Izvor: Politika, 12.Jun.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japanski grad na srpskom Podunavlju
Izazovni urbanistički projekat arhitekte Vojislava Devića kao izraz solidarnosti s narodom Japana
U nebrojenim manifestacijama solidarnosti s narodom Japana, iskazanim na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou, tokom tačno tri meseca otkako su razorni zemljotres i cunami, a onda i havarija nuklearne centrale „Fukušima“ učinili svoje, nesumnjivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se izdvaja idejni urbanistički projekat „Japanski grad na srpskom Podunavlju“ arhitekte Vojislava Devića iz Novog Sada.
Ovaj najnoviji i svoje ranije projekte, arh. Dević je prošle nedelje predstavio i u beogradskoj galeriji „Ozon“, a neposredno posle katastrofe koja je pokrenula veliki talas solidarnosti, sa idejom o „Japanskom gradu na srpskom Podunavlju“, upoznao je i čelnike Novog Sada.
Gradonačelnik Igor Pavličić je zahvalio na ovoj inicijativi i obavestio Devića, dok on čeka odgovore s još nekih važnih adresa, da će o projektu izvestiti nadležne u AP Vojvodini i Ambasadu Japana u Beogradu.
Devićev projekat je zasnovan na ideji da Japan, na poziv Srbije, izgradi svoj grad na deliću obale Dunava koji protiče našom teritorijom i da se u taj grad dobrovoljno doseli do 30.000 Japanki i Japanaca, otprilike 5.000-7.000 njihovih porodica.
Tako bi bila snažno potvrđena solidarnost s narodom Japana i Japanom kao državom, u najtežem trenutku njihove novije istorije posle Hirošime i Nagasakija, ali i više od toga. ,,Japanski grad na Dunavu“ bi otvorio mogućnost za prenošenje poslovične radinosti, porodične solidarnosti i drugih japanskih vrednosti na obale srpskog Podunavlja, a na drugoj strani bi značio skladnu uklopljenost u srpsku domaćinsku potrebu da svaki dobronamerni gost na srpskoj teritoriji bude gostoljubivo zaštićen.
Arhitekta Dević podseća da su Japanci tvoritelji savremene svetske informatičke, tehnološke i robotičke civilizacije i da mogu podstaći i unaprediti naučni, tehnički, informatički i privredni razvoj Srbije.
Svojom posvećenošću, savesnošću i predanošću poslu i porodici mogu da predstavljaju pozitivne primere i uzore građanima, porodicama i privrednicima Srbije, kaže Davić, uz naglasak da je njegova inicijativa ne samo ekonomski, nego i etički celishodna i korisna, kako u lokalnoj tako i u globalnoj ravni za obe zemlje.
Pozivajući se na ovdašnje istorijsko iskustvo, arh. Dević podseća na otvaranje Kraljevine Jugoslavije, a na prvom mestu ondašnje Srbije, za više desetina hiljada izbeglica iz Rusije posle Oktobarske revolucije. Najbolji među njima su nam tokom samo dve decenije ostavili u nasleđe neizbrisive doprinose, koji su učinili da nauka, kultura, obrazovanje i umetnost u Srbiji budu uzdignuti na viši stepen. Naš sagovornik je uveren da bi slične plodove, saglasne vremenu vrtoglavog napredovanja tehnologije, doneo i „Japanski grad na Dunavu“.
Pri tome je od naročite važnosti činjenica da Srbija pokazuju manju ranjivost na prirodne katastrofe i klimatske promene, nego većina evropskih zemalja u proteklih nekoliko decenija.
Kada se se stvari osmotre iz geoklimatskog ugla, otvaraju se mogućnosti da u skorijoj budućnosti Srbija postane obećana zemlja, zemlja spasa, „srpska arka“ za građane i privrednike iz nacija koje su prema nama prijateljski nastrojene.
„Japanski grad na Dunavu“ bi u viziji arhitekte Vojislava Devića stajao na početku tog puta.
----------------------------------------------------
Uz pomoć Kjoto tatamija
Japanski grad na Dunavu ima formu izlazećeg sunca koje izranja iz dunavskih voda, s central parkom u formi japanske države (I)oko koga su polukružno razmeštene glavne institucije svih funkcija grada (II). U stambenoj zoni (III) višespratni objekti su postavljeni radijalno kao zraci sunca, a svaki stan ima pogled na central park, na Dunav, na tehnopolis (IV) i poljoprivrednu zonu (V), u kojima se ispoljava japanski pronalazački, robotički, informatički i tehnički radni genije.
Marine, ribolov, brodogradnja i vodeni zabavni parkovisu u zoni VI, a na tri kopnena ulaza u grad postavljene su srpske kapije u formi srpskih ocila, u kojima su srpski domaćini čuvari i zaštitnici ulaza u japanski grad (VII).
Razmere ovog grada, širine pojaseva i saobraćajnica formirane su uz pomoć japanskog modula – Kjoto tatamija. Površina grada iznosi oko 1,8 kvadratnih kilometara.
Slobodan Kljakić
objavljeno: 13.06.2011.
Pogledaj vesti o: Zemljotres u Japanu
