvidacije pukovnika Milorada Vlahovića Vlaje, savetnika u Upravi kriminalističke policije MUP Srbije, ali i potpukovnika Dragana Simića, načelnika OUP Savski Venac. Obojica su prethodno radila i na rasvetljavanju beogradskih likvidacija.

Deceniju i po posle ubistva Skoleta, o tome je posvedočio u Sretko Kalinić, zvani Zver, jedan od najkrvoločnijih egzekutora zemunskog klana.

- Moj recept za likvidacije beogradskog ološa traje pet do šest sekundi. Najduža likvidacija trajala mi je minut i po, a reč je o ubistvu Zorana Uskokovića Skoleta - rekao je Kalinić.

Nastavak na SrbijaDanas.com...